Egipat otkrio spektakularno blago staro hiljadama godina: Zlatni nakit, grobnica vojnika i ostaci rimske bazilike

Arheolozi su u Egiptu otkrili niz drevnih artefakata, među kojima su faraonski pogrebni predmeti, ostaci rimske bazilike i mermerna glava Afrodite, drevne grčke boginje ljubavi i lepote.

Otkrića, predstavljena u nedelju, deo su pokušaja egipatske vlade da podstakne turističku industriju i obezbedi priliv novca za ekonomiju koja se suočava sa brojnim izazovima. Ostvarenje ciljeva im olakšava konačno otvoreni Veliki egipatski muzej, mega-projekat smešten u blizini čuvenih piramida u Gizi, piše Associated Press.

Aktivno privredno i trgovačko središte

Ostaci bazilike i Afroditina glava pronađeni su u drevnoj nekropoli u provinciji Beni Suef, oko 130 kilometara južno od Kaira, saopštilo je egipatsko Ministarstvo turizma i antikviteta.

Nekropola Ehnasija, poznata i pod svojim drevnim rimskim nazivom Heraklopolis Magna, bila je jedan od najznačajnijih gradova starog Egipta.

Tanjug/AP

Arheolog Mohamed Abdel-Badei, direktor sektora za antikvitete pri Vrhovnom savetu za antikvitete, rekao je da su pronađeni veliki kameni blokovi koji su nosili stubove bazilike, teški i do 45 tona. Tri takva bloka i dalje stoje na svojim prvobitnim mestima.

Mermerna glava Afrodite, dimenzija približno 24 sa 25 centimetara, sadrži detaljno izrađene crte lica i kovrdžavu kosu boginje, što odražava klasične umetničke tradicije grčkog i rimskog perioda, rekao je on.

Arheolozi su pronašli i natpise povezane sa faraonom Senusretom III, koji je vladao između 1837. i 1819. godine pre nove ere tokom 12. dinastije. Natpisi sadrže njegovo prestono i rođeno ime. Ovaj faraon, poznat i kao Sesostris III, smatra se jednim od najistaknutijih vladara egipatskog Srednjeg kraljevstva.

Tanjug/AP

Pronađeni su i fragmenti zidnih statua, kao i terakotni kalupi za koje se veruje da su korišćeni za izradu novca tokom rimskog perioda. Prema rečima Abdel-Badeija, ovi nalazi pokazuju da je Ehnasija bila aktivno privredno i trgovačko središte u vreme kada je Egipat bio deo Rimskog carstva, između 30. godine pre nove ere i 395. godine nove ere.

Nova otkrića u drevnom gradu Heliopolisu

U Kairu su arheolozi pronašli gotovo kompletan set pogrebnih predmeta u četvrti Matarija, koja je nekada bila deo drevnog grada Heliopolis, navelo je ministarstvo.

Abdel-Badei je rekao da su istraživači otkrili grobnicu od nepečene cigle sa pozlaćenim ostacima u kovčegu za koje se veruje da pripadaju vojnom zvaničniku. Takođe je pronađena zbirka kozmetičkih predmeta, uključujući bakarno ogledalo i alabasterske posude za kohl, drevnu vrstu šminke za oči.

Tanjug/AP

Među nalazima se nalazi i kolekcija minđuša od žutog metala, sastavljena od pet pari različitih veličina, za koje se pretpostavlja da su izrađene od zlata.

Otkrića u Beni Suefu i Kairu predstavljaju najnovije arheološke nalaze za koje se vlada nada da će dodatno podstaći vitalni turistički sektor, koji se delom oslanja upravo na obilazak antičkih lokaliteta.

Tanjug/AP

Turizam je pretrpeo ozbiljan udarac tokom godina političkih previranja i nasilja nakon ustanka 2011. godine. Poslednjih godina sektor je počeo da se oporavlja od posledica pandemije koronavirusa i ekonomskih efekata rata između Rusije i Ukrajine, budući da su obe zemlje važni izvori turista koji posećuju Egipat.

Prema zvaničnim podacima, Egipat je prošle godine posetilo rekordnih oko 19 miliona turista, što je povećanje od 21 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kancelarija premijera saopštila je u maju da je tokom prva četiri meseca 2026. godine zemlju posetilo 6,1 milion turista, u poređenju sa 5,7 miliona u istom periodu 2025. godine.