"Ko drži knjigu, ima istinu u svojoj ruci": Kako je Univerzitetska biblioteka u Beogradu postala simbol obnove (VIDEO)

Na Dan slovenske pismenosti, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" obeležila je sto godina postojanja, kao institucija koja danas važi za jednu od najvećih naučnih biblioteka na Balkanu i ustanovu kulture od nacionalnog značaja.

Biblioteku su osnovali znameniti srpski naučnici i intelektualci Jovan Cvijić, Pavle Popović, Veselin Čajkanović i Aleksandar Belić, a prema rečima njenog direktora prof. dr Aleksandra Jerkova, osnivanjem ove ustanove univerzitetsko bibliotekarstvo u Srbiji dobilo je svoj vrhunac.

"To je centralna institucija koja objedinjuje sve složene funkcije razvoja bibliotečko-informacionih potreba univerziteta, akademske zajednice, istraživača i studenata. U stručnom smislu, to je apsolutni vrh onoga što se može postići", rekao je Jerkov za Euronews Srbija.

On podseća da Srbija, poput Italije, Nemačke ili Rusije, ima više ključnih bibliotečkih oslonaca, a da je izdvajanje univerzitetske biblioteke predstavljalo stvaranje trećeg važnog stuba nacionalnog bibliotečkog sistema. Ipak, kako kaže, simbolički značaj biblioteke prevazilazi stručne okvire.

TANJUG/DEJAN ŽIVANČEVIĆ

 

"Univerzitetska biblioteka podignuta je kao prva namenski građena biblioteka u Srbiji. To je bila prva zgrada izgrađena baš da bude biblioteka. Zamislite sa kolikim zakašnjenjem smo time sustizali Evropu i svet", naveo je Jerkov.

Uspomena na srpsko-američko prijateljstvo tog vremena

Izgradnja biblioteke bila je, dodaje, mnogo više od arhitektonskog projekta. Nastala je u vremenu oporavka posle Prvog svetskog rata, u trenutku kada je zemlja pokušavala da obnovi kulturni i društveni život nakon velikih razaranja.

"Srušeno je ono što je srušeno, ali je njeno otvaranje bilo simbol obnavljanja života i uspostavljanja normalnosti koja treba da prevaziđe napetosti i protivrečnosti. Biblioteka je podignuta sredstvima Karnegijeve zadužbine. Endru Karnegi, veliki dobrotvor američkih biblioteka, želeo je da obnovi biblioteke koje su bile na prvoj liniji fronta. Time je poslao poruku: ‘Unesimo prosvećenost, razum i toleranciju i izgradimo novu istorijsku osnovu na kojoj ćemo graditi društvo’”, rekao je Jerkov.

Zbog toga Univerzitetsku biblioteku vidi kao "kulturno-istorijski spomenik prvog reda", ali i kao jednu od najlepših uspomena na srpsko-američke i evropsko-atlantske odnose tog vremena.

Tokom jednog veka biblioteka je preživela ratove, promene država, političkih sistema i ideologija. Govoreći o tome koliko je bilo teško očuvati jednu kulturnu i naučnu instituciju kroz tako burno stoleće, Jerkov kaže da je Srbija, uprkos svojoj veličini, podnela ogromna istorijska iskušenja.

"Za ovaj mali narod i ovu malu teritoriju propatili smo više nego što nam pripada i više nego što smo zaslužili. Bilo je mnogo gradova i institucija uništenih tokom dvadesetog veka, ali su naši sukobi često bili oni u koje smo gurani nevoljno. Zato je ta slika posebno teška”, rekao je on.

Govoreći o značaju knjige, direktor biblioteke izneo je i svojevrsnu filozofiju čitanja i znanja, ističući da knjiga poseduje trajnu i neuništivu snagu.

Euronews

"Kao kad biste istinu ščepali u svoju ruku, e tako kad držite knjigu, istina te knjige je u vašoj ruci. E sad, pošto istinu ne možete da ščepate, za nju se borite, oko nje se trudite, oko nje se sukobljavate, ali knjigu držite u ruci. Istina te knjige je već vaša. Šta više, što je divota, knjiga čezne da je pročitate.Kao najbolji prijatelj, kao najintimnija ljubavnica, kao bliskost u najdubljem smislu reči, kao vaša najskrivenija misao, kao želja koju ni samom sebi ne smete da priznate, tako knjiga čezne za vama lično da joj se vi date, da se vi za nju otvorite. I kad to učinite, vi u njoj pronalazite čitav jedan svet u kojem možete da prebivate i da volite", opisao je Jerkov.

Dodaje da bez knjiga čovečanstvo ne bi moglo da sačuva ni delić kolektivnog pamćenja.

"Od antike do danas postojimo zahvaljujući tome što smo mogli da pamtimo, a bez knjiga ne bismo sačuvali ni desetinu onoga što znamo i pamtimo", rekao je on.

Potreba za proširenjem prostora, ali i stranim monografijama

Univerzitetska biblioteka danas intenzivno radi na digitalizaciji fondova i razvoju savremenih istraživačkih servisa.

"Imamo pretraživu biblioteku koja je verovatno među najuspešnijima te vrste kod nas. Ne morate više da listate stranice: sistem pronalazi ono što vam je potrebno. U narednom periodu želimo da integrišemo i alate veštačke inteligencije kako bi pretrage dobile novu dimenziju", naveo je direktor biblioteke.

Posebno naglašava da biblioteka nije "magacin knjiga", već mesto aktivnog istraživanja i saradnje.

"Kod nas ne dolazite samo po knjigu koju već znate da tražite. Imamo bibliotekare-informatore i istraživače koji pomažu studentima i naučnicima da pronađu izvore, usmere istraživanja i razvijaju projekte", rekao je Jerkov.

U okviru biblioteke funkcioniše i centar za rad sa studentima doktorskih studija, kroz čije programe i seminare prolazi više od 800 ljudi. Biblioteka učestvuje i u međunarodnim projektima sa partnerima iz Mađarske, Italije, Holandije, Nemačke i Rusije.

Euronews

Jerkov podseća i da je upravo ova ustanova bila prva biblioteka nekadašnje Istočne Evrope koja je organizovala konferenciju LIBER, najveće evropske organizacije istraživačkih i naučnih biblioteka.

Iako smeštena u reprezentativnom Karnegijevom zdanju u centru Beograda, biblioteka se danas suočava sa potrebom za dodatnim funkcionalnim prostorom.

"Nama su potrebne nove sale, nova mesta za rad, elektronske čitaonice i prostori za intenzivne akademske razmene. Nadamo se da ćemo u budućnosti dobiti dodatni paviljon i bolje se povezati sa blokom tehničkih fakulteta", rekao je Jerkov.

Ono što je potrebno Univerzitetskoj biblioteci je i zapošljavanje mladih ljudi i nabavka stranih monografija za društveno-humanističke nauke, za šta nemaju dovoljno sredstava.

"Deset privrednika bi mogli dakle da se odreknu jedne polovine procenta svoje dobiti u korist istraživačke zajednice. To ne ide nama u biblioteci, nego isključivo sledećoj generaciji njihovih zaposlenih i onih koji će imati mogućnost da im firme bolje funkcionišu. Jednu polovinu svoje dobiti da udruže njih desetorica i da na osnovu toga kupujemo monografije koje su nam neophodne. To je korporacijska inicijativa. To je oblik kako gradimo državu iznutra, a to relaksira institucije i ministarstva od obaveze da se ovim pozabave", ističe naš sagovornik.

Više o stogodišnjici Univerzitetske biblioteke pogledate u priloženom videu.