Dragoljub Zamurović: Da nije bilo ovih ratova, nikad ne bih slikao ratne fotografije, jer ja to ne volim da radim

Komentari

Autor: Nevena Petrović, snimatelj: Miloš Jekić

04/03/2024

21:20

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dragoljub Zamurović, jedan od najpoznatijih srpskih fotografa, sabrao je svoje fotografije i priče u fotogmonografiju "Sećam se" podeljenu u dve knjige.

"U prvoj 'Sećam se' su sve lepe, zanimljive, interesantne fotografije i sve ono što sam doživeo dok sam to snimao. Ova druga je malo ozbiljnija i to su događaji, počev od takozvane Antibirokratske revolucije, pa svih mogućih protesta, demonstracija, inflacija, NATO bombardovanja, Oluje, Bljeska... sve do ovih najnovijih protesta protiv nasilja", kaže fotograf za Euronews Srbija, čiji je izbor fotografija nedavno predstavljen na veoma posećenoj izložbi u RTS klubu.

Dragoljub Zamurović je umetnik, ali je i novinar - fotožurnalista. Na fotografiji je, kaže, ono što vidi njegovo oko – nepristrasno i bez predrasuda.

"Ja uvek pokušavam i trudim se da ne budem učesnik. Ja sam uvek samo prisutan i čovek koji beleži ono što se događa. Dođem na mesto gde se događa nešto i to snimim. Sasvim mi je svejedno koja nacija, partija, religija, uopšte me ne zanima, ja snimam događaj, ono što ja vidim", kaže umetnik.

Često su to bili događaji koje bi više voleo da nije fotografisao – i da ih nije ni bilo. Međutim, kada je 1987. počeo da radi za francusku agenciju Gama, ceo svet je već tražio slike iz Jugoslavije – i to se nastavilo narednih godina.

"Da nije bilo ovih ratova, nikad ne bih slikao ratne fotografije, jer ja to ne volim da radim. U tim situacijama ja ne mogu da budem opušten, da smišljam kako da napravim lepu, interesantnu fotografiju. Kad ste na liniji fronta, kad pucaju s jedne i druge strane, ne možete da odete gde hoćete. Prvo morate da pitate za dozvolu da uopšte budete tu. A onda mali rizik postoji uvek... Nekoliko puta su mi neke granate proletele preko glave, a jednom me je snajperista gađao i srećom promašio", priseća se Zamurović.

U lepšim okolnostima, stvorio je neke od najpoznatijih fotografija Srbije i Jugoslavije.

"Ja sam od detinjstva skupljao National Geographic magazine, gledao te fortografije, divio se njima i imao ideju da ja jednog dana kao neki pravi fotoreporter putujem po Africi, po Aziji i snimam prirodu. Naravno, Jugoslavija je bila dosta zanimljiva, Makedonija, deo u kom nije bilo puteva, gde ste vi mogli da nađete ljude koji u dvadesetom veku žive u narodnim nošnjama, sa starim običajima, to je bilo fantastično", ističe umetnik.

Postao je poznat i po fotografisanju iz vazduha.

"Ja sam odmalena voleo da se pentram po krovovima. Prvo sam se pentrao po drveću, a onda smo imali u dvorištu jednu jabuku, čije grane su bile preko krova, pa sam ja prešao i na krov i kasnije na druge krovove. E kad sam počeo da radim kao fotoreporter u Ilustrovanoj Politici 79. bila je neka velika popolava i meni su rekli evo ti helikopter, idi to snimaj. Ja sam se oduševio! Pogled odozgo je nešto što ja najviše volim", kaže fotograf.

Fotografisao je iz aviona, pa iz različitih vrsta balona. A kako let balonom zavisi od smera vetra, dosetio se da zakači na leđa motor paraglajdera. Bilo je i opasnih situacija s letelicama, ali on ne bi bio on kad ne bi pristajao na rizik. Fantastično je, kaže Zamurović, što danas svi mogu da fotografišu. S druge strane, dok je bilo manje fotografa, njihova dela su bila na višoj ceni.

Zamurović se priseća da je nekada ranije za jednu duplericu mogao da se kupi najskuplji Pežo.

"Kad sam radio za Gamu pre 20-30 godina, niste mogli da dobijete za fotografiju manje od nekoliko stotina maraka, a prodavale su se i po 10 i više hiljada. Znači to su sad dva pravca, za fotografe je loše, a za sve ostale i samu fotografiju je mnogo dobro", zaključuje naš sagovornik.