Od negotinskog "veza nad vezovima" do heklanja: Kako Etno mreža osnažuje žene i čuva od zaborava stare rukotvorine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/02/2024

22:21

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Etno mreža, krovno udruženje proizvođača rukotvorina, koje ove godine obeležava 20 godina rada na očuvanju kulturnog nasleđa i ekonomskog osnaživanja žena, održalo je desetu žiriranu izložbu "Sto žena sto minijatura".

Pod sloganom "Mladi nastavljaju", uz pokroviteljstvo Ambasade Kanade i podršku Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i korporativnih partnera, u centralnom holu Sava Centra izloženi su radovi 91 autora iz Srbije i inostranstva.

Izvršna direktorka NALED i predsednica Etno mreže Violeta Jovanović za Euronews Srbija kaže da je ideja o ovoj izložbi pokrenuta još 2010. s ciljem da se javnost upozna sa lepotom i rafiniranošću rukotvorina u malim formama.

"Kroz slogan izložbe smo upravo hteli da skrenemo pažnju na mlade, jer većinu članica Etno mreže na naše zadovoljstvo čine žene, pretežno seniorke koje su vrsne ovim tehnikama i koje su spremne da ta znanja prenesu na mlade. Oni se jako interesuju za ovu vrstu sadržaja, ukoliko im se to ponudi, tako da radimo sa decom u vrtiću, u osnovnim i srednjim školama, a interesantno je da i dečaci pokazuju interesovanje za ove tehnike", kaže naša sagovornica.

Na izložbi je tako učestvovalo 19 autora starosti ispod 30 godina, što Jovanović smatra velikim uspehom.

"Među njima su bila i deca četvrtog razreda Prve obrenovačke osnovne škole - šest dečaka i pet devojčica - koji su napravili fantastične eksponate i zaslužili specijalno priznanje", podseća direktorka NALED-a.

Radovi su ocenjivani u pet kategorija: vez i zlatovez, pustovanje, heklanje i necanje, tkanje i u kategoriji mladog autora. Jovanović podseća i na neobičnu tehniku, vez poznat kao "štampujit", koji je nedavno upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

"U Negotinskoj krajini kažu da je 'štampujit' vez nad vezovima. To je bogat floralni vez na crnom plišu, jako dekorativan i prepoznatljiv. Mi smo ponosni što smo pomogli da se uz podršku naše grupe i skladova Misije kreativa iz Kladova ove elemente očuva i da se upišu u nacionalni registar zajedno sa drugim elementima na čijem očuvanju i upisu Etno mreža radi", kaže Jovanović.

Jedan od glavnih ciljeva Etno mreže je osnaživanje žena, pogotovo iz ruralnih područja, a izložbom kakva je "Sto žena sto minijatura" one dobijaju priliku ženama da se afirmišu, upoznaju žene iz drugih krajeva Srbije i iz regiona i da se povežu za dalju saradnju.

"Ono što nam je posebno važno jeste ekonomsko osnaživanje, da pomognemo onima koje su među njima izuzetne, a mnogo je takvih, da iz toga ostvare izvor prihoda. Zbog toga se većina rukotvorina koje Etno mreža izrađuje plasira kao poslovni ili diplomatski poklon i to je ne samo kanal za plasman, nego opet i vrednovanje, prepoznavanje onoga što ove žene rade", kaže naša sagovornica.

Ona kaže da je najavljeno da će Etno mreža uskoro dobiti svoj prostor, najverovatnije na Beogradskoj tvrđavi Kalemegdanu, a u planu je da se pronađe i galerijski prostor u centru grada.