"Zašto bih sav trud potraćio zbog treme": Pijanista Mihajlo Stojanović u 14. godini nastupao u čuvenom Karnegi Holu

Dok većina četrnaestogodišnjaka slobodno vreme najčešće provodi uz video-igre i druge zabavne sadržaje, Mihajlo Stojanović iz Beograda već nastupa na čuvenim koncertnim scenama u svetu. Ovog leta mladi pijanista svirao je u Karnegi Holu u Njujorku, a potom je u oštroj međunarodnoj konkurenciji osvojio treće mesto na takmičenju u Čikagu.

Iza velikih rezultata stoje godine rada, svakodnevnog vežbanja i muzičkog obrazovanja, ali i, kako kaže, ogromna ljubav prema muzici. 

Klavir svakodnevno vežba najmanje četiri sata, a kada ima više vremena, rad deli u dve smene. 

Iako mu obaveze ostavljaju manje vremena za zabavu, Mihajlo smatra da se uz dobru organizaciju može pronaći vreme i za društvo i za igre, ali i ostvarenje želja.

"Nastup u Karnegi Holu bio je jedan od mojih najvećih snova", kaže mladi pijanista, koji se kvalifikovao za tu priliku na onlajn takmičenju.

Zadovoljan je kako je izveo Sibeliusov "Impromptu" u h-molu, a posebno pamti trenutak nakon završetka kompozicije.

"Uvek je poseban taj momenat posle završetka kompozicije, tih par sekundi tišine dok čekam aplauz. Uvek su mi posebni, nekako", kaže mladi pijanista.

Posle Njujorka usledio je Čikago, ali u potpuno drugačijoj atmosferi. Dok je u Karnegi Holu cilj bio da što bolje komunicira sa publikom, u Čikagu je znao da se takmiči sa drugim mladim muzičarima i da ga ocenjuje žiri. Ipak, trudio se da ne razmišlja o plasmanu.

"U Čikagu je bilo drugačije, zato što sam bio svestan protiv koga se takmičim, ali ipak pokušavao sam da budem što više fokusiran na to kako ću da muziciram kroz kompozicije", kaže Mihajlo.

Na takmičenju je izveo "Preludijum u ce-molu" Rahmanjinova, kao i Sibeliusov "Impromptu", a rezultat je bilo treće mesto u jakoj međunarodnoj konkurenciji.

Za mladog umetnika, kaže, najvažnije je da na sceni ostane fokusiran na muziku, bez obzira na ono što se događa u sali.

"Šta god da se desi u sali ili na bilo kom mestu gde se svira, najvažnije je da izvođač uvek ostane fokusiran na to šta svira", kaže Mihajlo.

Veliku ulogu u njegovom razvoju ima profesorka Tijana Kazarsa, sa kojom radi godinama. Pred nastupe nema posebnih formula, ali mu ona stalno skreće pažnju na važnost smirenosti i koncentracije.

Youtube/2R Studio Produzioni Multimediali/Screenshot

"Zašto bi sav trud i rad koji sam, i te sate koje sam provodio vežbajući, protraćio zbog treme? Uvek mi skreće pažnju da treba da budem totalno opušten i da probam na svoj način da kroz muziku pričam sa publikom", ističe pijanista.

Za Mihajla najvažnija nagrada nije nužno medalja ili pehar. Voleo bi da ga čuju ljudi iz muzičke industrije, da ga preporučuju i pozivaju na nova takmičenja i nastupe.

Nesuđena gitara

Klavir svira sedam godina. Kao mali često je pevušio po kući i mnogo voleo muziku, pa su roditelji odlučili da ga upišu u muzičku školu. Prvobitno je trebalo da svira gitaru, ali mu je na audiciji predloženo da prvo godinu dana pohađa klavir, uz mogućnost da se kasnije vrati gitari.

"Na kraju sam otišao na klavir. Promenilo se prvo par nastavnika u prvih godinu dana, i onda posle prvih godinu dana došla je moja nastavnica Tijana Kazarsa. Onda sam odlučio da ne želim da se odreknem od klavira i da želim da nastavim svoj put sa klavirom", kaže Mihajlo.

Uz redovno školovanje, paralelno pohađa i muzičku školu, a od septembra će krenuti u prvi razred muzičke gimnazije i drugu godinu muzičke škole, pa će, kako kaže, istovremeno imati opšte gimnazijske predmete i nastaviti da ranije završava muzičko obrazovanje.

Nova takmičenja još nisu zakazana. Trenutno radi na programu koji će izvoditi, a nakon što završi pripreme, počeće da se prijavljuje na naredna takmičenja.

Na putu do međunarodnih scena veliku podršku ima od porodice. Putovanja i nastupe uglavnom organizuju njegovi roditelji, uz pomoć donatora, fondacija, rodbine i prijatelja.

"To su fondacije, rodbina, familija, svi nam pomažu samo kako bi mene mogli da pošalju da se prikažem svetu", kaže Mihajlo.

Njegov omiljeni pijanista je ruski umetnik Jevgenij Kisin. Kada priprema novi program ili traži ideju za interpretaciju, prvo potraži upravo njegove snimke.

"Najviše mi se sviđa kako se unese u muziku dok svira", kaže Mihajlo, kome je upravo emocija u izvođenju jedna od najvažnijih stvari.

A kada govori o budućnosti, dileme nema. Vidi sebe na sceni i nakon muzičke akademije, koju planira da upiše u Srbiji ili možda u inostranstvu.

"Još uvek planiram da budem na sceni", kaže mladi pijanista.

Više o njegovim planovima za budućnost, pogledajte u priloženom videu.