Da li ste znali da je Ajfelov toranj nastao za potrebe Ekspo izložbe?
Komentari
19/11/2025
-10:57
Da li ste znali da je jedna od najpoznatijih građevina sveta, Ajfelov toranj, zapravo nastala kao privremena konstrukcija za potrebe svetske izložbe u Parizu 1889. godine?
Danas je gotovo nemoguće zamisliti Pariz bez njegove čelične siluete, ali upravo u toj činjenici leži suština Ekspa: ono što počne kao eksperiment, kao ideja koja treba da traje samo nekoliko meseci, često postane trajna definicija jednog grada, njegov najprepoznatljiviji simbol i tihi ambasador identiteta.
Međunarodne izložbe su od samog nastanka bile mesto gde se testiraju hrabrost, tehnologija i mašta. One nikada nisu prikazivale samo industrijski napredak, već i ono što gradovi žele da postanu. Zbog toga je istorija Ekspa ispisana arhitektonskim delima koja su nadživela epohe i ostala prisutna u kolektivnoj svesti mnogo nakon što su poslednji posetioci napustili kapije izložbe. Ajfelov toranj je najpoznatiji primer, ali je samo jedna u nizu takvih priča.
U Sijetlu je 1962. godine podignuta konstrukcija koja je u trenutku postala simbol jedne epohe. Svemirska igla (Space Needle), sa svojom visokom, suženom osnovom koja se postepeno izdiže ka vrhu i završava kružnom platformom nalik na lebdeći disk, oblikovana je tako da podseća na elegantnu, tehnološki inspirisanu iglu uperenu ka nebu.
Tanjug AP/Lindsey Wasson
Građevina je svojim oblikom i konstrukcijom jasno odražavala tadašnju fascinaciju istraživanjem svemira i uverenje da će tehnološki napredak oblikovati budućnost. Danas se njena prepoznatljiva, čista silueta prirodno uklapa u liniju grada i gotovo instinktivno označava Sijetl u kolektivnoj svesti, pre nego ijedan poslovni toranj ili pogled na zaliv.
Na drugom kraju sveta i u sasvim drugačijem istorijskom trenutku, Evropa je ponudila svoj odgovor na arhitektonsku smelost Ekspa. Brisel je 1958. predstavio jednu od najneobičnijih konstrukcija svog vremena. Atomijum, sastavljen od devet čeličnih sfera povezanih cevima, deluje kao uvećani model molekula gvožđa. Reflektujuće površine i precizna geometrija učinile su ga prepoznatljivim simbolom vere u naučni napredak i energiju nove tehnološke ere. Iako je prvobitno projektovan kao privremena instalacija, pretvoren je u muzej i postao je jedna od najposećenijih znamenitosti Brisela, potvrđujući da najhrabrije ideje često prerastu okvire za koje su prvobitno bile namenjene.
Sasvim druga vrsta arhitektonske ambicije došla je iz Azije. Kada je Šangaj 2010. svetu predstavio kineski paviljon, njegova monumentalna forma – savremeno tumačenje tradicionalne carske krune – odmah je privukla pažnju. Zgrada, sa precizno postavljenim horizontalnim gredama i crvenom bojom koja dominira okolinom, postala je vizuelni znak izložbe. Nakon što su se svetla Ekspa ugasila, paviljon je pretvoren u jedan od najvećih muzeja umetnosti u Aziji, mesto koje i danas privlači milione posetilaca i predstavlja nezaobilaznu tačku svake ozbiljne turističke rute kroz grad.
Povezane vesti
A postoje primeri koji nisu monumentalni, ali imaju podjednako dug život. U Brizbejnu je 1988. godine podignuta nepalska pagoda, drvena struktura tamnih tonova sa pažljivo rezbarenim tradicionalnim motivima. Danas, smeštena u gradskom parku, ostala je kao prepoznatljiv trag kulture koju je predstavljala: mirno mesto za predah i susrete, koje je vremenom postalo stabilan deo gradskog identiteta uprkos svojoj nenametljivoj veličini.
"Kada se povuku paralele između ovih primera, postaje jasno da najdugotrajnije vrednosti Ekspa nikada nisu bile rezultat pukog inženjerstva, niti su se svodile na konstrukciju koja treba samo da izdrži vreme trajanja događaja. Ono što ostaje kroz decenije jeste ideja", navode u saopštenju organizatori Specijalizovane svetske izložbe Expo 2027.
"Grad se vezuje za građevinu onda kada ona govori njegovim jezikom, kada nosi poruku o otvorenosti, ambiciji i napretku i kada uspe da istovremeno bude simbol budućnosti i ogledalo identiteta domaćina. Zato svaka nova izložba pred domaćina postavlja i veliko pitanje: kakvo arhitektonsko nasleđe želimo da ostavimo? Ne samo kakvu građevinu gradimo za danas, već kakvu priču poklanjamo generacijama koje dolaze. Ekspo nikada nije samo događaj, to je trenutak kada grad dobija privilegiju da zamišlja sebe onakvim kakvim želi da bude u budućnosti", poručuju organizatori.
Možda je zato najlepši deo ove globalne tradicije upravo onaj koji se događa mnogo kasnije, kada se izložba završi, ali njena arhitektura nastavi da živi sopstveni život. Možda će i Beograd, kada otvori svoja vrata 2027. godine, stvoriti strukturu koja će postati deo njegovog trajnog vizuelnog identiteta, stoji u saopštenju.
A možda će za sto godina, negde, u nekom novom novinskom tekstu, neko započeti svoju priču baš ovako: "Da li ste znali da je jedna od najprepoznatljivijih beogradskih građevina nastala za potrebe Ekspa 2027?"
Komentari (0)