Najstariji srpski ćirilični rukopis i dalje pleni lepotom: Kako je Miroslavljevo jevanđelje postalo deo pamćenja sveta

Na današnji dan, pre 20 godina, Miroslavljevo jevanđelje je upisano u UNESCO-ovu listu pamćenja sveta, koja obuhvata najvredniju dokumentarnu građu čovečanstva.

Reč je o najznačajnijem ćiriličnom spomeniku srpske pismenosti iz 12. veka koje je po svom sastavu jevanđelistar, bogoslužbena knjiga nastala osamdesetih godina 12. veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje. Dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, smatra se pisarem ili minijaturistom.

Jevanđelje odlikuje jedinstveni splet romaničkog stila i vizantijske tradicije, sadrži 296 minijatura crtanih perom, bojenim i ukrašenim zlatom. Inicijale odlikuje raznovrsnost u kombinovanju geometrijskih i floralnih prepleta, sa zoomorfnim elementima stvarnih i fantastičnih životinja. Kožni povez jevanđelja, ukrašen monogramima, floralnim ornamentom i koncentričnim krugovima, najverovatnije potiče iz 14. veka, iz nekog od svetogorskih manastira.

Tanjug/ Ministarstvo kulture i informisanja/ Goran Zlatković

Prvi poznati podatak o mestu čuvanja Miroslavljevog jevanđelja u manastiru Hilandaru potiče iz sredine 1845-1846. godine.

Kralj Aleksandar Obrenović dobio ga je na poklon, zajedno sa osnivačkom poveljom otkom posete manastiru u martu 1896. godine. Rukopis je tada donet u Beograd. Predat je Narodnom muzeju 1945. godine, gde se čuva s najvećom pažnjom u specijalizovnoj klimatizovanoj vitrini u mraku, zatvoren kopčama.

"Ne izdaje se proučavaocima, a snimanje nije dozvoljeno. Kada se izlaže, posetioci dolaze iz raznih krajeva kako bi ga videli", kaže za Euronews Srbija Veljko Topalović, jedan od priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja, koji je ovoj knjizi posvetio gotovo celu deceniju.

Jedan list neprocenjive knjige nedostaje i to pod brojem 166. Njega je, prema jednoj verziji, ruski vladika Porfirije Uspenski, očaran lepotom knjige, navodno isekao i odneo u Petrograd, gde se i danas čuva u Nacionalnoj biblioteci. Rusi, međutim, tvrde da im je on poklonjen.

U svakom slučaju, tokom posete Srbiji ruskog predsednika Putina dogovoreno je da se "petrogradski list" dobije u zamenu za sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha. Sporazum dve vlade potpisan je u oktobru 2019. godine, ali je onda nastupila pandemija, koja je pauzirala sve dalje planove za kulturnu razmenu.

"Siguran sam da će u budućnosti to biti izvedeno i da će se list iz ove knjige naći ovde u Beogradu. Čeka se svečani trenutak", rekao je prošle godine prilikom posete Beogradu Putinov predsednik za kulturnu saradnju.