Erdoganova pobeda razotkrila dve Turske: Gde je grešio Kiličdaroglu i šta dalje

Za razliku od prvog kruga izbora u Turskoj kada su se rezultati dugo čekali, rezultat drugog je stigao svega tri sata po zatvaranju birališta i bio je očekivan. Vec prilično demoralisana opozicija, posledično i njen kandidat, izgubili su i predsedničke izbore sa nekih četiri odsto manje glasova. Pristalice predsednika Erdogana izašle su na ulice Turske, a on im se prvo obratio na autobusu za kampanju u Istanbulu, a potom je otisao u Ankaru gde je govorio ispred predsedničkog kompleksa i pozvao na ujedinjenje i solidarnost naroda.

Međutim, analitičari primecuju da njegov poziv na solidarnost dolazi uz prozivke I kritike na račun opozicije, kojoj je stavio i LGBTQ etiketu.

"To je bio najtvrđi govor koji je ikada izveo posle neke svoje pobede. Naravno, pomenuo je da niko nije izgubio i da je cela Turska pobedila, međutim, to je onako, da kažemo, odradio i vrlo oštro je kritikovao opoziciju i ismejavao svog protivnika na jedan način koji je do sada nezabeležen u turskoj politici", rekao je za Euronews Srbija politikologt Murat Somer.

Međunarodni posmatrači pak, izbore nazivaju slobodnim, na šta ukazuje neverovatna disciplina kad je izlaznost u pitanju, ali ne i poštenim.

"Drugi krug je biračima dao izbor između političkih alternativa, a izlaznost je bila visoka. Međutim, kao i u prvom krugu, mediji koji su bili subjektivni i nedostatak jednakih prilika za kampanju dali su prednost dosadašnjem predsedniku", rekla je Fara Karimi, specijalni koordinator OEBS-a.

Kemal Kiličdaroglu je izašao pred medije i prihvatio rezultat. Nije priznao poraz, a izbore je nazvao najnepoštenijim u istoriji.

“Želim da 25 miliona građana koji su glasali za mene, ostanu uzdignute glave I snažnog duha. Naš marš se nastavlja.

U međuvremenu, čestitke su stigle sa istoka i zapada. Rusija se raduje budućim zajedničkim projektima, Amerika nastupa pragmatično.

“Čestitao sam Erdoganu, još želi da radimo na isporuci aviona Turskoj. Ja sam rekao da hoćemo dogovor u vezi sa Švedskom, i to je to. Razgovaraćemo", rekao je američki predsednik Džo Bajden.

"Opozicija reagovala previše sporo"

Zemlja je, rezultati su pokazali, sasvim podeljena. Pitanje ostaje, hoće li baš zato Erdogan i njegova koalicija morati da razmisle o budućim koracima.

Novinarka Nevšin Mengu iz Istanbula u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su glasači opozicije veoma razočarani budući da su očekivanja bila velika, a opozicioni političari gotovo sigurni da će Kiličdaroglu pobediti.

"Ovo se dešava prvi put, glasači su ljuti i žele da političari preuzmu odgovornost, da im odgovore na pitanja. Svi gledaju gospodina Kiličdaroglua, koji je na čelu Republikanske narodne partije, glavne opozicione partije, koji je i bio kandidat. Hoće li dati ostavku, hoće li biti održan partijski kongres, hoće li biti izabran novi lider, to su glavna pitanja", kaže ona.

Mengu dodaje da i oni koji su glasali za Erdogana imaju svoje strahove i pitanja povodom trenutne ekonomske situacije u Turskoj, ali i da pored toga nisu imali dovoljno poverenja u opoziciju da bi glasali za nju.

"Ti glasači ne veruju dovoljno Kiličdarogluu. To je problem. Očigledno je bilo grešaka, jer zašto bi inače izgubili. Svi su pravili greške sa obe strane, a pobednik je opet Erdogan. Bila je to prljava bitka. Nije sve bilo pošteno, javni servis je pod velikim uticajem vlade, kao i dosta privatnih televizijskih kanala, novina i digitalnih medija, pa u tom smislu izbori nisu bili pošteni. A kako su se približavali, vladin narativ je bio da je opozicija u koaliciji sa teroristima, govorili su da su 'u krevetu' sa teroristima iz redova Kurda, a opozicija je sporo reagovala. Ta propaganda je bila veoma efikasna", ističe naša sagovornica.

"Erdogan će morati da sarađuje sa oponentima"

A dok traje politička propaganda sa obe strane, najviše strada i ovako posrnula ekonomija. Zbog visoke inflacije Turska pozajmljuje novac od država iz Zaliva, tačnije dolare, koje prodaje kako bi zadržala vrednost turske lire.

"Ne može tako zauvek, moraće da se prilagodi principima ekonomije. Oni sada traže prave ljude kojima bi međunarodna ekonomska zajednica verovala. Traže od njih magiju kojom će tursku ekonomiju vratiti na noge"

Mengu ističe da je trenutna situacija u Turskoj i stanje ekonomije neodrživo zbog čega će Erdogan kad tad, a i zbog podeljenosti u društvu, morati da sarađuje sa opozicijom.

"Ako gospodin Erdogan želi da ponovo potpiše Ustav ili pravi neke izmene, ima većinu u parlamentu, ali ne apsolutnu. Ima više od 300 poslanika, ali za promenu Ustava treba više od 360. Moraće da sarađuje sa nekim delovima opozicije", kaže ona i nastavlja:

"I svi se pitaju, pošto će mu ovo biti poslednji mandat, da li mora da bude tako ljutit i da stvara podele, pošto već može da uđe u knjige istorije kao legendarni lider , ujedinitelj... Možda može da dođe do promene politike. Ali, sumnjam. On zna da deli, to mu dobro ide. Tako je i dobijao izbore. Videćemo"

Tanjug/AP/Ali Unal

Govoreći o balansiranju Turske između Istoka i Zapada, Mengu strahuje da bi moglo doći i do neravnoteže u tom pogledu.

"Biće sve teže. Ima blizak odnos sa Putinom, ali mu on ne može pomoći ekonomski, kad je njegova država pod pritiskom zbog rata koji se možda neće završiti do 2025. A Rusija ekonomski počinje da liči na satelit Kine. Ne znam može li Putin da pomogne Erdoganu, ali Erdogan ne želi da okrene leđa Zapadu. Verovatno će tražiti nešto više od Bajdena, igraće na kartu Švedske malo duže, a NATO do svog samita u julu očekuje neke korake u tom smeru. Erdogan želi da ordži nezavisnu spoljnu poliitku, ako je to danas moguće. Mnogo se toga menja, pa će i Erdogtan morati da počne da se prilagođava", zaključuje novinarka Nevšin Mengu u razgovoru za Euronews Srbija.