Igre 
"Ovaj 1. maj će biti prekretnica": Radnici na ulicama Francuske, Španije, Holandije, suzavac u Parizu i Nantu
Komentari01/05/2023
-14:56
Predsednik Francuske Emanuel Makron suočava se, na Praznik rada, sa protestima širom zemlje zbog povećane starosne granice za odlazak u penziju, a policija je upotrebila suzavac u Parizu i Nantu na zapadu zemlje.
"Ovaj 1. maj će biti prekretnica", izjavila je Sofi Bine, vođa levičarskog sindikata Se-Že-Te (CGT).
Bine je istakla da će to poslužiti da se kaže da radnici neće da krenu dalje dok se penziona reforma ne povuče.
profimedia
Loran Berže, lider reformskog sindikata CFDT, rekao je da se Makronova vlada oglušila o zahteve jednog od najmoćnijih društvenih pokreta poslednjih decenija.
Uprkos tome, rekao je on, to ne znači kraj razgovora sa vladom. Makronova popularnost, nakon što je podigao starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine na 64, pala je na najniži nivo od krize "Žutih prsluka".
Sindikati u Španiji izlaze na ulice tražeći povećanje plata zbog rasta inflacije
Proslava Prvog maja, Međunarodnog dana rada, biće danas obeležena širom Španije organizacijom demonstracija u kojima će sindikati, UGT i CC OO ponovo zahtevati povećanje zarada koje će im omogućiti da se izbore sa rastom cena.
Moto koji su odabrale većinske centrale (CSIF je odbio da učestvuje) ovom prilikom biće "podići plate, sniziti cene, raspodeliti plate", preneo je dnevnik "Pais".
Povezane vesti
Glavna šetnja, na kojoj će biti prisutni generalni sekretari oba sindikata, Pepe Alvarez i Unai Sordo, održaće se ulicama Madrida.
Da bi španska ekonomija nastavila da raste, povećanje plata u 2023. je od suštinskog značaja i to će biti poruka ovog Prvog maja.
"Plate moraju da se povećaju, kupovna moć se mora povećati i stav udruženja poslodavaca CEOE da se blokira Sporazum o zapošljavanju i kolektivnom pregovaranju (AENC) mora da bude odbijen ili će biti pokrenuta mobilizacija koje će dostići kulminaciju na jesen", upozorio je Unai Sordo nekoliko dana pre marša.
Tanjug AP/Paul White
Uprkos brojnim sastancima i kontaktima koje su sindikati i poslodavci održali poslednjih meseci, pregovori su i dalje blokirani.
Na poslednjem sastanku, pre mesec dana, CC OO i UGT predložili su poslodavcima (CEOE i Cepime) minimalno povećanje od 13,84 odsto u periodu od 2022. do 2024. godine, počev od 5,0 procenata za prošlu godinu, 4,5 odsto za ovu i 3,75 odsto za sledeću godinu.
Privrednici su sve te zahteve odbacili.
U anketi o aktivnom stanovništvu (EPA) zaključeno je da je u prvom kvartalu 2023. godine nezaposlenost porasla za 103.800 ljudi u odnosu na poslednji kvartal 2022. godine, dok je u isto vreme zaposlenost porasla za 368.000 radnika, što je najbolji rezultat u prvom kvartalu od 2008. godine.
Povezane vesti
U međuvremenu, inflacija je u aprilu iznosila 4,1 odsto, osam desetinki više nego u martu.
Plate u Španiji prošle godine izgubile su 5,3 odsto realne vrednosti.
(Kraj) ir/lol
Štrajk zbog malih zarada najavljen i u Holandiji
Zaposleni u najvećem radničkom sindikatu Holandije, FNV, saopštili su danas da će stupiti u štrajk kako bi primorali sindikalno rukovodstvo da im poveća plate.
Radnici zaposleni u sindikatu saopštili su da je njihov poslodavac propustio 1. maj koji je određen kao krajnji rok da se povećaju zarade za narednu godinu i najavili su da će zbog toga od sutra uslediti generalni štrajk osoblja FNV koji će biti produžen ukoliko zahtevi radnika ne budu ispunjeni, prenosi Rojters.
Povezane vesti
"Bolno je što moramo da štrajkujemo, ali i zaposleni u FNV imaju pravo na pošten dogovor o platama, usklađen sa realnom situacijom", izjavila je zaposlena FNV Judit Vesthoek.
FNV je ponudio svojim zaposlenima povećanje plata od tri do sedam odsto u ovoj godini, nakon čega bi usledilo pobećanje zarada najviše do pet odsto od 2025. godine.
Međutim, zaposleni traže punu godišnju nadoknadu za inflaciju koja je prošle godine u Holandiji porasla na 10 odsto, a procenjuje se da će ove i sledeće godine iznositi oko tri odsto.
Kritike novih mera italijanske vlade za povećanje plata i broja radnih mesta
Takođe, italijanska desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni odobrila je danas paket mera za povećanje broja radnih mesta i uvećanje plata radnika, koji je naišao na oštre kritike i negativne reakcije sindikata i opozicije.
Sindikati i opozicija nezadovoljni su odlukom vlade o smanjenju socijalne pomoći i primeni nepovoljnih uslova za sklapanje kratkoročnih ugovora za rad na određeno vreme.
Premijerka je, naime, omogućila kompanijama da radnicima ponude ugovore o radu u trajanju od 12 do 24 meseca i najavila da će do kraja godine smanjiti socijalna izdvajanja koja su odobrena 2019. godine u okviru mera za smanjenje i ublažavanje siromaštva, prenosi Rojters.
Njena administracija je takođe izdvojila oko tri milijarde evra za šestomesečno namensko pokrivanje dela poreskih obaveza za zaposlene čiji godišnji prihodi ne prelaze iznos od 35.000 evra.
"To je konkretan korak protiv ekonomske krize i povećanja troškova života", izjavio je ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti i dodao da namensko smanjenje dela poreskih obaveza za zaposlene u proseku iznosi oko 100 evra mesečno.
Mauricio Landini, prvi čovek najuticajnijeg italijanskog sindikata CGIL, kritikovao je paket vlade, rekavši da su plate u Italiji niske zbog visokih poreza, ali i zbog neviđenog nivoa poslovne nesigurnosti.
Građanima Skoplja sindikalci delili ćevape ispred zgrade vlade
Ispred zgrade Vlade Severne Makedonije danas su građanima deljeni sindikalni ćevapi, kao simbol večne borbe za radnička prava i u znak nezadovoljstva najaktuelnijim dešavanjima u makedonskom društvu.
"Umesto da idemo napred, mi se vraćamo u prošlost", poručili su sindikalni lideri inspirisani 60-časovnom radnom nedeljom za radnike na koridorima 8 i 10D.
Ljuti zbog, kako kažu, nečuvenog povećanja plata činovnicima, umesto radnincima, poručuju da sa 2.000 denara radnik u Makedoniji ne može da preživi mesec. Dok, ističu, neko sa povećanjem plate od 78 odsto živi opušteno i lepo, poručio je predsednik Unije sindikata Makedonije Darko Dimovski.
"Od naših plata radniku je ostao samo ćevap, a oni sa većim platama imaju šniclu na trpezama za Prvi maj", rekao je Blagoja Ralpovski, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, prenela je skopska TV Telma.
Sindikalci su masovno podržavali borbu za radnička prava - skandiranjem, porukama i transparentima ispred ključnih institucija - vlade i parlamenta.
"Danas smo odlučili da samo 20 odsto svih prisutnih bude kulturno. Preostalih 80 odsto koliko su podigli plate – pozdravimo ih sa velikim UA! Neka ne zaborave da našim znojem jedu svoj hleb i hrane svoje porodice. Za nas nije bilo ni povećanja plata od osam odsto. Ne zaboravljamo ni nacrt zakona za 60-časovnu radnu nedelju“, rekao je Ivan Peševski, potpredsednik S SM za privatni sektor.
Jedan od prvih sindikalaca koji se skoro pola veka aktivno bori za radnička prava poslao je poruku narodu – da nema podela na političkoj osnovi, jer radnici imaju snagu.
"Ni leva ni desna opcija – NE, ali sindikat i radnici su prva opcija. Vreme je da svi sednu za sto i okupe se“, rekao je sindikalac Laze Georgievski.
Komentari (0)