Selaković otvorio 106. Šantićeve večeri poezije u Mostaru: Pesnik uzvišenosti, patriotizma i sevdaha
Komentari
11/10/2025
-21:39
Ministar kulture Nikola Selaković otvorio je danas 106. "Šantićeve večeri poezije" u Sabornoj crkvi u Mostaru i tom prilikom istakao da je u prethodnih stotinu godina nestalo i nastalo nekoliko država, kao i kulturnih i vrednosnih sistema, ali da manifestacija posvećena Aleksi Šantiću još uvek traje.
Selaković je, obraćajući se okupljenima u mostarskoj Sabornoj crkvi, rekao da je Šantićev pesnički opus dovoljno tematski razuđen da su u njemu razni čitaoci u razna vremena pronalazili pesmu za sebe.
"Tako je bilo nekada, a tako je i sada. I to je, čini se, glavna tajna uspeha i dugog trajanja ove književne manifestacije. Za Srbe u Mostaru i čitavoj Hercegovini on, Šantić, je simbol kulturnog identiteta, amblematična i potpuno autentična ličnost ponikla u ovdašnjoj srpskoj zajednici u kojoj su se sustekle najviše umetničke i ljudske vrednosti. Univerzalne i vanvremenske, kako pokazuje i ovaj večerašnji skup", naveo je ministar kulture.
Prema njegovim rečima, za srpsku književnost u celini, Šantić je naš poslednji veliki pesnik 19. veka i prvi veliki pesnik 20. veka.
"Pesnik koji je na samo njemu svojstven umetnički način spojio socijalno i rodoljubivo, himnu i elegiju, radost i tugu. Pesnik koji je obnovio srpsku rodoljubivu poeziju unevši u nju sasvim intiman, lični akcenat, jedno iskrenije i dublje osećanje koje nadilazi deklarativnost", objasnio je Selaković.
Dodao je da je Šantić za Mostar i Hercegovinu pesnik koji je u svojim stihovima ovekovečio svoj grad i svoj kraj.
Tanjug/Ministarstvo kulture i informisanja
"Kako je to lucidno primetio Stevan Raičković, Šantić je s toliko ljubavi opevao Mostar u velikom broju svojih dela, tako da sada ceo nenadmašni Mostar zapravo podseća na Aleksu. I još Raičković kaže: "Bio je srpski pesnik, a muslimani su ga osećali kao svog". S dobrim razlogom jer je Šantić pesnik koji je s najviše mere i suptilnosti stilizovao poseban duh sevdalinke, mnogo bolje nego što su to učinili neki od njegovih savremenika", rekao je on.
Povezane vesti
Ministar kulture je naglasio da je Šantić sa više prisnosti, iskrenog poštovanja i ljubavi i ličnog iskustva, sa više lakoće i jednostavnosti sublimisao orijentalno osećanje ljubavi i života nego što su to učinili Jovanović Zmaj ili Jovan Ilić, koji su se ugledali na nemačke pesnike svoga doba i njihove parafraze i preobražaje u tumačenju orijentalnih pesnika.
"Šantiću za to tumač, niti posrednik nije bio potreban, jer je duh sevdalinke nešto sa čim je on rastao i što mu je bilo prirođeno. Zato su Emina, Pod beharom, Pred kapidžikom, Šerifa postale i ostale toliko popularne pesme, pevane i izvođene na mnoge načine u poslednjih sto i više godina, da se doživljavaju kao narodne pesme. Kroz ove je pesme Šantić postao nerazdvojno simbolički vezan za svoj zavičaj, postao je jedan od sinonima za Mostar i Hercegovinu, kao što je to Bora Stanković za Vranje ili Branko Radičević ili Zmaj za Vojvodinu. Time je Aleksa Šantić svaki dug prema zavičaju odužio, kao malo koji drugi Hercegovac. I to je sigurno još jedan deo tajne dugovekosti Šantićevih večeri poezije – kao i Aleksa i one povezuju ljude", rekao je on.
Tanjug/Ministarstvo kulture i informisanja
Ministar prosvete Republike Srpske Borivoje Golubović izjavio je da nije lako govoriti o Šantiću, čoveku sa večitom čežnjom i tugom, koji je u sebi nosio i bol, i blagost, i koji je iz tog unutrašnjeg žara stvarao poeziju koja traje.
"Nije slučajno da je Stari most postao najlepši simbol njegovog grada, Mostara. Kao što se njegovi stihovi uzdižu iznad patnje i prolaznosti, tako se i most iznad Neretve vode, spajajući ljude , život i sećanja", naglasio je on.
Golubović je rekao da je prošlo je više od 100 godina od kako je Aleksa Šantić preminuo, ali, kako je istakao, njegov duh i dalje živi u stihovima koji nadilaze vreme i granice.
"Njegova poezija nije samo svedočanstvo jednog doba, več živi most između čoveka i sveta, između ideala i stvarnosti. Ostavio nam je ne samo divnu poeziju, nego i onu neponovljivu šantićevsku toplinu ljudskosti, moralnu uzvišenost i patriotizam koji nadilaze nacionalne okvire", poručio je Golubović.
Dodao je da su "Šantićeve večeri poezije", ne samo omaž jednom pesniku, već i podsećanje na vreme kada je kultura i reč bile najsnažniji izraz ljudskog dostojanstva.
Povezane vesti
"Šantić je svojim velikim delom, jedan od simbola ovog grada i jedan od najznačajnijih pisaca našeg naroda koji je ljubav prema domovini pretvorio u najčistiju poeziju", rekao je Golubović.
Nakon svečanog otvaranja, usledio je kulturno-umetnički program za koji su bili zaduženi članovi Kamernog ansambla Narodnog pozorišta Republike Srpske, kao i vokalni solista Boško Milovanović i pijanista Adem Mehmedović.
Na samom kraju večeri, okupljeni su mogli da pogledaju izložbu "Orao, lav i krin - heraldika srednjevjekovnih srpskih zemalja".
"Šantićeve večeri poezije" trajaće od danas do 21. oktobra, a posetioci će imati priliku da tokom trajanja manifestacije prisustvuju književnim, muzičkim i filmskim večerima.
Komentari (0)