Predstavljen novi roman aktuelnog Nobelovca "Septologija": "Što je Anštajn u nauci, Fose je u književnosti"

Komentari

Autor: Tanjug

15/11/2023

09:52

Predstavljen novi roman aktuelnog Nobelovca "Septologija": "Što je Anštajn u nauci, Fose je u književnosti" - Copyright Profimedia, Promo

veličina teksta

Aa Aa

Roman "Septologija" je vrhunac proznog dela Juna Fosea, u čijem pisanju je bitan ritam i tok, a jedno od ključnih pitanja koje postavlja je postojanje Boga, ocenili su, između ostalog, učesnici večerašnjeg razgovora o ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za književnost.

U ispunjenom prostoru Ustanove kulture Parobrod, prevodilac Radoš Kosović je rekao da Fose piše drugim, manjinskim standardnim norveškim jezikom, kojim se govornici ponose, a prevođenje njegovih dela je neobično kao i čitanje.

Prema njegovim rečima, Fose je kao pisac jednostavan, ali je pri prevođenju "izazov naći ritam, muzikalnost i izraziti liričnost" koje pisac poseduje.

"Fose piše poeziju u svim žanrovima. Naročito je važno uhvatiti tok. Kad prevodite Fosea to je kao da komponujete. Provera prve ruke (prevoda) nije šta, nego da li teče?", istakao je prevodilac.

Kosović je ocenio i da su Foseove drame teške za postavljanje u pozorištu, da predstavljaju za glumce borbu sa tekstom, jer treba izneti na scenu tišinu i paradoks.

"Šta raditi sa pauzama? Ima spektar pauza... Koliko je duga 'vrlo kratka pauza'?", rekao je Kosović, u razgovoru sa moderatorkom urednicom književno-tribinskog programa u UK Parobrod, Katarinom Lazić.

Kritičar Ivan Milenković je ocenio da "ono što je (Emanuel) Kant u filozofiji, (Albert) Anštajn u nauci, Fose je u književnosti".

Podsetivši da je za Kanta vreme čista forma i čulnost, odnosno vreme nosimo u sopstvenoj glavi, a Anštajn je pokazao da je vreme vezano za našu subjektivnost i prostor, Milenković je rekao da se Fose nadovezuje na Tomasa Bernharda, koji vreme zgušnjava u jedan trenutak.
Napomenuviši da je Fose prevodio Bernharda, koji je za njega koren iz koga nesumnjivo crpi inspiraciju, Milenković je dodao da Nobelovac preuzima tu tehniku, ali tako da vreme - rasteže.
"Fose ne da vremenu da se raspe. Prošlost, sadašnjost i evetualno budućnost smešta u jednu tačku", napomenuo je Milenković.

Urednik izdavačkih kuća ''Treći trg'' i ''Srebrno drvo'' Dejan Matić je podsetio da su se prva dva dela Foseove "Septologije" objavljena u jednom tomu za Sajam knjiga u Beogradu, a da se drugi očekuje do kraja novembra.

Matić je ocenio da je "Septologija" "vrhunac njegovog proznog dela", da se uslovno može opisati kao roman toka svesti, gde na neki način obuhvata teme kojima se bavio u romanima "Jutro i veče", "Melanholija" i "To je Ales".

Kritičarka Tamara Krstić je rekla da se Fose suočava sa jednim od krucijalnih pitanja savremenog čoveka - ima li Boga, i da je u "Melanholiji" pitanje Boga i Božije promisli jedna od ključnih tema.
Prema njenim rečima, pored toga, kroz sva njegova dela provlači se "pitanje tanke linije između ludila i genijalnosti".

Prisutnima se obratio kao gost iznenađenja, urednik izdavačke kuće ''Arhipelag'' Gojko Božović, koji je zaslužan za prvo izdanje kratkog Foseovog romana "To je Ales" 2009. godine, u prevodu Mirne Stefanović.

"Svi koji su ga čitali bili su veoma zadovoljni i preporučivali su ga prijateljima. To je zgusnuti, kratki roman, a odlikuje ga, i to se može naći u 'Melanholiji' i u njegovoj poeziji, jedna vrsta izrazito dramskog intenziteta", ocenio je Božović.

Prema njegovim rečima, Foseu ne priliči reč "junak", već "likovi", koji ponekad više ćute nego što govore, a Nobel mu je pomogao da kao kultni pisac izađe u šire krugove.