Termoelektrane u Nemačkoj i Poljskoj najveći zagađivači u EU, a upozoravajući podaci stižu iz zemalja na Balkanu

Iako se ugalj manje koristi, i dalje je odgovoran za preko 60 odsto zagađenja u Evropi prošle godine. U EU dve zemlje dominiraju kada je u pitanju emisija zagađujućih materija nastalih korišćenjem uglja u termoelektranama, ali prema rečima stručnjaka, zemlje Balkana i dalje prednjače u zagađenju.

Na evropskoj listi najvećih zagađivača u EU prvih 10 mesta zauzimaju termoelektrane, prema analizi instituta Ember. Ove elektrane, a skoro sve se nalaze u Poljskoj i Nemačkoj, odgovorne su za četvrtinu svih emisija u energetskom sektoru u 2022. 

Zajedno su ''skupile'' 13 odsto svih emisija štetnih gasova Evropske unije, po podacima sistema trgovanja emisijama Evropske unije (EU-ETS) koji predstavlja šemu ograničenja i trgovine udelom koji kompanije i postrojenja imaju u uticaju na povećavanje efekta staklene bašte.

"Termoelektrane koje koriste ugalj su ponavljači na evropskoj prljavoj listi", rekla je analitičarka Embera Harijet Foks ističući da Evropa mora što pre da prestane da koristi ugalj.

Sa ovom ocenom Harijet Foks saglasni su i stručnjaci iz Srbije. 

Konsultant za energentsku efikasnost i obnovljive izvore energije Slobodan Jerotić za Euronews Srbija ističe da trend ide u pravcu gašenja termoelektrana. 

"One će se polako gasiti od 2030. do 2050. Svaka država će prema svojim mogućnostima definisati neku godinu. Ugalj neće prestati da se koristi u termoelektranama zato što ga nema, nego zato što to nije održivo u tehničkom i ekološkom smislu. Kada se uvedu takse na emitovanje ugljendioksida, svuda gde se ugalj koristi u proizvodnji električne energije cena električna energija će za taj iznos da poraste. To je dodatno opterećenje i postaje motiv da se prestane sa emitovanjem ugljendioksida, a to znači napuštanje tehnologija fosilnih goriva uključujući i ugalj", navodi on. 

Gde su naveći evropski zagađivači?

Od deset elektrana sa najviše štetnih emisija u prethodnoj deceniji sedam su termoelektrane na ugalj, dok je poljska PGE Belchatow elektrana na vrhu liste od kad je EU-ETS šema nastala 2005. godine.

Nemačka RWE Neurath termoelektrana se nalazi na drugom mestu, a prati je Boxberg elektrana koja se takođe nalazi u Nemačkoj, iako je vlasnik elektrane češka kompanija EPH.

Ova tri postrojenja dominiraju štetnim emisijama u energetskom sektoru već šest godina zaredom, navodi se u izveštaju Embera. RWE, PGE i EPH su emitovale istu količinu ugljen dioksida koliko i celokupan energetski sektor Italije. One zajedno čine preko 30 odsto štetnih emisija evropskog energetskog sektora, dok su elektrane koje koriste lignit odgovorne za veliku većinu negativnih efekata.

Kada je sastavljao ovu 'prljavu listu', Ember je analizirao podatke EU-ETS iz 2022. godine, koji pokrivaju više od 10.000 postrojenja kroz različite sektore uključujući i avijaciju, industriju i energetski sektor.

Energetski sektor je prošle godine bio odgovoran za 739 tona ugljen dioksida - oko pola svih EU-ETS emisija.

Ugalj je odgovoran za više od 60 odsto štetnih emisija evropskog energetskog sektora, dok su Nemačka i Poljska odgovorne za dve-trećine.

Bugarska je takođe na listi deset najvećih 'prestupnika' - nalaze se na desetom mestu sa svojom Marica Istok 2 elektranom koja se hrani lignitom.

AP/J. David Ake

Međutim, profesorka Dragan Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju IHTM za Euronews Srbija kaže da na Balkanu postoji 16 termoelektrana i da one zagađuju više nego svih 256 koliko ih ima u celoj Evropi, a da je situacija u Srbiji vrlo loša. 

"To je zato što su tehnologije stare, održavanje nije bilo baš adekvatno, nema adekvatnih filtera za prečišćavanje otpadnih gasova. Pri tom ugalj koji se koristi je jako loš, naročito u Srbiji gde se koristi lignit. On je tri puta niže kalorijske moći od prosečnih ugljeva. U tim ugljevima ima dosta štetnih supstanci kao što su arsen, živa, olovo u zavisnosti od toga da li je ugalj iz Bosne i Hercegovine ili iz Srbije, Naš ugalj ima izuzetno visok sadržaj sumpora ide i do šest odsto. Pored ugljendioksida, emituju se i sve te štetne materije sa česticama i kao gasovi", navodi ona. 

Kao jedne od najvećih zagađivača ona navodi Kostolac, zatim termoelektrane u Obrenovcu, gde je na bloku A1 bila najgora situacija. Pandan Obrenovcu su i, kako kaže, termoelektrane Obilć 1 i Obilć 2 na teritoriji Kosova i Metohije.

Dugoročno ugalj će postati prošlost

Iako ugalj i dalje dominira kada je u pitanju štetni efekat koji izaziva u EU, izvesno je da će dugoročno ugalj postati prošlost. Emisija uglja u 2022. godini su bile 40 odsto niže nego prošle decenije.

Uprkos zabrinutosti Evrope da bi ugalj mogao da se vrati na velika vrata zbog globalne krize prirodnog gasa, povećanje korišćenja je bilo ograničeno. Emisije uglja su porasle šest odsto u poređenju sa 2021, ali i dalje ostaju ispod nivoa zabeleženog 2019. 

Nemačka i Poljska, zemlje koje su dva najveća EU-ETS zagađivača, zabeležile su pad u upotrebi uglja.

Wikimedia/Atalanta

Nemačka napreduje malo brže od Poljske. Uspela je da smanji štetnu emisiju izazvanu korišćenjem uglja za 37 odsto u prošloj deceniji, a planira da se u potpunosti reši uglja do 2030. godine.

Sa druge strane, Poljska i dalje nema tačno utvrđen datum kada bi se eventualno rešila uglja, a uspela je da zabeleži pad u korišćenju ove rude od 12 odsto. 

''Poljska će, ako ne promeni kurs, uskoro biti sama na listi najvećih zagađivača Evropske unije'', dodaje Foks. ''Nemačka pravi pomake u smanjenju svoje zavisnosti od uglja, ali Poljska tek treba da počne.''

Kao rezultat, Poljska je preuzela još veći udeo u EU-ETS, 28 odsto u 2022, dok je prošle decenije ovaj udeo iznosio 19 odsto, dok Nemački udeo ostaje stabilan.