Igra velikih sila i geopolitički "kec u rukavu": Rampa EU na tranzit ruskog gasa pogodiće Srbiju, ali ne sutra
Komentari22/10/2025
-21:55
U svetlu novih okolnosti Srbija je dobila teške udarce oko nafte i gasa i još teže zadatke koje treba da reši u narednom periodu, a koji se tiču sigurnog snabdevanja i energetske diversifikacije. Srbija se oslanja na snabdevanje gasom iz Rusije, pa je pitanje kako će on dalje dolaziti ako EU stavi rampu na trasport tog energenta kroz evropske zemlje, kao i da li Evropa zaista može bez ruskog gasa i da li postoji mogućnost da Srbija kroz političke dogovore na nekom višem nivou postigne održivo rešenje i energetsku stabilnost.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da uvek postoji rešenje, ali naglašavaju da Srbija godinama nije rešavala svoje probleme kada je reč o energetici kao strateškom resursu.
Da je svaka situacija rešiva kaže međunarodni ekspert za energetiku Dušan Vasiljević navodeći da je pitanja kako, po kojoj ceni i na koji rok.
"To što smo mi sami sebe doveli u situaciju da treba da tražimo brzi izbor rešenja, to je naš problem. Mi moramo da budemo svesni toga da Srbija nije takav faktor u geopolitičkim kretanjima da će baš svi da se bave nama. Mi trpimo posledice nekakvih drugih rešenja", rekao je on.
On kaže da za gas postoji rešenje, da Srbija neće ostati odmah bez gasa i da će ga biti neko vreme, ali da rešenje mora brzo da se nađe.
Prema njegovim rečima, zabrana tranzita ruskog gasa preko evropskih zemalja će pogoditi Srbiju, ali to neće biti sutra.
"Tu postoji rok do 2028. godine da se postepeno smanjuje. Bugarska preko koje u stvari stiže nama taj gas je rekla da će do 2027. godine potpuno da prestane sa tranzitom gasa tako da mi imamo još neko malo rezervno vreme da nešto rešimo. Tu ima rešenja koje čak i mislim može da se sprovede i praktično", rekao je Vasiljević.
Povezane vesti
U tom kontekstu, on je naveo da je Srbija prošle godine potpisala ugovor sa Rumunijom o gasovodu o kome se razgovara sigurno bar 20 godina.
"Konačno se rešava da se to uradi. To je nekih stotinak kilometara gasovoda od kojih je kod nas nekih 13-15 kilometara, a kod Rumuna ostalo. To bi recimo za dve godine malo intenzivnog rada moglo da se napravi. Mi bismo time onda dobili zaista alternativan izvor gasa od Rumunije koja i sada proizvodi više nego što im treba, a u planu je otvaranje novog gasnog polja u Crnom moru koje će dodati još nekih osam milijardi kubika gasa", rekao je Vasiljević.
AP Photo/Bela Szandelszky
On navodi da Rumunija ima svoja nalazišta i da i danas izvozi gas, tako da Rumunija za Srbiju može biti kratkoročno ostvarivo rešenje.
"Danas se priča o gasu, o NIS-u smo prestali da pričamo, kao da se ništa nije desilo. U stvari, NIS je i dalje u ogromnom problemu, mnogo većem nego što je ovo, jer i te sankcije su stupile sada, one su sada na snazi, nama nafta ne pristiže. Mi nemamo novu naftu", rekao je Vasiljević.
On kaže da Rafinerija nafte u Pančevu prerađuje samo rezerve koje su ograničene bar na tri meseca.
"Mi nemamo vise, ima nešto malo što ćemo da dobijemo možda se strane od Mađara, nešto od nekih tamo rezervi, ali u krajnjoj liniji to je to", dodaje sagovornik Euronews Srbija.
Mađraska, kaže on, nudi da proda derivate, ali to je za Srbiju skupo.
Povezane vesti
"Svi mogu nama da prodaju derivate, doduše njih neće biti dovoljno. Mi ne možemo da namirimo samo cisternama ono što nam treba. Naprosto toga nema i taj problem mora da se reši. Istini za volju, ne znam kako će da ga reše", rekao je Vasiljević.
I analitičar Ivan Miletić saglasio se sa Vasiljevićem da je problem sa gasom problem u koji je Srbija sama sebe dovela.
"Ne možemo sada da se žalimo ni na Rusiju, ni na Evropsku uniju, nego zaista moramo da nađemo model kako da se izađe iz ovog problema što pre. Što se pre izađe, rizik je manji", rekao je Miletić i dodao da Janaf više ne šalje naftu uopšte, da su rezerve tu gde jesu i da je pitanje šta ćemo kada se one potroše.
On kaže da je upozoravao da Srbija može da dođe u ovu situaciju ako se ne obrati pažnja na geopolitička kretanja i dodao da je bilo nerealno očekivati da će stvari da se promene ponovnim dolaskom Trampa na vlast.
"Očekivati da Vašington i Moskva postanu partneri, to već je neka dobra dijagnoza. To u istoriji nije bilo nikada. To ne može da se desi samo zato što je jedan predsednik došao. Neki ljudi su doneli neke nerealne odluke ili neki analitičari pričali priče i uticali na donosioce odluka i mi se nalazimo u situaciji u kakvoj se nalazimo. Tako da ako se bude sa gasom čekalo isto ovo kao što se čekalo sa NIS-om, opet ćemo doći u istu situaciju. Geopolitička pitanja se neće rešiti preko noći. Rat u Ukrajini nemamo pojma u kom pravcu ide. Sad neki ljudi misle desiće se nešto u Budimpešti", rekao je je Miletić.
On kaže da je već tri godine bilo poznato da će SAD uvesti sankcije i protiv ruske kompanije u Srbiji.
"Iz Vašingtona je pričano o tome, iz Brisela je pričano o tome. Sankcije su uvedene još u vreme Bajdenove administracije. Trampova administracija sprovodi dosta politike što je sprovedeno u vreme Bajdenove administracije, kao što je Bajdenova administracija sprovodila puno toga iz (prethodne) Trampove administracije", dodaje on.
On naglašava da Srbija mora da uradi nešto u vezi sa vlasništvom Gazproma na svojoj teritoriji.
"Neće ga uraditi Rusi, neće ga uraditi Amerikanci. Mi moramo nešto da uradimo i moramo da donesemo odluke", rekao je Miletić.
Kako se i kakvo se rešenje traži?
Vasiljević kaže da se rešenje sigurno traži, navodeći da je gas sastavni deo energetskog paketa sa Rusima.
"Sa Rusima imamo sporazume i sa naftom i sa gasom, ništa to nije odvojeno. To je u krajnjoj liniji jedna firma i sve to je zajedno povezano", rekao je Vasiljević i naveo da i danas Srbija gas ne plaća kao država direktno Rusima, nego posredniku koji uzima četiri odsto i definiše cenu.
Navodeći da je to sistem po kojem Rusi funkcionišu svuda u svetu, Vasiljević kaže da čitava struktura vlasništva u Srbiji i izvan Srbije je dosta složena.
"Kako to rešiti? Naravno da se traži rešenje. Pošto su uvedene američke sankcije na dve strane, jedno je na vlasništvo Rusa kao i ruskih kompanija u NIS-u, a drugo je sad problem zabrane transfera ruskog gasa, koja nije američka nego u stvari evropska. Gazprom kao firma je vlasnik gasovoda kod nas, a Gazpromnjeft je samo suvlasnik u NIS-u koji se bavi preradom nafte. Ako su Amerikanci tražili da se izađe iz većinskog vlasništva, to je jedno, ako su tražili da se potpuno ukine vlasništvo Rusije, to je drugo. Juče se pojavila vest da su izvršitelji pokrenuli postupak naplate dugovanja NIS-a, četiri predmeta iz 2016. godine. Da li je to uvod u stečajni postupak? Ja to ne znam. Dakle, svašta može da bude. Ne znam kome se to isplati", rekao je Vasiljević.
Promo/NIS
On dodaje da Rusima politički interes da budu prisutni ovde i da je energetska kompanija koju oni kontrolišu u nekoj državi odlično sidro, dok Srbiji ne ide u račun da ne može da kontroliše svoj energetski sektor, inače i bez ovih sankcija.
Vasiljević naglašava da je energetika strateški resurs koji bi svaka država morala da kontroliše.
"Mi to ne kontrolišemo, zato što imamo samo udeo u vlasništvu u energetici koja je od sušinskog značaja za razvoj jedne zemlje. Ne možete funkcionisati bez energetike, evo sad se to vidi", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija je mnogo ranije trebalo da razmišlja i o obnovljivim izvorima energije i o diversifikaciji izvora snabdevanja.
"Znači, ako nam je nafta potrebna, da imamo ne naftu samo iz Rusije, ne naftu samo preko Janafa, nego da vidimo neki drugi način. Ako je gas u pitanju, do sad smo mogli sto puta da rešimo pitanje različitih gasovoda. Ovaj sa Rumunijom je odavno u planu", rekao je Vasiljević.
Ukoliko se sada stavi akcenat na taj projekat sa Rumunijom koji je potpisan prošle godine, Vasiljević navodi da bi Srbija mogla relativno elegantno da se izvuče iz ovog problema sa gasom, makar na kratki rok.
"Gas ćemo mi dobijati još nekako vremena, nije to sporno. Jedino da Rusi kažu - e sad, pošto vi niste bili dobri prema nama i ne tretirate dobro naše vlasništvo u NIS-u, mi vam nećemo produžiti gasni ugovor. I to može da se desi", rekao je Vasiljević.
Na pitanje da li nadu daje najavljeni sastanak Trampa i Putina u Budimpešti i podrška koju mađarski premijer Viktor Orban pruža Srbiji, Miletić navodi da je sada strateško pitanje koliko brzo Srbija donosi odluke da postane član Evropske unije.
"Kada vi donosite određene političke odluke i samo radite na jednom monopolu, a to je Moskva, Budimpešta i nada da će se nešto desiti između velikih zemalja pa ćete vi moći da se dalje oslanjate na Moskvu, vi imate problem. Zato što ako se ne realizuje to što ste planirali ili ste napravili matematiku na tom pravcu, imali ste kompletno pogrešnu računicu", rekao je Miletić.
On smatra da Srbija sada mora mnogo brže da rešava neke probleme i da mnogo brže da radi na svom evropskom putu, kao i na diversifikaciji i na pronalaženju drugih partnera u okruženju, a ne samo oslanjanje na Orbana.
"Šta ako Orban izgubi izbore? Recimo, on ima izbore vrlo brzo. Šta ako izgubi te izbore u Mađarskoj? Šta ćemo onda da radimo? Onda više nema Orbana. Znači, vrlo je opasno ući u te relacije", rekao je on i naglasio da Srbija treba da ima strateški plan razvoja energetike i diversifikacije energetskog tržišta.
On je rekao da Srbija čeka krizu da reši neke probleme, a imala je 20 godina da reši neke probleme.
Vasiljević navodi da Evropa i svet traže alternativu jer se troši sve više i više energije.
"Mi bismo mogli da se prebacimo mnogo više na proizvodnju električne energije koje će se onda koristiti za sve ostale namene. Gas kod nas služi najviše za industriju i za grejanje i za recimo toplane. Tu bi mogla da se napravi neka kombinacija sa geotermalnim izvorima, ne u potpunosti, ali da se nadomesti, da se smanji naša potrošnja, a sve ostalo da se polako prebacuje na električnu energiju", rekao je on.
Prema njegovim rečima, pitanje grejanja pojedinih domaćinstava koja koriste gas, ugalj i drvo treba rešiti prebacivanjem na toplotne pumpe i na pomoć za ugradnju solarnih panela.
On kaže da to rade druge zemlje i da to nije ništa novo navodeći da se tako smanjuje u ogromnoj meri potrošnja energije i dobija veći stepen energetske nezavisnosti.
"Kad ste mali, vi nemate uticaja na poteze velikih sila koje preko nas ostvaruju neke svoje interese. Dakle, postoji način da se iz toga izađe ali ne može sutra, to je istina. O tome treba razmišljati mnogo ranije da se ne bi desilo ovo što se sada desilo, da nismo na vreme bili spremni da izađemo iz ove krize koja se namestila ne našom krivicom, ali našom krivicom smo mi ostali nespremni", zaključio je Vasiljević.
Komentari (0)