"Ukleti" DC-9 i smrt na pisti: Kako je jedna loša žica zauvek izmenila pravila letenja?

Tog drugog juna 1983. godine let 797 kompanije Air Canada na relaciji Dalas - Montreal, preko Toronta, nalazio se na visini od 33.000 stopa iznad Kentakija kada je kapetan primio uznemirujuće vesti od kabinskog osoblja: "Gospodine, imamo požar u toaletu".

Uprkos dramatičnim događajima koji su usledili u narednih 17 minuta, posada je uspela da izvrši bezbedno prinudno sletanje. Ipak, iako je delovalo da će se svi putnici uspešno evakuisati, njih 23 izgubilo je život na samoj pisti aerodroma. Pouke ove tragedije dovele su do uvođenja bezbednosnih mera koje su iz korena promenile način na koji danas putujemo avionom.

Za poznavaoce avijacije, ovaj konkretni DC-9 bio je jedan od onih "ukletih" aviona koji, čim izađu sa fabričke trake, počnu da nižu problem za problemom. Njegov dosije bio je ispunjen bezbrojnim tehničkim intervencijama, pa čak i incidentima. Problemi su kulminirali 1979. godine, kada je usled eksplozije na spoju putničke kabine i repnog dela avion doslovno izgubio repni konus. Piloti su tada uspeli da ga prizemlje bez teže povređenih.

Međutim, kada je avion popravljen i vraćen u službu, više nije bio isti. Radovi na električnim instalacijama očigledno su izvedeni površno, što je rezultiralo neuobičajeno čestim kvarovima na elektronici.

Tako, kada su 2. juna 1983. godine, tokom leta za Montreal, iskočila tri osigurača, u kokpitu nije zavladala panika. Piloti su konstatovali da su osigurači povezani sa toaletom, sačekali su da se ohlade i pokušali da ih vrate u funkciju.

Narednih deset minuta niko nije slutio da se dešava išta ozbiljno, sve dok putnik iz zadnjeg dela letelice nije upozorio stjuardesu na miris paljevine. U to vreme, manji požari u toaletima nisu bili retkost jer je pušenje u avionima bilo dozvoljeno, pa bi nedovoljno ugašene cigarete često završavale u korpama za otpatke.

Stjuardesa koja je proverila toalet primetila je gust dim koji izbija iz zidova, ali ne i otvoren plamen. Ispraznila je aparat za gašenje požara u toalet i obavestila pilote. U kokpitu su poverovali da je žarište u korpi za smeće i nastavili su let. U avionu je bio samo 41 putnik, a od njih je zatraženo da pređu u prednji deo kabine kako bi izbegli dim.

Ipak, u roku od nekoliko minuta, dim je postao toliko gust da su putnici jedva disali. Vatra, koja je uveliko topila instalacije, počela je da otkazuje sisteme i instrumente. Tek tada su piloti shvatili da je situacija kritična i odlučili se za hitno prinudno sletanje.

Dok se avion pripremao za sletanje, stjuardese su pokušavale da pomognu putnicima kojima je dim pekao nos, grlo i oči. Delile su im mokre peškire i savetovale ih da drže glave nisko, dišu kroz odeću i uzimaju plitke udisaje. Objasnile su im kako da se zaštite pri udaru i šta da rade čim se letelica zaustavi.

Sletanje je bilo teško, ali uspešno. Čim se avion zaustavio, vrata su otvorena i aktivirani su tobogani za evakuaciju. Deo putnika je uspeo da izađe, ali je unutrašnjost bila potpuno crna od dima, a temperatura nepodnošljiva.

Piloti nisu mogli da prođu kroz kabinu, već su se evakuisali kroz prozore kokpita. Oni su bili poslednji koji su živi napustili avion.

Tri stjuardese i ukupno 18 putnika uspeli su da se izvuku pre nego što je, svega 90 sekundi nakon sletanja, vatrena stihija odjednom progutala čitavu unutrašnjost aviona. Vatra, koja je do tada tinjala skrivena u unutrašnjim materijalima letelice, naglo se razbuktala u dodiru sa kiseonikom koji je ušao kroz otvorena vrata (fenomen poznat kao flashover).

Ukupno je 23 ljudi spaseno, dok je 23 stradalo. Procenjuje se da je većina žrtava već bila mrtva od toksičnih gasova pre nego što je plamen zahvatio kabinu. Neki su, prema tragovima, pokušavali da se domognu izlaza u nuždi, ali u gustom dimu nisu uspeli da ih pronađu, izgubivši svest na pola puta.

Nakon ove tragedije i potresnog gubitka života na samoj pisti, pravila u avijaciji su se trajno promenila. U toalete su uvedeni obavezni detektori dima i automatski aparati za gašenje požara. Na podove kabina postavljene su svetleće trake koje vode do izlaza u nuždi čak i u potpunom mraku ili gustom dimu. Takođe, uvedeno je obavezno usmeno uputstvo za putnike koji sede pored izlaza u nuždi o tome kako da reaguju u vanrednim situacijama.