Najmlađi junak Bitke na Čegru: Naučnici otkrili kako je izgledao dečak čiji su ostaci ugrađeni u Ćele-kulu (FOTO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Jedanaestogodišnji dečak, čija je lobanja uzidana u Ćele-kulu, najmlađa je osoba čiji su posmrtni ostaci do sada analizirani u okviru projekta "Novo lice Ćele-kule".
Digitalnu rekonstrukciju dečakovog lica uradio je italijanski stručnjak prof. Fabio Kavali, dok je finalni izgled lica uradio "Euclidean Studios".
Za utvrđivanje pola, starosti i osobina ljudi čije su lobanje ugrađene u Ćele-kulu, zadužena je dr Nataša Šarkić, fizičke antropološkinje iz kompanije "Aita Bioarchaeology" iz Barselone.
Dr Šarkić je na predstavljanju rezultata govorila na temu "Jezikom nauke ili jezikom ljudi?", baveći se pitanjem kako nauka može izaći izvan akademskih krugova, zadobiti poverenje društva i postati deo svakodnevnog razgovora.
Povezane vesti
Kroz primer projekta "Novo lice Ćele-kule" pokazala je kako savremeni pristupi – od jasnog jezika i vizuelne komunikacije, preko novih tehnologija, do uključivanja javnosti – mogu da približe kompleksna naučna istraživanja širokoj publici.
"Podatak je da je među 58 lobanja sigurno lobanja najmanje jednog deteta od 11 godina. Možda i dva, jer u drugom slučaju sačuvan je samo deo donje vilice, dok je u prvom slučaju sačuvana cela lobanja i sa sigurnošću znamo starost", rekla je dr Šarkić ranije za Južne vesti.
"To dete je ubijeno udarcem u glavu tupim predmetom, što je i najtužniji podatak do kojeg smo došli sa ljudske tačke gledišta. Bilo je osoba i od 50 godina, što govori da je kompletno stanovništvo učestvovalo u tome, jer to nisu uobičajene godine za stasavanje vojnika, niti je 50 godina neki uobičajeni uzrast kada neko ide u borbu", objašnjava antrolološkinja.
Digitalna rekonstrukcija nije fotografija osobe niti može da otkrije svaki detalj njenog izgleda. Ona se zasniva na merenjima lobanje i antropološkim podacima, debljini mekih tkiva, položaju očnih duplji, nosa, ivica usta i drugim tačkama na kostima lica.
Kod lobanja iz Ćele-kule posao je bio dodatno otežan. Mnoge nisu cele, pojedine nemaju očuvane delove vilice, a donje vilice često nisu bile u prirodnom položaju. Zbog toga su istraživači neke delove najpre morali virtuelno da postave na odgovarajuće mesto, a zatim da dodaju mišiće, meka tkiva i kožu.
Euronews
Na osnovu same lobanje može se dobiti najverovatniji oblik lica, ali ne i pouzdana informacija o boji očiju, kose ili tena, obliku ušiju i tome da li je osoba bila proćelava ili je imala drugačiju frizuru. Za takve podatke bila bi potrebna DNK analiza, koja u ovom projektu nije dozvoljena jer bi podrazumevala oštećivanje kosti ili uzimanje zuba.
Zbog toga su kod rekonstrukcija korišćeni i istorijski portreti i podaci o modi u centralnoj i južnoj Srbiji u 19. veku. Istraživači su naveli da su muškarci tog vremena uglavnom nosili kraću kosu i brkove, a ne brade, ali su takvi detalji deo istorijskog konteksta, a ne podatak koji se može direktno pročitati iz lobanje.
Povezane vesti
Lobanja Stevana Sinđelića pod CT skenerom
Posebno se istražuje i lobanja za koju se veruje da je pripadala Stevanu Sinđeliću. Njene karakteristike odgovaraju poznatim podacima o vojvodi, uključujući procenjenu starost, ali, kao i u ostalim slučajevima, identitet bez DNK analize nije moguće potvrditi.
Zbog toga je 23. septembra urađeno CT snimanje ove lobanje, koje bi trebalo da omogući detaljniji pregled njene unutrašnje strukture i povreda koje se ne vide spolja.
Projekat "Novo lice Ćele-kule" jedan je od retkih pu kulturi koji je u potpunosti realizovan samo uz podršku donatora - više od 150 građana iz Srbije i regiona.
Komentari (0)