Ljubav koju je razdvajao Atlantik: Šarlot Gensbur i Met Dilon u filmu o vezi francuske filozofkinje i američkog pisca

Ljubavnu priču francuske filozofkinje Simon de Bovoar i američkog pisca Nelsona Algrena na velikom platnu dočaraće Šarlot Gensbur i Met Dilon, objavio je Variety.

Kako se u tekstu navodi, radnja filma "An Ocean Apart" dešava se u Parizu i Čikagu kasnih četrdesetih godina 20. veka, a prati strastvenu vezu koju su godinama, i uglavnom na daljinu, razdvojeni Atlantskim okeanom, održavali Bovoar (1908-1986) i Algren (1909- 1981).

Autorka kultnog klasika "Drugi pol" je 1947. godine, dok je bila u poseti Čikagu, započela vezu sa piscem koji je najpoznatiji po romanu "Čovek sa zlatnom rukom" (istoimeni film je 1955. režirao Oto Preminger, a u glavnim ulogama su se pojavili Frenk Sinatra i Kim Novak).

AP, Wikimedia/United States Library of Congress's

Bovar i Algren su bili nekoliko godina u vezi, ali će udaljenost na kraju "uzeti danak" i 1950. godine će se Algren povući, a potom ponovo oženiti svoju bivšu ženu Amandu Kontovič.

Roman "Mandarini", za koju je Bovoar 1954. dobila Gonkurovu nagradu, i u kojem opisuje sukobljene stavove pariskih intelektualaca o francuskom društvu nakon Drugog svetskog rata, posvetila je upravo američkom piscu sa kojim je bila u vezi.

Besonov saradnik snima film o ljubavnoj priči koju je hteo da snima Dep sa Vanesom

"An Ocean Apart" režiraće Fred Garson, koji je, između ostalog, sarađivao sa Likom Besonom na "Profesionalcu" i "Petom elementu".

Pre više od deset godina, u medijima se pojavila informacija da će priču o Simon de Bovoar i Nelsonu Algrenu na filmu dočarati Džoni Dep i njegova, u tom momentu dugogodišnja partnerka Vanesa Paradi. Međutim, najavljeno ostvarenje "My American Love" nije se pojavilo na velikom platnu.

Povezane vesti

Aktuelno iz kulture

Otvoren 78. Međunarodni filmski festival u Veneciji

Međunarodni filmski festival u Veneciji, najstariji filmski festival na svetu, otvoren je večeras najnovijim delom Pedra Almodovara.

01/09/2021

23:11

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/15097/otvoren-78-medunarodni-filmski-festival-u-veneciji/vest

pročitaj celu vest

Aktuelno iz kulture

Džejmi Li Kertis: "Noć veštica" je ideja čistog zla i čistog dobra. Ta tema nikad ne umire

Džejmi Li Kertis je dobitnica "Zlatnog lava" za životno delo ovogodišnjeg Filmskog festivala u Veneciji.

30/08/2021

07:41

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/14613/dzejmi-li-kertis-noc-vestica-je-ideja-cistog-zla-i-cistog-dobra-ta-tema-nikad-ne-umire/vest

pročitaj celu vest

Zvezde Trirovih kontroverznih ostvarenja

Met Dilon se trenutno u Veneciji predstavlja filmom "Land of Dreams", dok se Šarlot Gensbur na ovom festivalu pojavljuje ulogom u "Les choses humaines".

U žiži javnosti, ovo dvoje glumaca bili su prethodnih godinama zbog uloga u kontroverznim filmovima Larsa fon Trira - Dilon je igrao u "Kući koju je Džek sagradio", dok je Gensbur zvezda "Antihrista", "Melanholije" i "Nimfomanke".

Ko je bila Simon de Bovoar?

Filozofkinja egzistencijalizma, književnica i aktivistkinja, kako se navodi u biografiji Bovoar u enciklopediji Britanika, najmlađi je diplomirani filozof i deveta žena koja je dobila ovo zvanje.

Na studijama je upoznala i budućeg filozofa Žan Pol Sartra, koji je će ostati njen doživotni saputnik. Nikada se nisu venčali i živeli su odvojeno kako bi izbegli laži i kako bi mogli zasebno da uživaju u ljubavnim avanturama a da one ne postanu predmet prebacivanja.

Sa Sartrom, Rejmonom Aronom, Mišelom Leirisom, Morisom Merlo-Pontijem, Borisom Vijanom i ostalim intelektualcima, 1945. godine, ona osniva časopis Moderna vremena čiji je cilj da promoviše egzistencijalizam kroz savremenu književnost. Zahvaljujući svojim romanima i esejima u kojima govori o komunizmu, ateizmu i egzistencijalizmu, stekla je finansijsku nezavisnost koja joj je omogućila da se potpuno posveti pisanju.

Postaje poznata nakon objavljivanja svog najvažnijeg feminističkog dela, knjige "Drugi pol", obimne, egzistencijalističke analize položaja žena, koja je verovatno najuticajniji feministički tekst dvadesetog veka. Od 1958. godine objavljivala je autobiografska dela o sredini ispunjenoj predrasudama i o svom odnosu sa Sartrom.