Mario Knezović, frontmen grupe Zoster, u susret koncertu u Beogradu: Deca u publici su naši žiranti

Jedan od najslušanijih regionalnih bendova, mostarska grupa Zoster, održaće koncerte 6. juna u Luci Beograd i 21. juna u Nišu u "Banovini". U proteklih nekoliko godina ovaj bend često je nastupao u mnogim gradovima Srbije, a po čemu će se predstojeći koncerti razlikovati od ostalih, razgovarali smo sa osnovačem ovog benda, Mariom Knezovićem.

"Mislim da smo obišli sve prostore u Beogradu, ali prvi put sviramo u Luci Beograd. Predstavićemo i singl za novi album koji radimo", najavljuje muzičar, dodajući da i publika u Beogradu i publika u Nišu može da očekuje jedinstvenu i neponovljivu atmosferu i razmenu energije. 

Jesi spremio kimono čuveni?

Jesam, imam i neka nova, tako da ćemo ih prezentovati na koncertima u Beogradu i Nišu.

Ti si poznat po tome što na sceni oblačiš kimono ili havajsku košulju. Zanima me gde nabavljaš ta kimona?

Pa, imam prijateljicu u Zagrebu koja izrađuje ručno i, evo, već ih imam nekoliko, 4 ili 5 u kolekciji.

I menjaš ih tako, po potrebi?

Pa, tako je, da se zna koji je koji koncert.

Prinskrin/Youtube/Grupa Zoster Official

Baš dosta radite u poslednje vreme. Poslednjih, evo, možemo reći dve godine, imali ste baš dosta nastupa. Brojiš li, znaš li koliko ih je?

Pa, mislim da smo prošle godine imali nekih 40. Ove godine će biti manje, zato što radimo novi materijal, tako da se štedimo.

Jedno je sigurno, gde god svirate, publika zna sve tekstove napamet. I u publici je tu sad neka šarenolika generacija. Ima starijih ljudi, mladih, pa čak i dece...

Da, to su nam žiranti. To je zalog za budućnost. To je kad roditelji više ne mogu fizički izlaziti na koncert, dolaziće njihova deca. I to je nama neka garancija, kad mi ostarimo, da imamo kome svirati.

Kako je tebi osećaj kad vidiš decu u prvim redovima?

Pa, to je jedan vid odgovornosti. I roditelji imaju poverenje u nas da dovode decu i da slušaju našu muziku. S druge strane, opet, ne možemo ni cenzurisati sami sebe. Ali, u svakom slučaju, kompliment veliki.

To znači da ti roditelji imaju dobar ukus?

Ne znam, teško mi je za sebe reći da smo mi taj "dobar ukus".

Ipak, vaše pesme nisu za svakoga, a po najmanje nisu za decu.

Zavisi kako se slušaju.

Albumi se "kuvaju dugo"

Još uvek publika peva pesmu sa poslednjeg albuma "Najgori", koji je izašao 2023. Koja pesma se tu pokazala kao najveći hit?

Pošto smo objavljivali u nekom različitom periodu, nekako su sve pesme legle. Ali, evo, možda  "Najgori" kao naslovna pesma, može da budi najveću euforiju.

Album je veoma neobičan. Nekako zvuči kao jedan scenario za film. Imamo tu jednog glavnog lika, pa sad imamo naraciju iz prvog lica, iz trećeg lica... Ko je taj Tadija?

Pa, i rađeno je kao neki saundtrek za film. I svaka pesma bi bila, recimo, saundtrek za jedno poglavlje tog filma. Bilo bi 10 poglavlja. Tadija je glavni lik, negativac, koji je, u stvari, i u svim pesmama. Nekad on peva iz prvog lica, nekad se peva o njemu. To je priča, koja je pomalo nesigurna, prepričana je. Mislim, najbolje je poslušati album, pa će slika biti jasnija.

To je prototip jednog balkanskog muškarca?

Mislim da je to prototip muškarca koji je u borbi, koji se bori između toga, da li da bude dobar ili loš u stvari. Da li je on dobar zato što je glup, ili je dobar zato što želi biti dobar. To je njegova borba, on ne želi biti dobar zato što je glup.

Čovek mora da se zamisli, kad sluša taj album... Vi pišete pesme. Koliko to traje i kako to zapravo izgleda?

To je stalan proces. Neke pesme su stare, recimo 7-8 godina. Neke su čak i starije. "Kuda idu svit ti ljudi" je napisana 2006. ili čak 2007, ali nije bilo vreme da se objavi ili nije bio nekako pogodan aranžman za njih. To je nekako kao loto - kuglice se vrte, pa onda sazri vreme i izbaci se jedna kuglica sa brojem, i tako nekako i radimo album, ali je povezan po aranžmanima i po nekoj naraciji.

Kako to zapravo izgleda? Vi napišete tekst, pa onda muziku?

Iz više pravaca. Nekad je tekst, pa muzika, nekad je melodija za koju su potrebne prave reči. I to se kuva dugo.

I kome prvo pustite?

Prijateljima. Njih udavim prve.

Šta kažu momci iz benda? Jel nekad kažu: "Mario, ovo ne valja"?

Pa, da. I onda ide glasanje. Ako ima više glasova, onda me uvere u to. Dakle, ja branim svoje ideje, ali racionalno.

I šta najbolje zapravo prolazi kod ljudi svih ovih godina? Vi ste na sceni od 2000. Pesme često nisu ljubavne, neke su i rodoljubive...

Da, ali ne pravimo pesme za koje mislimo da će prolaziti kod ljudi, nego su to sve pesme koje su nastale iz potrebe da se izrazimo - na ovaj ili na neki drugi način. Bilo da su to ljubavne, bilo da su lokal-patriotske.

Pišete li trenutno i o čemu?

Pišemo sad novi album. Evo, ne bih hteo previše otkrivati, ali u ponedeljak ćemo objaviti prvi singl novog albuma. Koji ćemo izvesti premijerno u Beogradu.

Kako se zove taj singl? O čemu si tu pisao?

Pesma se zove "Ne okrećem se, tata".

Neka lična priča?

Pa, sve su lične. Uvek je lično, zato što iz sebe pišem, ali se stavljam u pozicije u kojima ja nisam privatno, ali pozajmljujem svoje telo, svoj glas likovima u pesmama.

Ako sad izađe prvi singl, kada će onda sledeći album?

Plan je do kraja godine da objavimo ceo album.

"Tajna uspeha je u stalnom proveravanju sebe"

Kad ste počinjali karijeru 2000. godine, da li ste zamišljali ovoliku popularnost?

Pa, nismo ništa zamišljali. Ne znaš nikad šta se može dogoditi - to je lutrija, ali, kažem, opet smo stvarali ono što smo mislili da trebamo stvarati. I, naravno da je publika ta koja nas je motivisala da stvaramo dalje. Zbog publike, na kraju krajeva i postojimo. Ne bismo imali vremena da se bavimo ovim, da nema publike. Ali, sad, razmere nismo ni predvideli, niti ih još uvek predviđamo. Jednostavno, idemo "go with the flow".

Da, i čini se, zapravo, da se s godinama publika sve više umnožava.

Pa, evo, i klinci rastu. Dakle, mi, sad, dolaze nam momci i cure koji su se rodili kad smo mi osnovali bend. Tako da smo maltene odgajali neke generacije.

Opstati četvrt veka, nije uopšte lako, verujem. Dosta ste se menjali i muzički pravac je nekako menjao, ali u čemu je tajna uspeha?

Pa, u istrajnosti i u tom stalnom proveravanju sebe. Na kraju se moraš izložiti, moraš dati ljudima na uvid ono što radiš, s vremena na vreme, a to su albumi koje objavljujemo i oni te onda dalje usmeravaju i odlučuju jesi li dobar ili nisi.

Šta je najbolji fidbek za tebe od publike?

Pa, taj kad pevaju sve pesme. Kad koncert krene i od početka do kraja znaju sve reči, to je nekako najveći kompliment. Mi nismo bend od jedne pesme, nego, stvarno, ljudi slušaju naše albume.

"Nema kolizije između glume i muzike"

Osim toga što ste muzičar, vi ste i glumac i imali smo priliku da vas gledamo u mnogim ostvarenjima, imate trenutno glumačkih angažmana?

Pa, trenutno treba da se objavi druga sezona "Kotline". To je serija koju sam snimao u Sarajevu, koju je režirao Danis Tanović i iščekujemo drugu sezonu koja će imati 7-8 epizoda.

Kako pomirite te dve uloge, zapravo, glumca i muzičara, koliko film utiče na muziku, a muzika na film?

Nadopunjuju se,  zato što ja i u pesmama pozajmljujem svoj lik, da bih dočarao neke karaktere. Tako je i u filmu i seriji, nema kolizije. Razlika je u tome što za filmove i serije mene angažuju drugi, da budem u funkciji neke šire slike, a u muzici sam ja taj car koji se sam određuje.

Euronews

Imali smo priliku da vidimo kako glumiš u spotovima, a da li ti se nekad desilo, recimo, da su od tebe tražili da napraviš muziku za neki film?

Pa, radili smo, većinom su to pesme koje se uzmu u film, a radili smo "Djed Mraz u Bosni". Adis Bubalo je radio muziku, a ja sam pisao neke songove.

Kako te sreću ljudi na ulici, šta oni kažu? "Eno ga, onaj pevač", ili kažu, "Eno ga, onaj glumac"?

Pa, kako ko me poznaje...

Šta bi ti za sebe rekao nekome ko te ne poznaje?

Kako bi bio miks reči glumac i pevač - gluvač? (smeh)

"Na letovanje - radnim danima"

S obzirom da ti je život tako buran, kako sve postižeš, može li se uopšte?

Pa, može, da. Nekako se dogodi uvek da kada snimam film ili seriju, datume koje sam zauzet, javim produkciji, tako da sve nekako teče. Organizujem se bolje, i onda se sve stigne.

Pustiš li nekad mozak na pašnjak?

Često. Čim imam priliku, odmah se raspusti mozak. Ta kontemplacija mi je neophodna, da bih mogao raditi sve ove poslove.

S obzirom na zgusnute planove za leto, reklo bi se da muzičari ne idu na letovanje, toga nema u vašem svetu?

Pa, nema, mi idemo radnim danima na letovanje, kad stignemo. Ako je more blizu gaže koju imamo, stignemo otići na more. Ali, većinom smo vikendima na festivalima i koncertima.

Koji su to festivali nakon koncerata u Beogradu i Nišu?

Pa, 26. juna smo na Arsenal festu, 3. jula Sarajevo Live Stage festival, 4. jula smo na Mostar Summer festu, 5. jula smo u Prijedoru na Garden festivalu. Imamo i nastup u Lučanima, u Sinju i na Tjentištu...

A da li stigneš da odeš na koncerte nekih svojih kolega? Na kom si koncertu poslednji put bio?

Većinom je to kad zajedno sviramo na festivalima. Volim Vojka V, često se dogodi da smo zajedno na nastupima, tako da smo njegovi fanovi.

Kad si bio mlađi, dok nisi planirao ovim da se baviš, jesi li pomišljao kad odeš na neki koncert: "Eh, kad bih ja ovako jednog dana..."?

Jesam. To su bili Guns'n'Roses, koji će sad biti u Beogradu, ali ja nažalost neću stići da odem, a možda me je malo i strah, jer je u mojoj glavi ta slika idealna i ne bih hteo da je pokvarim. Bio sam veliki fan benda Guns'n'Roses kao klinac.