Sva čuda Sagrada Familije: Delo Antonija Gaudija koje slavi Boga kao "velikog arhitektu univerzuma"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Antoni Gaudi bio je poznat kao "Božji arhitekta", projektovao je mnoge impozantne građevine u Barseloni, ali je najčuvenija svakako crkva Sagrada Familija, čija izgradnja traje već 144 godine.
Monumentalno zdanje, prepuno detalja, koji još nisu u potpunosti kompletirani, završetkom centralne Kule Isusa Hrista od 172,5 metara, steklo je titulu najviše crkve na svetu.
BBC je posetio Sagradu Familiju uoči stote godišnjice Gaudijeve smrti kako bi otkrio na koji način su njeni neverovatni tornjevi podignuti.
Čuda drevnog sveta kao inspiracija
Kao mlad, izuzetno ambiciozan i duboko religiozan katolički arhitekta, Gaudi je imao dva cilja, objašnjava Gajs van Hensbergen, istoričar umetnosti i Gaudijev biograf.
"Pre svega želeo je da stvori Bibliju u kamenu, što je Sagrada Familija. Ali i da ispravi sve greške prethodnih arhitektonskih stilova", ističe on.
Da bi to ostvario, morao je da se vrati jednom od čuda drevnog sveta - luku Taki Kisra u drevnom gradu Ktesifonu, na prostoru današnjeg Iraka. Podignut između trećeg i šestog veka nove ere, ovaj luk visok oko 30 metara predstavlja impresivan rani primer konstrukcije poznate kao lančani ili katenarni luk.
Wikimedia/American Colony Photo Department
Da biste razumeli njegov oblik, zamislite lanac koji visi držeći se samo za svoja dva kraja. Pod dejstvom gravitacije formira prirodnu krivinu. Ako se ta krivina okrene naopako i prati u gradnji kamenog luka, dobija se izuzetno stabilna konstrukcija. Luk Taki Kisra stoji i danas i ostaje najveći zidani luk od opeke na svetu.
Povezane vesti
"Važio je za jedno od sedam svetskih čuda", kaže Van Hensbergen.
Gaudi je neumorno tragao za fotografijama drevnih čuda poput ovog luka. Kao izuzetno ambiciozan arhitekta, smatra Van Hensbergen, "nemoguće je da nije želeo da stvori novo svetsko čudo".
Ispravljanje mana
Posle decenija pažljivog proučavanja, Gaudi je bio uveren da će mu katenarni luk pomoći da ispravi ono što je smatrao manom tadašnjih katedrala.
Velike neogotičke crkve oslanjale su se na kontrafore odnosno leteće upornjake, kamene oslonce koji se pružaju od gornjih zidova ka nižim delovima građevine kako bi nosili složene svodove.
AP/Bernat Armangue
Gaudi je prezirao takve oslonce. Smatrao ih je "štakama" koje pridržavaju zgradu nesposobnu da sama nosi sopstvenu težinu.
Umesto toga, primenio je princip katenarnog luka pri projektovanju stubova glavnog broda crkve, omogućavajući konstrukciji da samostalno nosi svoju težinu, ali i težinu svih 18 tornjeva.
"Koristio je katenarne krive kako bi pronašao najefikasnije oblike", kaže Lijam Daf, građevinski inženjer kompanije Arup, koji predvodi tim angažovan na projektu Sagrada Familija.
Povezane vesti
"To je veoma elegantan oblik koji istovremeno obavlja svoj posao i sam sebe nosi", dodaje Van Hensbergen.
Ekonomičnost ovog oblika odgovarala je i Gaudijevoj želji da stvori svojevrsnu Bibliju u kamenu.
"Bio je čovek fasciniran matematikom, ali za njega je sve to predstavljalo delo Stvoritelja", kaže Van Hensbergen.
Gaudi je verovao da su gravitacija i katenarni luk božanske tvorevine i za njega je to bio divan lajtmotiv, svojevrsni naklon Bogu kao velikom arhitekti.
Stubovi kao drveće
Kako je njegovo razumevanje konstrukcija i sila napredovalo, Gaudi je postajao sve sigurniji da iz bazilike ukloni lukove i svodove koji nisu bili statički neophodni.
AP/Bernat Armangue
U konačnoj verziji projekta zadržao je samo najvažnije noseće elemente. Unutar glavnog broda postavio je razgranate stubove koji podsećaju na drveće. Inspirisan prirodom, projektovao ih je tako da se njihove "grane" pružaju naviše i preuzimaju težinu krova i tornjeva.
Kada stojite u unutrašnjosti crkve, obasjani narandžastim i crvenim tonovima koji prolaze kroz vitraže na zapadnoj strani, ovi stubovi stvaraju iluziju bestežinskog stanja. Dok podižete pogled ka raskošnom plafonu ukrašenom cvetnim motivima, teško je poverovati da svaki od tih "stabala" nosi nezamisliv teret konstrukcije iznad sebe, piše BBC.
Radikalno rešenje za preteške tornjeve
Uprkos svedenoj i racionalnoj konstrukciji, izgradnja jednog od viših tornjeva donela je ozbiljan problem: bio je pretežak.
Kula Device Marije visoka je 138 metara i po visini zaostaje samo za centralnom Kulom Isusa Hrista, koja dostiže 172,5 metara.
Tokom izgradnje ustanovljeno je da bi stubovi ispod kule bili preopterećeni ukoliko bi toranj bio izveden klasičnim zidarskim tehnikama ili armiranim betonom obloženim kamenom.
Jedno od rešenja bilo je postavljanje unutrašnje čelične konstrukcije, obložene tanjim betonskim panelima radi smanjenja težine. Zbog toga je 2014. godine Sagrada Familija angažovala tim građevinskih inženjera kompanije Arup iz Velike Britanije.
"Sagrada Familija je mesto obavijeno legendama, zar ne? To je nešto o čemu sanjate da budete deo, a prilika se jednostavno ukazala", kaže Stiv Mekekni, građevinski inženjer kompanije Arup, koji je na projektu radio od samog početka.
Inženjeri Arupa predložili su potpuno drugačiji pristup.
Umesto čelične konstrukcije i armiranog betona, predložili su upotrebu tanjih kamenih panela ojačanih unutrašnjim čeličnim zategama. Bio je to značajan zaokret u odnosu na prvobitni plan.
AP/Emilio Morenatti
"To je bila ogromna promena", priseća se Mekekni.
"U jednom trenutku smo mislili da naše usluge više neće biti potrebne i projekat je gotovo utihnuo."
Na sreću, to se kasnije promenilo.
Ideja iza prethodno napregnutih kamenih panela zasniva se na činjenici da je zidana konstrukcija izuzetno čvrsta kada je pod pritiskom. Međutim, kada se razvlači i izlaže zatezanju, kamen lako puca i gubi čvrstoću.
Kada vetar udari u toranj i gura ga unazad, strana okrenuta vetru dolazi pod naprezanje. Zamislite da se sami naginjete unazad: zadnji deo tela biće sabijen, dok će prednji biti istegnut. Upravo takvo zatezanje može izazvati pukotine i oštećenja kamene kule.
Oblik katenarnog luka već pomaže da kamen ostane pod pritiskom zahvaljujući sopstvenoj masi tornja. Međutim, čelične zatege unutar kamenih panela dodatno povećavaju pritisak i ojačavaju konstrukciju. Zbog toga pri jakom vetru nastaje veoma malo zatezanja.
Zatege postavljene iznad i između prozora dodatno su ojačale delove sklone pucanju. To je bilo naročito važno jer su Gaudijevi projekti predviđali veliki broj prozora kroz koje prirodno svetlo prodire duboko u baziliku.
Iako su prozori povećavali složenost konstrukcije, oni predstavljaju jedan od najvećih kvaliteta tornjeva, smatra Mekekni.
"Bez prozora sama svrha tornja bila bi izgubljena, zar ne?"
Kula Device Marije i još pet centralnih tornjeva, uključujući Kulu Isusa Hrista, završeni su upravo ovom metodom napregnutih kamenih panela. Od 2014. godine ona se široko primenjuje u gradnji Sagrade Familije.
Gaudi bi bio oduševljen novim tehnologijama
Van Hensbergen veruje da bi Gaudi bio oduševljen mogućnostima koje nude savremene tehnologije.
Još za života eksperimentisao je na Kuli Svetog Varnave na Fasadi Rođenja Hristovog. U donjim delovima koristio je peščar vađen sa obližnjeg brda Monžuik, čije nijanse prelaze od sive i bež, preko zelene i oker, do zlatne, ljubičaste i crvene. Pri vrhu je već koristio portland cement.
AP/Emilio Morenatti
"U to vreme to je bio novi građevinski materijal u Barseloni, tako da je već eksperimentisao i pratio dolazak novih tehnologija", objašnjava Daf.
Rezultati tih eksperimenata i danas su vidljivi.
"Impresivno je videti kvalitet gradnje iz Gaudijevog vremena", kaže Fernando Vilja, direktor za tehnologiju i inovacije Sagrade Familije.
On vrh Kule Svetog Varnave, posle čitavog veka, opisuje jednom rečju: "Savršen."
"Priroda je njegov učitelj"
I dok se ugledni gosti, među njima i papa Lav XIV, okupljaju kako bi obeležili završetak najvišeg crkvenog tornja povodom stogodišnjice Gaudijeve smrti, gradnja je i dalje daleko od kraja.
Jedan od najvažnijih preostalih zadataka jeste dovršetak glavnog pročelja crkve, Fasade Slave.
Čak i nakon završetka radova, savremene tehnologije imaće ključnu ulogu u održavanju građevine. Promene vetra, temperature i prirodna pomeranja objekta tokom vremena mogu dovesti do pojave novih pukotina, objašnjava Vilja.
Nekada su se za pregled bazilike angažovali alpinisti kojima su bile potrebne dve godine da pregledaju svaki njen deo.
Danas se koriste dronovi i sistemi veštačke inteligencije koji automatski otkrivaju pukotine i druga oštećenja.
"Kada dovoljno obučimo veštačku inteligenciju, biće moguće da se kompletna bazilika pregleda za samo mesec dana", kaže Vilja.
Daleko od toga da bude nepomični kameni spomenik, Sagrada Familija reaguje na prirodne elemente gotovo kao živo biće. To neprestano kretanje i razvoj savršeno odgovaraju Gaudijevoj organskoj viziji arhitekture, smatra Vilja.
"Priroda je njegov učitelj", zaključuje direktor za tehnologiju i inovacije Sagrade Familije.
Komentari (0)