Igre 
Kovacs za Euronews Srbija u susret koncertu u Beogradu: Ne uklapam u ono što se smatra normalnim
Komentari17/06/2024
-19:37
Jedna od najvećih senzacija holandske muzičke scene, Sharon Kovacs, ponovo dolazi u Beograd u okviru Musicology Sessions koncertnog serijala, a nastupiće 21. juna na Kalemegdanu.
Kantautorka sa glasom soul dive i prepoznatljivog vizuelnog identiteta, publiku je privukla autentičnošću i iskrenošću. Veliki uspeh postigla je već sa prvim EP-om "My Love" i debi albumom "Shades Of Black", koji je bio veliki hit u 36 zemalja, za nju to nije bilo dovoljno.
Odlučila je da napusti okrilje muzičkih izdavača i da svoju umetnost predstavlja samostalno. Njeno prvo "čedo" od sticanja takve nezavisnosti, bio je novi album "Child of Sin" koji je reflektovao bogato iskustvo i transformaciju kroz koju je prošla. Ova kolekcija pesama istražuje teme ljubavi, gubitka, introspekcije i ličnog oslobođenja, obećavajući da će doneti novo svetlo u svet muzike.
Kovacs sada za Euronews Srbija, u susret novom koncertu u Beogradu, opisuje kako je tekao taj njen muzički razvoj.
"Za mene je muzika uvek bila način da dam smisao svom životu, jer sam imala problema tokom odrastanja. Dok sam radila u restoranu, pitala sam se: "Da li je ovo život? Da li je ovo ono što hoću za sebe dok ne ostarim? Mislila sam da u onome što radim ima vrlo malo značaja i odlučila sam da probam nešto drugo. Inače sam uvek pevala sama u sobi i to mi je ulivalo utehu i služilo kao ventil za različite vrste emocija, tuge i razočaranja. Onda sam pomislila da bih to mogla da pokušam i počela da pevam na ulicama, gostujem na open mic događajima. Tada sam zaista ostila da negde pripadam i od tada je sve krenulo.
Upisala sam muzičku školu kada sam imala 20-21 godinu i od tada je sve počelo prirodno da se razvija. To jedno putovanje, potrage za onim ko sam ja i šta želim. Kao kada idete stazom i ne znate gde će vas odvesti, a ponekad odlučite da se vratite i skrenete levo, umesto desno. Ili se samo malo vratite i shhvatite da samo želite potpuno drugi pravac. Tako da je moje putovanje bilo takvo i ono još traje".
Koliko je za vas bilo teško da postanete nezavisni i kontrolišete svoj kreativni izraz u surovoj klimi muzičke industrije? Kakva ograničenja ste ranije osećali?
Kao što sam rekla ranije, u početku niste sigurni ko ste zapravo, a tokom vremena počnete da otkrivate da neki putevi nisu vaši ili da vas ne čine boljim, barem je tako bilo kod mene. Pošto sam vrlo tvrdoglava i takođe imam vrlo jasnu ideju toga kako želim da stvari izgledaju i kako ih zamišljam, to je važilo i za moj prvi i drugi album. Međutim, pošto je tako puno ljudi učestvovalo u njima, izgubila sam vezu s njima. Mislim da mi je to bilo najveće ograničenje. Bilo je vrlo teško raditi, jer sam uvek imala nešto na umu što ne bih zapravo mogla da prenesem drugima.
Takođe sam tokom školovanja uvidela da se ne uklapam u ono što se smatra normalnim, u normalnu strukturu ili ideje koje ljudi imaju o tome kako bi stvari trebalo da budu. Mislim da mi to ne odgovara. Tako da sam shvatila da to važi i za velike muzičke kuće. Na primer, mislim da moja snaga leži u onome što mi je blisko i kada to hoću da iskažem, moja publika će to dobro prihvatiti, a kada radim nešto što neko drugi misli da će biti uspešno, to za mene ne važi. Mislim da sam to shvatila usput i tada odlučila da budem nezavisna, što je bila prava odluka. Nisam morala više da se uklapam u strukturu drugih ljudi. Potpuno sam slobodna da idem svojim putem, za svojom kreativnošću i vizijom.
Vaš poslednji album "Child of Sin", osim toga što ste ga snimili sami, istovremeno je i najintimniji vaš projekat. Kako je tekao kreativni proces?
Tokom stvaranja ovog albuma bila sam potpuno slobodna da radim na svoj način. Moja vizija i ideje bili su jedina stvar koja je važna. Bilo je to oslobađajuće i osnažujuće. Mogla sam da stvaram muziku kao umetnost i da istinski iznesem 'soul muziku' onako kako je ja osećam - muziku iz duše. U mom slučaju, to je pop-noir. Nekad ima mnogo stvari za koje moram da se kreativno borim zbog prošlih iskustava, jer sam vrlo emotivna i vrlo osetljiva osoba. Tako da je moja muzika uvek neka vrsta ventila za te stvari. Takođe sam usput osećala da nešto u mojoj muzici nije dovoljno ili da nije dovoljno ranjiva. Zato mislim da likovna umetnost, videi ili bilo koja vrsta umetnosti, može da rezonuje sa drugačijim osećanjima, zajedno s muzikom.
Mislim da kada ljudi razgovaraju, ponekad je teško, jer ono što vam neko kaže, možda možete da interpretirate drugačije, na osnovu sopstvenih iskustava. A ako emocije prenesete kroz umetnost, do vas dolaze na drugačiji način i to je ono što se meni sviđa i što hoću da pružim kroz svoju muziku.
Mentalno zdravlje je česta tema u vašim tekstovima i vi ste među onim umetnicima koji su spremni o tome da otvoreno govore. Kako se održava vaš pristup mentalnom zdravlju i kakvu poruku želite da prenesete svojoj publici na ovu temu?
Mislim da je jako boriti se za svoje ideje i emocije, ali takođe mi je važno da se pronađem i u drugim ljudima, da znam da nisam sama i da oni znaju da nisu sami, da svi prolazimo kroz ovo. Za mene je sloboda biti otvorena i iskrena. Mislim da je to takođe i zastrašujuće za mnoge ljude, jer podrazumeva ranjivost i mislim da morate da prođete kroz određene događaje i situacije, da biste to razumeli. Za mene je jedini način da stvaram taj da budem iskrena i realna, jer ako nisam, onda nisam ni srećna. To ne funkcioniše u mom slučaju. Takođe vidim da moja posvećenost publici i njihova posvećenost meni, predstavlja vrlo snažnu sponu, jer imamo nešto zajedničko i prepoznajemo to jedni u drugima i mislim da je to prelepo.
Mislim da uz muziku dolazi i po malo magije i to mi je dalo osećaj svrhe kao ljudskom biću i otvorilo me za neke stvari, koje možda nisu tako prihvaćene ili se o njima ne govori.
Zašto ste odabrali baš pesmu "Child of Sin" za svoju saradnju sa Tilom Lindemanom (frontmen grupe Rammstein)? Kako je došlo do te saradnje?
Mislim da je stvar bila u tome da pronađem pravu energiju i nekoga ko rezonuje sa porukom pesme. Til Lindeman je umetnik koji je uvek bio iskren i realan i, kada sam razmišljala o temama u "Child of Sin", osećala sam da njegov glas i prisustvo, mogu da joj pruže veliku dubinu. Do saradnje je došlo vrlo prirodno, jer smo oboje istraživali slične teme u svojim radovima i bio je to pravi trenutak da objedinimo svoje svetove u ovoj pesmi.
Da li postoje još neki umetnici sa kojima biste želeli da sarađujete?
Postoje mnogi drugi neverovatni umetnici i ja verujem u magiju organske povezanosti. Nemam specifično ime na umu trenutno, jer verujem da do najboljih saradnji dolazi kada postoji istinska povezanost i zajednička vizija. Uvek sam otvorena za nova iksustva i ideju da objedinim različite zvukove i perspektive. Videćemo gde će me put odvesti.
Koliko su moda i kostimi važni za vaš umetnički izraz?
Moda i kostimi su produžetak moje muzike. Oni pomažu da priču ispričam vizuelno i dodaju novi sloj izvođenju. Naučila sam da šijem, jer sam želela da moje prisustvo na sceni bude autentično i jedinstveno, kao i moja muzika. To je za mene još jedan oblik kreativnosti i mislim da je važno da se sve poklopi - muzika, vizuali, garderoba - svi se spajaju u stvaranje potpunog iskustva.
U Beogradu ste gostovali već dva puta. Šta publika može da očekuje na vašem trećem koncertu?
Uzbuđena sam što ću vas ponovo videti! Možete očekivati da ću uvek davati najbolje od sebe i da ću nastupiti sa novim bendom, odnosno, ne novim bendom, nego nekim novim članovima, zbog čega sam jako uzbuđena. Svaka publika i svaki koncert su drugačiji, pa ne mogu tačno da kažem kakav nastup ćete videti, ali mogu reći da mu se jako radujem, kao i tome što ćemo svirati u tom prelepom parku, što ćemo se dobro zabaviti i što ću pružiti publici u Beogradu svu svoju ljubav. Vidimo se uskoro!
Komentari (0)