"Strašni sud" na udaru ljudskog znoja: Mikelanđelovo remek-delo u Sikstinskoj kapeli na restauraciji
Komentari
28/02/2026
-20:05
Freska "Strašni sud", delo italijanskog renesansnog umetnika Mikelanđela u Sikstinskoj kapeli, u procesu je restauracije, prvi put posle nekoliko decenija, nakon što je oštećena usled dugogodišnjeg izlaganja uticaju miliona posetilaca, saopštili su zvaničnici Vatikana.
Stručnjaci navode da su ljudski znoj i dah, odnosno mlečna kiselina, u kombinaciji sa kalcijumom iz zidova kapele, izazvali formiranje belog kristalnog sloja na površini freske, što je dovelo do promene tonaliteta i smanjenja kontrasta svetla i senke, prenosi britanski "Telegraf".
Paolo Violini, glavni restaurator Vatikana, rekao je da je ljudski znoj uglavnom krivac za oštećenje remek-dela.
"Mikročestice koje cirkulišu u vazduhu unutar kapele i kroz vazdušne tokove sistema za prečišćavanje izazvale su ovo taloženje supstanci na nekim zidovima, ali posebno ovde", naveo je on.
Sedam spratova skela podignuto je ispred umetničkog dela površine 180 kvadratnih metara dok restauratori uklanjaju promenu boje uzrokovanu znojem miliona turista koji ga posećuju svake godine.
Fabricio Biferali, načelnik odeljenja za renesansnu umetnost u Vatikanskim muzejima, rekao je da svodni plafon i nagib zida nisu samo stvorili tehničke izazove za umetnika već i za konzervaciju njegovog dela.
"To je pitanje protoka vazduha, jer kada otvorite vrata Sikstinske kapele, vazduh teži da izađe i nosi ove čestice sa sobom, koje se lepe za zid Strašnog suda. Ovde je zid hladniji, stvarajući ovaj efekat kondenzacije i formirajući ovu patinu koja ostaje", objasnio je on.
Povezane vesti
U toku je, kako navode stručnjaci, "restauracija veka", u okviru koje oko 30 eksperata postepeno uklanja naslage koristeći specijalni japanski papir natopljen destilovanom vodom.
Radovi bi trebalo da traju tri meseca, a kapela će za to vreme ostati otvorena za javnost.
Iz Vatikanskih muzeja ističu da dnevno ograničenje posetilaca trenutno iznosi oko 25.000, dok je ranijih godina taj broj dostizao i 35.000.
Stručnjaci upozoravaju da bi, uprkos merama kontrole poseta, slični konzervatorski zahvati mogli da postanu redovna praksa u narednim decenijama.
"Uprkos smanjenju broja posetilaca, ovaj problem bi mogao ponovo da se pojavi za 20 godina i stoga ga više ne bi trebalo tretirati kao vanredan događaj, već možda kao normalnu rutinu", rekao je Đandomeniko Spinola, zamenik umetničko-naučnog direktora Vatikanskih muzeja.
Freska, oslikana između 1536. i 1541. godine na oltarskom zidu kapele u Vatikanu, predstavlja prikaz Drugog Hristovog dolaska i poslednjeg suda nad ljudskim dušama i jedno je od najznačajnijih dela renesansne umetnosti.
Komentari (0)