"Novo lice Ćele-kule": Kako su izgledala lica heroja koji su živote dali u Bici na Čegru
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Projekat "Novo lice Ćele-kule" napravio je istorijski iskorak: prvi put posle više od dva veka javnosti su predstavljena digitalno rekonstruisana lica ljudi koji su poginuli u Bici na Čegru 1809. godine, a čije su lobanje postale deo jednog od najpoznatijih spomenika u Srbiji.
Savremene forenzičke metode omogućile su istraživačima da otkriju nove detalje o njihovom izgledu, starosti i zdravstvenom stanju, dok bi dalja analiza mogla da pruži dodatne informacije i o lobanji za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću.
Koordinator projekta, master religiolog Milan Simonović, za Euronews Srbija kaže da je ta lobanja jedina na lokalitetu, koja nije uzidana u Ćele-kulu, što je istraživačima omogućilo da je podvrgnu kompjuterizovanoj tomografiji, odnosno CT snimanju.
"Imali smo priliku prvi put u istoriji, da kompjuterskom tomografijom skeniramo lobanju za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću. Cilj snimanja je da se istraže i unutrašnje strukture lobanje i kostiju, kako bi se saznalo više o osobi kojoj su pripadale", kaže naš sagovornik.
Ipak, kako objašnjava, pouzdano utvrđivanje identiteta nije moguće samo na osnovu njenog izgleda. Za to bi bile potrebne i druge metode, pre svega DNK analiza, koja bi podrazumevala uzimanje uzorka kosti ili zuba.
Pošto je Ćele-kula spomenik od nacionalnog značaja, takva destruktivna analiza nije moguća, jer bi zahtevala uništavanje dela lobanje. Zbog toga je osnovni cilj istraživača da dobiju što precizniju digitalnu rekonstrukciju lica.
"Ono što je nama glavni cilj jeste da dobijemo stopostotno naučno rekonstruisano digitalno lice, odgovarajuće toj lobanji. Ono što možemo posle da vidimo jeste da li to lice odgovara onome što znamo iz umetničkih dela gde je pre svega prikazivan vojvoda Stevan Sinđelić, a onda i njegovi ustanici u Bici", kaže Simonović.
Euronews Srbija
Posebno ih zanima da li na lobanji postoje tragovi koji bi mogli da ukažu na okolnosti njegove smrti.
Prema istorijskom predanju, Sinđelić je poginuo u Bici na Čegru, kada su osmanske snage prodrle u njegov šanac, a on digao u vazduh barut zajedno sa nekoliko svojih boraca. Istraživači zato žele da utvrde da li CT snimci pokazuju tragove koji bi mogli da budu povezani sa eksplozijom.
"Neko kaže da je on bio u centru eksplozije. Ova lobanja definitivno nije bila, ali to ne znači da nije bila u blizini. I to da je baš bio u centru opet je stvar nagađanja. Želimo samo da vidimo šta možemo da saznamo iz same lobanje", objasnio je Simonović.
Kako se lobanji vraća lice?
Digitalne rekonstrukcije nastaju na osnovu više naučnih postupaka, a jedan od ključnih koraka u projektu, sproveden je 2023. godine, kada su istraživači primenili fotogrametriju, metodu kojom se na osnovu fotografija snimljenih iz različitih uglova dobija trodimenzionalni model predmeta.
Tanjug video
Na taj način skenirane su lobanje uzidane u Ćele-kulu, kao i ona za koju se veruje da pripada Sinđeliću. Posebno zahtevan deo posla bio je dobijanje što preciznijih digitalnih modela, jer su delovi kostiju prekriveni zidom ili nedostaju.
Fotogrametriju je sproveo Darko Kovačević, pomorski arheolog sa Univerziteta u Crnoj Gori. Dok je za digitalizaciju jednog uobičajenog predmeta dovoljno fotografisanje iz petnaestak uglova, Kovačević je za svaku lobanju zabeležio više od 600 tačaka. Ceo posao na Ćele-kuli završen je za pet dana.
Dobijeni digitalni modeli zatim su prosleđeni profesoru radiologije Fabiju Kavaliju sa Univerziteta u Trstu, koji je stručnjak za rekonstrukcije lica. On je prihvatio da se pridruži projektu i primeni svoje znanje kako bi se na osnovu kostiju rekonstruisao izgled ljudi čija su lica vekovima bila nepoznata.
Za razliku od nekadašnjih metoda, kada su vajari fizički oblikovali mišiće i druge strukture na modelu lobanje, danas se taj posao obavlja digitalno. Naučnim metodama dodaju se tkiva koja nedostaju, čime se dobija osnovni model lica.
Međutim, takva rekonstrukcija ne može da otkrije sve karakteristike osobe.
Simonović objašnjava da se najpre dobija model bez kose, obrva, brkova, boje očiju i tena, a te karakteristike dodaju se naknadno, na osnovu istorijskih i antropoloških izvora.
Istraživači su se zato oslanjali na saznanja iz istoriografije, etnologije i antropoloških radova.
"Na primer, znamo o Resavcima i kako su se oblačili u doba Prvog srpskog ustanka.
Znamo da su naši preci, na primer, imali jako velike brkove i brijali brade da bi se razlikovali od Turaka", objašnjava Simonović.
U završnoj fazi rekonstrukcije učestvovali su i članovi Euclidean Studios-a, koji se bave izradom video-igara i digitalnih modela. Oni su pomogli da osnovna naučna rekonstrukcija dobije dodatne vizuelne karakteristike, kako bi lica bila predstavljena u obliku koji je razumljiv široj javnosti.
Ipak, važno jasno razlikovati ono što je naučno potvrđeno od onoga što predstavlja pretpostavku, kaže naš sagovornik.
Zbog toga će uz svaku rekonstrukciju biti naznačen stepen pouzdanosti.
"Imamo neke lobanje koje, na primer, nemaju nosni deo, nemaju centralni deo lica, i za njih ćemo rekonstruisati sve osim tog dela. Za taj deo će se dati neka pretpostavka, sa naglaskom da je to pretpostavka. Dakle, mi se trudimo da sve ono što možemo naučno da dokažemo, bude stopostotno verifikovano", naglašava Simonović.
Šta znamo o herojima Bitke na Čegru?
Digitalna rekonstrukcija lica samo je jedan deo projekta. Uporedo sa njom, vodeća naučnica projekta, dr Nataša Šarkić, specijalista fizičke antropologije, sprovela je antropološku analizu lobanja.
Pošto tela stradalih nisu sačuvana, upravo su lobanje glavni izvor informacija o ljudima čiji su posmrtni ostaci ugrađeni u spomenik. Analize omogućavaju da se utvrde približna starost, pojedini zdravstveni problemi i stanje zuba, što istraživačima pruža uvid u život ljudi koji su učestvovali u Bici na Čegru.
Za neke lobanje moguće je relativno precizno proceniti koliko je osoba imala godina u trenutku smrti, dok je kod drugih to znatno teže, naročito ako zubi nisu sačuvani. U takvim slučajevima mogu se izneti samo okvirne procene, poput zaključka da je reč o starijoj osobi.
Analiza je donela i zanimljivo zapažanje: kod pojedinih lobanja crte lica veoma su slične, što bi moglo da ukazuje na to da su osobe bile u srodstvu.
Simonović veruje da bi predstavljene rekonstrukcije mogle da zainteresuju i porodice koje u svojim porodičnim predanjima čuvaju priče o precima koji su učestvovali u bici.
"Verujemo da postoje porodice koje u porodičnoj istoriji imaju nekoga ko je učestvovao u Čegarskoj bici, da im je možda čak i neki predak uzidan u Ćele-kulu. Biće verovatno zainteresovani da vide ta lica i možda će uspeti da prepoznaju nekoga ili da primete da neko liči na njihovog pretka", rekao je on.
Ukoliko se pojave takva saznanja, ona bi mogla da otvore mogućnost za dodatna istraživanja u budućnosti.
Među dosadašnjim otkrićima posebno se izdvaja lobanja dečaka za kog je antropološkom analizom utvrđeno da je imao 11 godina. Pored nje, pronađena je i donja vilica još jedne mlade osobe, koja je, prema Simonovićevim rečima, greškom pridodata znatno starijoj lobanji.
Prisustvo dečaka među stradalima pokazuje da su u bici učestvovali i veoma mladi ljudi, iako se njihova konkretna uloga ne može pouzdano utvrditi. Simonović pretpostavlja da je dečak možda bio vodonoša ili da je obavljao neki sličan zadatak.
Posebno potresan podatak jeste da upravo njegova lobanja jedina među analiziranima pokazuje tragove povrede koja je mogla da bude smrtonosna.
"To je jedina lobanja koja ima tragove smrtne povrede, što znači da je dete ubijeno tupim predmetom, udarcem u glavu. Na drugim lobanjama ne postoje tragovi na samim glavama, što znači da su verovatno preminuli u bici, kada se nešto dogodilo sa njihovim telom, a glava je naknadno uzeta", objasnio je Simonović.
Analize su pokazale i da se među stradalima nalaze ljudi različitih životnih doba - od veoma mladih do starijih osoba, kao i oni koji su imali između 25 i 30 godina. Taj raspon svedoči o tome da su lobanje sačuvane u Ćele-kuli pripadale ljudima različitih generacija.
Nekada je u spomeniku bilo više od 900 lobanja
Istorija samog spomenika takođe je važna za razumevanje stanja u kom se lobanje danas nalaze. Ćele-kula vezuje se za događaje iz 1809. godine, ali je, prema Simonovićevim rečima, sistematičnije čuvanje spomenika počelo tek 1877. godine, nakon oslobođenja Niša.
"Ćele-kula je dugo godina bila ostavljena, pre svega vremenskim nepogodama, a znamo takođe i da su ljudi u tim krajevima vadili lobanje i sahranjivali ih, verujući da je to njihova rodbina. Dosta vremena je prošlo od trenutka kad je napravljena do danas i zato sada imamo samo 57 lobanja u samoj kuli, od 900 i nekoliko, koliko ih je bilo", objašnjava Simonović.
EPA/KOCA SULEJMANOVIC
Istraživači zato, osim rekonstrukcije lica, dokumentuju i stepen očuvanosti svake lobanje. Rezultati su predstavljeni partnerima na projektu, među kojima su Narodni muzej u Nišu i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, kako bi postojala evidencija o stanju kostiju u trenutku sprovođenja istraživanja.
Kod nekih lobanja sačuvana je samo vilica ili deo čeone kosti, zbog čega je rekonstrukcija celog lica nemoguća. Uprkos tome, dokumentovanje njihovog stanja važan je deo projekta, jer pruža osnovu za buduća istraživanja i praćenje očuvanosti spomenika.
Projekat koji podržavaju građani
Jedna od posebnosti projekta "Novo lice Ćele-kule" jeste to što se finansira i donacijama građana, uz podršku institucija i stručnjaka koji su se uključili u istraživanje.
Simonović kaže da je odluka o pokretanju kampanje za prikupljanje sredstava proistekla iz želje da se ideja što pre sprovede u delo, bez čekanja na formalne procedure i konkurse za finansiranje.
Profesor Fabio Kavali bio je spreman da se uključi u projekat, pa su istraživači želeli da iskoriste entuzijazam okupljenog tima i započnu rad čim pre. Zato su se direktno obratili građanima, koji su prepoznali značaj inicijative.
"Veoma smo zahvalni što su prepoznali naš projekat i što imamo više od 170 donatora", rekao je Simonović, dodajući da se ljudi i dalje uključuju i novčano pomažu da se istraživanje proširi.
Tanjug video
Veliki deo stručnog tima ne živi u Nišu, a pojedini članovi rade u inostranstvu, zbog čega svaki dolazak i terenski rad podrazumevaju dodatne troškove. Istraživači, kako kaže, ulažu i sopstvena sredstva, jer žele da ostave trag u istoriji i doprinesu očuvanju sećanja na ljude poginule u Čegarskoj bici.
Podrška građana, međutim, ne ogleda se samo u novcu. Stanovnici Niša pomažu i svojim angažovanjem, a značajnu ulogu u istraživanju imala je i saradnja sa lokalnim ustanovama i stručnjacima.
Tako je dijagnostički centar NeoMag u Nišu omogućio timu da obavi CT snimanje lobanje za koju se veruje da pripada Sinđeliću, ustupivši opremu i stručnu pomoć. Zahvaljujući tome, snimanje je obavljeno brzo i profesionalno, a istraživači su u kratkom roku mogli da objave rezultate.
Simonović podseća da podrška građana ima posebno mesto i u istoriji samog spomenika. I izgradnja prve kapele bila je finansirana donacijama, pa je aktuelni projekat, kako ističe, još jedan primer zajedničkog doprinosa očuvanju Ćele-kule.
"To je nešto što je zanimljivo za celu Ćele-kulu, da su stvari vezane za nju kroz istoriju išle baš kroz taj momenat pomoći ljudi. I prva kapela građena je upravo donacijama građana", zaključio je Simonović.
Više o projektu "Novo lice Ćele-kule" pogledajte u emisiji "Intervju dana" u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)