Šteta od nelegalnog preuzimanja knjiga sa interneta u 2022. dve milijarde dinara

Komentari

Autor: Tanjug

18/01/2023

10:33

Šteta od nelegalnog preuzimanja knjiga sa interneta u 2022. dve milijarde dinara - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga i procenjena šteta je oko dve milijarde dinara, a dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine, istaknuto je danas na panel diskusiji "Piraterija u izdavaštvu - povreda autorskih prava".

Udruženje za kreativnu industriju i Grupacija izdavačke delatnosti, knjižara i distributera knjiga Privredne komore Srbije (PKS) organizovali su ovu panel diskusiju na kojoj se razgovaralo o zaštiti intelektualne svojine u različitim oblastima - muzičkoj industriji, knjižarstvu, kinematografiji, grafičkoj industriji, ali i obrazovnom izdavaštvu, saopšteno je iz PKS.

Kako su naveli, jedan od najvećih problema zbog kojeg decenijama unazad regulisanje tržišta nije uspelo, jeste nepostojanje svesti društva o nezakonitosti i izostanak sudskih ishoda i presuda u kojima se vidi da su izdavači reagovali, da su zaštićeni i da su došli do tačke kada im je nadoknađena šteta.

"U lancu vrednosti knjige, važni su autori, izdavači, čitaoci, ali i opšti društveni interes; internet i digitalna transformacija pružaju brojne nove mogućnosti, ali i komplikuju ovu jednačinu, ukazao je profesor Uroš Ćemalović.

Prema podacima koje je izneo vlasnik izdavačke kuće Laguna/Delfi Dejan Papić, najveća šteta i povreda autorskih prava događa se na internetu.

Profesor Marković napomenuo je i da je fizičko lice pirat ukoliko je neovlašćeno pročitalo neki zaštićeni dokument bez obzira da li ga je dalje podelio.

Kako je naglasio predstavnik izdavača Zoran Hamović, povreda autorskih prava je i sociološki problem, jer oni koji fotokopiraju bilo koje autorsko delo, nemaju svest o prekršaju i ne smatraju ga krivičnim delom.

"Upravo zato je neophodna edukacija i podizanje svesti javnosti o značaju autorskih prava, uređenje tržišta, kao i državni instrument za regulisanje ove oblasti, koja predstavlja jedan od najvažnijih potencijala svakog društva", rekao je Hamović.

On je istakao dva potencijalna rešenja - pravno, koje "leči" posledice, a kao dugotrajno, teže i složenije navodi neophodno je odrediti uzrok.

"To je odnos prema školskom sistemu, gde je neophodno da negujemo poštovanje vrednosti, ono što se zove autorsko pravo i pravo intelektualne svojine", zaključio je Hamović.

Borba protiv piraterije lična inicijativa izdavača

Nažalost, ukazuje Dejan Begović iz Kreativnog centra, zajednička borbi protiv piraterije pre 30 godina i danas jeste lična inicijativa izdavača.

"Borba protiv piraterije ne bi trebalo da bude odlika snalažljivosti izdavača, jer se čak i velike izdavačke kuće teško odlučuju da pokrenu sporove protiv kršilaca autorskih prava, zbog utrošenog vremena i novca, kao i veoma često neizvesnog ishoda", napominje Begović.

Panelisti su se usaglasili da je u borbi protiv piraterije najvažnije je postaviti dugoročnu strategiju sa ciljevima, iako se ne može pobeći od činjenice da nadležni sudovi nemaju dovoljno kvalifikovanih ljudi i da ne postoji dovoljno sistematski pristup ovom problemu. Kako je najavljeno, u narednom periodu zajedničkim radom privrednih društava, stručnjaka za autorsko i srodna prava te i PKS, radiće se na predlogu inicijativa ka regulatornim telima kako bi se zaštitili interesi 1.500 pravnih subjekata i oko 10.000 zaposlenih i angažovanih u ovoj grani kreativne industrije.

Panel je održan u prostorijama PKS, a učestvovali su profesori Slobodan Marković i Uroš Ćemalović, sudija Marina Brkić, kao i predstavnici izdavača Zoran Hamović IK Klio, Dejan Papić IK Laguna i Dejan Begović IK Kreativni centar.