Glumac Danijel Brul o filmu "Na zapadu ništa novo": U ratu su svi gubitnici

Popularni glumac Danijel Brul trenutno boravi u Cirihu, gde promoviše novu ekranizaciju klasičnog romana "Na zapadu ništa novo" Eriha Marije Remarka o Prvom svetskom ratu. 

Glumac rođen u Barseloni, zvezda je nemačkih, španskih i holivudskih produkcija uključujući "Zbogom, Lenjine", "Trku života", "Kapetan Amerika: Građanski rat" i "The King's Man", a u razgovoru za Euronews, on povlači paralele između aktuelnog rata na Evropskom tlu i onim što se događalo pre jednog veka.

Brul, koji je sada 44-godišnjak, privukao je pažnju javnosti ulogom u filmu "Zbogom, Lenjine!" iz 2003. godine, priči o mladom čoveku koji pokušava da uveri svoju majku slabog zdravlja da Berlinski zid nije pao.

"Osećam se tako privilegovanim i srećnim što je to vremenski okvir u kom sam odrastao. U to vreme, zid u mojoj zemlji, u Berlinu, srušen je i ja sam odrastao u duhu otvorenosti i radoznalosti", kaže glumac.

"Delovalo je da Evropa raste u zajedništvu i uzimao sam zdravo za gotovo da ima snažan temelj koji će zauvek postojati i da neće biti tako ranjiva kao sada. Tako da svakako, stvari koje sam podrazumevao sada su istinski ugrožene i to je šokantno i bolno. Zato je važno da pričamo svevremene priče, poput ove", dodao je on.

"Na zapadu ništa novo" je roman napisan iz ugla nemačkog vojnika Paula, koji je poslan u rovove kao naivni, mladi regrut, a odmah po objavljivanju 1928. postao je prava senzacija. Knjiga Remarka, koji je sam bio vojnik, i dalje je jedan od najprodavanijih nemačkih romana svih vremena, a prodato je čak 2,5 miliona primeraka u samo 18 meseci od objavljivanja. Preveden je na 22 jezika, a holivudska adaptacija Luisa Majlstouna osvojila je dva Oskara 1930. - za najbolji film i najbolju režiju.

Iako je novi film na nemačkom jeziku, već je odabran da predstavlja Nemačku u trci za Oskar nominacije i nije rimejk originalnog filma.

Brul kroz osmeh kaže da je "vrlo uzbuđen i radoznao" da vidi reakciju obožavalaca kasnije, nakon što film bude premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Cirihu. "Mislim da je to zaista odličan film", kaže on.

Vicekancelar koji je potpisao primirje

Gledaoci ga neće videti kao vojnika u rovovima koje je reditelj Edvard Berger besprekorno rekonstruisao na setu nadomak Praga. 

Prinstscreen YouTube/Netflix

Uloga Paula pripala je mladom austrijskom glumcu Feliksu Kamereru, a Brul igra lika koji se i ne pojavljuje u Remarkovoj knjizi - nemačkog političara i vicekancelara Matijasa Erzbergera, koji je potpisao primirje u ime vlade Nemačke.

Kadar prelazi sa užasa rovova u kojima ginu mladi ljudi u tihi vagon voza u šumi Kompjenj, gde je potpisano primirje na zapadnom frontu 1918. i gde su oficiri i političari uživali u svakom luksuzu.

"Čitao sam Erzbergerovu biografiju i divio se njegovoj političkoj hrabrosti. Mislili smo da je interesantno da dodamo ovaj sloj filmu, budući da je imalo tako važan uticaj na ono što se kasnije dešavalo u Nemačkoj", kaže Brul.

Prinstscreen YouTube/Netflix

"Nakon nekoliko neuspelih atentata, Erzberger je ubijen 1921. a Hitler ga je kasnije koristio kao žrtvenog jarca za probleme Nemačke. Ja ga lično smatram vrlo hrabrim i interesantnim, a iako scene nisu u romanu, proširuju opseg filma", objašnjava glumac.

Ultimativna antiratna priča

Brul ističe da je važno da moderne generacije imaju adaptaciju najprodavanijeg romana na nemačkom jeziku. 

"Ovo je ultimativna antiratna priča, a video sam mnogo filmova sa različitim i podjednako legitimnim pristupom koji priča o herojskim događajima u ratu ili herojskim stvarima koje su vojnici radili u ratovima. Gledao sam mnoge od njih tokom odrastanja i neki od njih su remek-dela. Ali to su američki ili britanski ili francuski filmovi", kaže glumac.

"Kao Nemci, mi imamo drugačiju istoriju u ratu. Tako da pričanje ove priče kao antiratnog filma, nikad ne glorifikujući ništa vezano za rat, bilo je nešto što je rezonovalo sa mnom. Njegov ton je vrlo pesimističan i vrlo direktan. Niko ne pobeđuje u ratu - čak i pobednicima su životi narušeni, baš kao što je i opisano u filmu", ispričao je Brul.

Prinstscreen YouTube/Netflix

Prema njegovim rečima, filmovi o Drugom svetskom ratu "zasenili su sve što se dešavalo ranije", ali smatra da je važno da se vidi da "nacisti nisu došli niotkuda". 

"To znači da je važno da se vratimo dalje u prošlost, kako bismo razumeli istoriju, a u ovom filmu se jasno vidi šta je ono što nadolazi", dodaje glumac.

Remarkov roman je i danas "šokantno relevantan"

Reditelj Edvard Berger, koji je takođe u Cirihu povodom premijere filma, kaže da se nada da će gotovo stotinu godina stare reči Eriha Marije Remarka i dalje rezonovati sa gledaocima.

On smatra da je priča i dalje "šokantno relevantna kada pogledamo aktualnu globalnu situaciju".

"Ruski napad na Ukrajinu, rastući nacionalizam, uspon Desnice u Francuskoj, Mađarskoj i Švedskoj, preispitivanje demokratskih struktura koje su nekada bile sigurne i koje su osiguravale koegzistenciju i prosperitet u proteklih sedamdeset godina. To vidimo širom zemalja u Evropi i Sjedinjenim Državama", kaže reditelj.

"Ako pogledate Remarkovu priču o mladim srednjoškolcima koji su entuzijastično dovedeni na front u Francuskoj i koji su odmah suočeni sa užasnom realnošću ratovanja, onda to jeste priča ukorenjena u Prvom svetskom ratu, ali bi lako mogla da se odvija i danas", dodao je on.

Iz tog razloga, Brul se nada da će ova verzija biti prikazana u okviru školskih lekcija.

"Impresioniran sam Edvardom i ekipom. Ovo nije bilo lako snimanje. Bilo je vrlo izazovno na mnogo nivoa, ne samo zato što je trebalo ispratiti književno remek-delo i filmski klasik, nego i dati novi pristup tome, i za mene je to jedan od najboljih ratnih filmova. Odnosno, nedvosmisleno antiratni film", rekao je glumac.