Kada pravda zakaže, da li pojedinac ima pravo na osvetu: Film "Ruka pravde" o atentatu na Pavelića uskoro u bioskopima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Šta se događa kada čovek odluči da pravdu uzme u svoje ruke, hiljadama kilometara od domovine, suočen sa čovekom koji je izbegao odgovornost za zločine? Upravo tom dilemom bavi se film "Ruka pravde", inspirisan životom Blagoja Jovovića i njegovim susretom sa Antom Pavelićem u Argentini.
Ostvarenje reditelja Nemanje Ćeranića spaja istorijske motive, špijunski triler i priču o osveti, otvarajući pitanje gde se završava borba za pravdu, a gde počinje lična osveta. Film je svetsku premijeru imao na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, dok je beogradska premijera najavljena za 17. novembar u Sava centru, nakon čega će početi i redovno prikazivanje u bioskopima.
Euronews
Ćeranić za Euronews Srbija kaže da ga je u ovoj priči prvenstveno privukla ličnost i delo Blagoja Jovovića, ali i mogućnost da se njegova životna priča pretoči u napet žanrovski film.
"Kada sam čuo da bi se mogao raditi film o njemu, bio sam užasno zainteresovan. Pre svega zbog njegove lične priče i načina na koji se ta priča odigrala, i koliko je ona potentna za jedan žanrovski špijunski triler i film osvete", objašnjava reditelj.
Kako dodaje, cilj je bio da se napravi "zategnut", komunikativan film, koji se uklapa u tradiciju osvetničkog žanra, nedovoljno zastupljenog u srpskoj kinematografiji.
Scenario su pisali Strahinja Madžarević, Mirko Stojković i Nebojša Pajkić, polazeći od motiva Jovovićeve lične priče i kombinujući istorijske činjenice sa fikcijom.
"Ono što je nama bilo zanimljivo, bilo je to šta se dešava kada institucije zakažu: da li pojedinac može da uzme pravdu u svoje ruke. A to se zapravo i desilo. Radi se o svetoj osveti, jer Blagoje Jovović to nije uradio iz nekih ličnih pobuda, nego se radi o jednom kolektivnom činu, kolektivnoj osveti za svoj narod. Tako da je on jedan veliki junak", ističe reditelj.
Od života u Argentini do odluke koja je obeležila istoriju
Jovović je u Argentini proveo veliki deo života, daleko od domovine. Prema Ćeranićevim rečima, njegova priča je u poslednjoj deceniji dobila veću pažnju i u srpskoj popularnoj kulturi i u istoriografiji.
Posebno ga je zaintrigirala činjenica da je Jovović u Argentini imao izgrađen život, posao, suprugu i prijatelje, ali da je, kada je saznao da se tamo nalazi Pavelić, odlučio da pokuša da ga pronađe.
Prinskrin/Youtube/Telekom Srbija
Upravo ta odluka otvara pitanje koliko bi ljudi danas bilo spremno da rizikuje sopstveni život zbog onoga što smatra pravdom.
Iako Pavelić nije usmrćen u atentatu, reditelj smatra da to ipak nije bio neuspeh.
"Pavelić je posle tog atentata godinu i po dana imao ozbiljan problem sa zdravljem i mučio se. Na kraju je od posledica atentata, umro od srca", smatra Ćeranić.
Buenos Ajres na filmu - sniman i u Srbiji
Jedan od izazova u realizaciji filma bio je da se Buenos Ajres pedesetih godina prošlog veka uverljivo dočara na ekranu. Ekipa je najpre provela sedam dana u argentinskoj prestonici u potrazi za lokacijama, a zatim se vratila u Srbiju kako bi procenila koliko snimanja u Argentini budžet može da podrži.
Na kraju su u Buenos Ajresu snimali samo tri dana, od ukupno tridesetak dana snimanja. Ekipa je drugi put otišla u Argentinu tri meseca kasnije, pronašla odgovarajuće lokacije i tokom petnaestak dana priprema organizovala kratko snimanje.
Ostatak filma sniman je u Srbiji, najvećim delom u Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Iako produkcija nije koristila studio, kombinovanjem autentičnih argentinskih lokacija, srpskih ulica, specijalnih efekata i pažljivo osmišljene vizuelne stilizacije stvoren je utisak da se cela radnja odvija u Buenos Ajresu.
Prinskrin/Youtube/Telekom Srbija
Reditelj ističe da mu je rad u Argentini bio posebno iskustvo, kao i da su lokalni saradnici značajno doprineli realizaciji projekta. Servisnu produkciju radila je ekipa Tereje Fine, sa kojom je filmska ekipa tokom boravka razvila i prijateljske odnose.
"Snimanje u Argentini je jedan poseban trenutak u mom životu, prosto gde sam tek posle trećeg dana osvestio gde sam i šta radim", kaže Ćeranić.
Buenos Ajres je, dodaje, grad sa specifičnom arhitekturom i lokacijama koje su bile neophodne za atmosferu filma. Zbog toga se ekipa i borila da deo snimanja realizuje na autentičnim mestima.
Da bi se dočarale pedesete godine prošlog veka, bilo je potrebno pažljivo uskladiti lokacije, kostime, scenografiju i fotografiju. U saradnji sa ostalim autorima, birana su mesta koja odgovaraju epohi, dok su postojeći prostori prilagođavani vremenu u kojem se radnja odvija.
"Mislim da smo uspeli da napravimo jedno jedinstvo unutar tog snimanja, gde smo kombinovali prave ulice iz Buenos Ajresa i neke ulice koje su pomešane sa srpskim lokacijama", objašnjava reditelj.
Aleksandar Gavranić kao Blagoje Jovović
Glavnu ulogu Blagoja Jovovića tumači Aleksandar Gavranić, dok Zlatan Vidović igra Jakova Jovovića, a Tamara Ristoska, Blagojevu suprugu Gladi. U filmu se pojavljuju i Ljubiša Savanović, Slađana Zrnić, Mladen Nelević, Igor Borojević i Jovan Savić.
Prinskrin/Youtube/Telekom Srbija
Kasting za ulogu Jovovića započet je pre tri do četiri godine, a Ćeranić smatra da se Gavranić pokazao kao najbolji izbor.
"On ima neverovatnu fotogeniju i imaćete priliku da gledate njegovu glumu u filmu. I ne samo to, nego što je on jedan od glumaca koji apsolutno oseća kameru i zna da igra za kameru, i da su to neki minimalistički pokreti dovoljni unutar glume da bi se zadovoljila jedna ekspresija unutar te filmske estetike koju smo postavili", kaže reditelj.
Triler koji publiku drži na ivici stolice
Za Ćeranića je najveći izazov bio da poznatu priču oblikuje tako da funkcioniše kao žanrovski film i da publiku od početka do kraja drži u napetosti.
Na njegov rediteljski pristup uticali su klasični i novi holivudski film, od Alfreda Hičkoka do Dona Zigela, kao i špijunski trileri Alana Džej Pakule i film "The Conversation" Frensisa Forda Kopole.
"U tom smislu, ja sam svoju viziju kroz moju ljubav prema filmu, preneo na ovo ostvarenje i nadam se da će to publika i osetiti i gledati", kaže on.
Prve reakcije na film, kako navodi, veoma su dobre, a reditelj se nada da će ga pogledati što veći broj ljudi.
"Mislim da je ovaj film za svakog. Ima neku vrstu napetosti i ljudi mogu da odu u bioskop i pogledaju jedan drugačiji triler koji je prožet različitim vrstama emocija, od špijunaže, preko, naravno, nekih odnosa u porodici, kumstva, i na način na koji oni to organizuju", kaže Ćeranić.
"Ruka pravde" u bioskope stiže 17. novembra, kada je zakazana i premijera u Sava centru. Nakon Beograda, film će biti prikazan i u Novom Sadu, Nišu i rediteljevoj rodnoj Inđiji, a potom će se naći na redovnom bioskopskom repertoaru.
Govoreći o svom radu na filmu, Ćeranić kaže da mu je ovaj projekat doneo drugačije iskustvo u odnosu na prethodni film "Volja sinovljeva", postapokaliptično ostvarenje na kojem je radio deset godina.
"Sa ovim filmom nisam prošao tu Golgotu, ali uvek se trudim da mi svaki sledeći film bude bolji, tako da, videćemo", zaključuje reditelj.
Više o filmu "Ruka pravde" pogledajte u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)