"Dvadeset peti sat" Aleksandra Gatalice, prvi srpski roman o pandemiji

Pisac Aleksandar Gatalica objavio je roman "Dvadeset peti sat", višeslojno delo smešteno u doba pandemije Kovid-19, u čijem paralelnom svetu se pojavljuju dvojnici ličnosti kao što su Miloš Crnjanski ili Stanislav Krakov, rečeno je danas na predstavljanju dela u knjižari "Geca Kon".

Direktor Sektora za izdavanje knjiga u "Službenom glasniku", Petar V. Arbutina, rekao je da je "Dvadeset peti sat" "prvi srpski roman o pandemiji (Kovid-19) i svemu onome što pandemija može da bude, kako učestvuje i utiče na razne aspekte i determinante našeg života".

"Roman sam doživeo kao dobru studiju, gde je pandemija ili bolest, bila u metaforičnom smislu polazna tačka, da Gatalica otvori niz drugih značenja. I vrlo mi je drago što je, u književnosti gde se sve nastavlja i proizilazi jedno iz drugog, neko uspeo da nastavi i otvori prespektivu koju je pedesetih započeo (Virgil) Georgiju sa `25 časom`", rekao je Arbutina.

Izdavač "Službeni glasnik" najavio je Gataličin roman kao "uzbudljivo štivo o neverovatnim događajima" tokom pandemije, kada "izbačeni iz ovog sveta, ljudi zamenjeni dvojnicima prave svoju komunu u zaustavljnom vremenu, koju zovu `Dvadeset peti sat`".

Profesor Petar Pjanović je ocenio da je Gataličin "Dvadeset peti sat" "provokativan, subverzivan, dobro komponovan i pisan roman", na koga je uticalo "Besnilo" (1983) Borislava Pekića (1930-1992), kao "izraz modernog proročanstva jer je najavilo ono što danas živimo".

Junaci sa umećem da prelaze iz sveta u svet

Pjanović je rekao da se njegov realni sloj može nazvati "modernim pikarskim romanom, političkim trilerom sa elementima ljubavne drame", u kome je "Gatalica napravio briljantne biografske portrete" Crnjanskog (1893-1977), Vladimira Velmara Jankovića (1895-1976) i Krakova (1895-1968), dok je drugi "prostor čudesnog, bajkovna fantastika".

Književna kritičarka Slađana Ilić je ocenila da je Gatalica napisao "pre roman sa elementima fantastike nego roman fantastike", složeno i dinamično delo, sa "preko 20 pripovedačkih glasova koji pripadaju našim vrhunskim intelektualcima, koji su bili u emigraciji i skrajnuti u našoj kulturi".

Među njima su ličnosti poput Crnjanskog, Krakova, Velmara Jankovića ili Zvonimira Vučkovića (1916-2004), koje "Gatalica nastoji da rehabilituje".

"Junaci imaju privilegiju i umeće da pređu iz sveta u svet. `Dvadeset peti sat` je paralelan svet koji nema mnogo zajedničko sa istorijskom stvarnošću. Uspešno je izvedena priča kako se u svetu `Dvadeset petog sata` gradi paralelan Beograd po meri naših vrhunskih intelektualaca koji su prognani i izbrisani iz naše istorije", rekla je, između ostalog, Ilićeva.

Gatalica je rekao da je u "Dvadeset petom satu" sklapao "u jednu zanimljivu priču različite slojeve", od kojih čitalac može pratiti sve, a kao i u drugim njegovim delima, može pratiti i samo običnu kriminalističku priču.

"Najviše sam se u romanu igrao binarnom strukturom. Šta Krakov kaže o Krakovu, naročito šta Crnjanski kaže o Crnjanskom. To mi je dalo priliku da budem kritičan, da napravim neki odmak, da se igram onim što je meni najdraže: da usvajam njihove stilove kazivanja i pisanja", rekao je Gatalica.

Pisac je istakao da ne veruje u roman "koji na kraju ne rezultira bar jednom suzom", već veruje "u one koji vas uzmu, koji vam ne daju mira, vežete se za njihove junake i sa njima patite".