Kusmuk: Veštačkoj inteligenciji su nedokučivi ljudska kreativnost i humor

Slikar Marko Kusmuk je izjavio da mu je pohvalom dao dodatni vetar u leđa Momo Kapor, da mu je bila čast da njegovu izložbu otvori Emir Kusturica, i da su veštačkoj inteligenciji nedokučivi ljudska kreativnost i humor.

Kusmuk je rekao za Tanjug da mu je nagrada "Momo Kapor" jako draga, ne samo zato što su obojica Sarajlije, već što od detinjstva prati sve što je Kapor (1937-2010) slikao i pisao.

Istakavši da voli Kaporov crtež, Kusmuk je dodao da je to radio sa lakoćom i da njegove ilustracije odlično prate njegovo pisanje.

Kusmuk je rekao da je nagradu "Momo Kapor" za slikarsku umetnost, koja mu je nedavno uručena u Skupđštini grada Beograda, primio emotivno, pošto je imao priliku da upozna Kapora u kratkom susretu kada se pripremao za likovnu akademiju.

"Dopali su mu se moji radovi. Govorio mi je: 'Kao umetnik samo ne smeš da se uozbiljiš'. Na dodeli nagrada sam rekao: 'Nadam se da se nisam uozbiljio'", rekao je Kusmuk.

Priznavši da je mladom umetniku velika stvar šta će neko od starijih stvaralaca reći i kako će ga motivisati, Kusmuk je istakao da je Kapor imao reči hvale za njegov rad, što mu je bio dodatni vetar u leđa.

Napomenuvši da je pored talenta važna ljubav ka poslu, Kusmuk je dodao da ga u stvaralaštvu nisu pokretale nagrade, "već lično, dnevno zadovljstvo na kraju radnog dana".

"Cilj je da imamo dnevne resete sreće, koji će nas pokretati za razne druge stvari", naveo je Kusmuk.

"Nema izgrađenog sistema galerija"

Govoreći o izazovima sa kojima se susreću mladi stvaraoci, Kusmuk je ocenio da na ovim prostorima nema dobro izgrađenog sistema galerija i muzejskih prostora koji sarađuju sa mladim umetnicima.

"Država subvencioniše i pogura umetnike, ali ne sve, i odabiri koji se prave često nekom znaju izgledati nepravedno. A do inostranstva treba dug put", ocenio je slikar.

Kusmuk je rekao da je za uspešno bavljenje slikarstvom potrebno, pored talenta, da se sve kockice slože, odnosno sreća, a "najvažnija je ljubav prema pozivu, i kad u nekom momentu ne ide najbolje".

Detinjstvo je proveo u ateljeu svog oca slikara Zorana Kusmuka, ali mlađi Kusmuk je istakao da ga nikada nije forsirao da se bavio slikarstvom već je postupio najispravnije i pustio ga da sam odabere čime će se baviti. Iako je sa Pala prijemni polagao i u Trebinju, Kusmuk se opredelio da u rodnom Sarajevu studira likovnu akademiju, koju je završio i njegov otac, a imali su i iste profesore Boška Kućanskog (1931-2016) i Boru Aleksića (1936-2019).

Kusmuk je rekao da bi svi slikari voleli da nisu morali raditi po narudžbi i da mogu istraživati svoj pravac, a da njihova dela nakon izložbe otkupe kolekcionari.

"Na početku sam morao, a i interesovalo me, da vidim kada neko poruči šta se tu radi. Nikad nisam prihvatio da naslikam kako ti hoćeš, ali mi se dešavalo da imam diskusiju i da prevagne na moju stranu", rekao je umetnik.

Više različitih tehnika u jednom formaru

Kusmuk je naveo da sada ne radi po narudžbini, već za sebe, ali i "po želji ako neko dođe i dopadne mu se neki format".

U njegovom stvaralaštvu postoje slike na kojima ima više razlićitih pravaca i tehnika, a Kusmuk je dodao da jedan veči format može imati i pet različitih tehnika.

Prema njegovim rečima, "rad postaje bogatiji ako ima delove rađene akrilom ili deo koji se obradi dodatno uljem".

"Teško mi je takvu sliku napraviti u jednoj tehnici i svrstati u jedan pravac, zato što tu ima i apstrakcije, nekih ploha koje pripadaju nadrealizmu, ima stvari koje obradim kao hiperrealizam", naveo je umetnik.

Kusmuk je primetio da ima jako dobrih slikara koji rade na ulici i plaži, koji znaju da prenesu portret savršeno, ali zalutaju u kompoziciji.

Prema njegovim rečima, umetnik treba znati kako da prenese svoj rukopis, da potret bude njegova priča, odnosno da mu da notu izmena karakterističnih za njegov stil.

"Hoće li oko biti zamagljeno, uvo veće, deo je vašeg temperamenta i potrebe da iskažete nešto. U tu igru ulaze i boja, forma, oblik, kompozicija. To je igra bez kraja. Najlepši čin stvaranja je što se mi igramo", naveo je Kusmuk.

Mikelanđelo kao uzor

Tokom studiranja uzor mu je bio Mikelanđelo, kao i egipatske figure, dok danas smatra da je svetski umetnik broj jedan nemački slikar i skulptor Anselm Kifer (Kiefer) i želeo bi da postigne takvu vrstu uspeha na kraju karijere.

"Tu se moraju potrefiti uslovi. Da imamo sreću kroz život i poziciju gde ćemo se roditi, to se jako gleda danas. Nažalost je važno, zato što sam imao priliku da vidim razloge što nešto može, a nešto ne može", naveo je slikar.

Kusmuk je dodao da je u inostranstvu, gde se često menjaju trendovi, bitno i gde ste, odakle ste, koje je vaše opredeljenje i šta želite da kažete.

Govoreći o uticaju digitalnih revolucija na umetnost, Kusmuk je rekao da i sam crta na tabletu, i da je veštačka inteligencija bliska dizajnu, gde jako može da pomogne.

Kusmuk je ipak ocenio da su kreativnost i humor nedokučivi veštačkoj inteligenciji i da je ostavljeno samo nama ljudima da vladamo time.

Prisetivši se poziva da kao mlad umetnik 2010. godine izlaže u galeriji "Macola" na Mećavniku, Kusmuk je naveo da su se Emiru Kusturici dopali njegovi radovi i imao je čast da mu reditelj otvori izložbu.

"To mi je otvorilo sva vrata posle toga, nije bitno da li je bio Beograd ili neka izložba u Milanu. To mi je donelo zrno sreće. Tada sam video da (Kusturica) jako dobro poznaje čime se ja bavim i generalno umetnost", rekao je Kusturica.

Prema njegovim rečima, tada je došlo i do saradnja oko voštane figure holivudskog glumca Džonija Depa, koja "nije bila srećno rešenje, nije ličio".

"Napravili smo ispravku i boljeg, koji je bio dobar", naveo je Kusmuk.

U Kronen galeriji u Cirihu 11. juna, Kusmuka očekuje izložba "Ko je ko", koju je sa Veljkom Valjarevićem postavio u beogradskoj galeriji "Sanjaj".