Posle hrskavog bageta, na red došli krovovi Pariza: Ponovo bez konjaka na listi svetskog nematerijalnog nasleđa Uneska

Sezan i Van Gog su ih slikali, Džin Keli je plesao na njima, Džejsona Borna su jurili preko njih, a sada sivi krovovi koji definišu horizont Pariza čekaju na slavu u Ujedinjenim nacijama, piše Tajms.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je, prema informacijama koje su procurele, a na koje se poziva list, odabrao ručno rađene kose krovove od cinka u prestonici za sledećeg kandidata za listu dela svetskog nematerijalnog nasleđa Uneska (Agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu), sa sedištem u Parizu.

Oko 70 odsto krovova obloženo je ručno kovanim cinkom koji je postao pravilo kada je Žorž-Ežen Osman preoblikovao srce Pariza po naredbi cara Napoleona III sredinom 19. veka, obloživši ga istovetnim kamenim fasadnim blokovima na zgradma koje su imale maksimalno šest spratova.

Nakon što je Unesko dao bagetu, koji je Makron opisao kao "250 grama magije i savršenstva", status svetske baštine u novembru 2022. godine, proizvođači konjaka sa jugozapada Francuske nadali su se da će biti sledeći na listi, međutim, kako se navodi, predsednik je uništio njihove nade.
Nije bilo zvaničnog saopštenja, ali je Ministarstvo kulture saopštilo vest francuskim proizvođačima konjaka. 

"Razočarani smo, ali nismo iznenađeni. Prijava konkurenata je bila solidna", saopštilo je Udruženje Le Savoar-fer di konjak.

Uneskova lista nematerijalnog kulturnog nasleđa zbunjuje mnoge u engleskom govornom području. 
Britanija, SAD, Kanada i Australija nisu potpisnice konvencije iz 2003. koja priznaje izuzetne tradicije. 

Lista od 600 "praksi", od "francuskog gastronomskog obroka" do Kraljevskog baleta Kambodže, se, međutim, ozbiljno shvata u Francuskoj, južnoj i istočnoj Evropi i velikom delu sveta.