Čovek čije je ime postalo sinonim za bogatstvo: Kako je Džon D. Rokfeler postao prvi milijarder na svetu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ako je uspon Ilona Maska do statusa bilionera, makar i privremeno, nakon izlaska kompanije SpaceX na berzu izazvao snažne reakcije širom sveta, nešto slično dogodilo se i kada je Džon D. Rokfeler 29. septembra 1916. godine postao prvi milijarder na svetu.
Danas planeta ima najmanje 3.300 milijardera, ali do tog dana nije imala nijednog, a od tada, do danas, Rokfelerovo ime postalo je sinonim za bogatstvo u celom svetu.
Nakon što je akcija naftne kompanije "Standard Oil" premašila 2.000 dolara, New York Times je tog jutra na naslovnoj strani objavio da je naftni magnat Džon D. Rokfeler postao prvi milijarder Amerike - i gotovo sigurno prvi milijarder sveta.
Milijarda dolara iz 1916. godine danas bi vredela približno 30 milijardi dolara, piše Money Review.
Kao što se poslednjih nedelja dogodilo i sa Ilonom Maskom, javnost je tada pokazivala gotovo opsesivno interesovanje za bogatstvo. Ljudi su mu se divili, ali su istovremeno osuđivali njegove krajnosti. Mnogo pre nego što je nastala Forbes-ova lista najbogatijih ljudi sveta, javnost je s velikom pažnjom pratila rang-liste najimućnijih pojedinaca.
British Pathe / Mary Evans / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Sam Džon D. Rokfeler nije pridavao veliki značaj danu kada je postao milijarder. Zapravo, nije naročito slavio ni svoje rođendane.
Više je voleo da obeležava ono što je nazivao svojim "Danom rada", svakog 26. septembra. Tog datuma 1855. godine, trgovačka kompanija iz Klivlenda "Hewitt and Tuttle", zaposlila ga je tada kao tinejdžera na mestu pomoćnika knjigovođe.
Povezane vesti
Čovek koji će kasnije postati najbogatija osoba na svetu smatrao je da je ulazak u poslovni svet bio važniji od samog rođenja.
"Činilo mi se da od tog dana zavisi cela moja budućnost. Često zadrhtim kada sebi postavim pitanje: šta bi bilo da nisam dobio taj posao?", govorio je kasnije.
Prve godine njegovog života, provedene u malom mestu u zapadnom delu savezne države Njujork, nisu nagoveštavale kakva ga budućnost čeka.
Međutim, 1863. godine Rokfeler je ušao u tada brzo rastući naftni biznis, investirajući u jednu rafineriju u Ohaju.
Sedam godina kasnije, 1870, osnovao je kompaniju "Standard Oil", koja je početkom naredne decenije kontrolisala čak 90 odsto američkih rafinerija i naftovoda.
Rokfeler je primenio metode koje su iz temelja promenile naftnu industriju. U to vreme najveća potražnja bila je za kerozinom. Proces prerade sirove nafte u kerozin stvarao je brojne nusproizvode koje su drugi smatrali bezvrednim otpadom.
On je, međutim, u njima video rudnik zlata.
STF / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Parafin je prodavao proizvođačima sveća, a vazelin kompanijama koje su se bavile medicinskim potrepštinama. Ostali nusproizvodi korišćeni su kao materijal za izgradnju i popločavanje puteva.
Istovremeno je od železničkih kompanija zahtevao povoljnije tarife, proizvodio sopstvena burad i koristio svaki mogući način da smanji krajnju cenu nafte za svoje kupce.
Rezultat je bio eksplozivan rast profita, dok su njegovi konkurenti nestajali jedan za drugim.
Kritičari su ga optuživali da koristi neetičke metode kako bi eliminisao konkurenciju i ostvario monopol, a 1911. Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da je "Standard Oil" prekršio antimonopolske zakone i naložio rasparčavanje kompanije.
Podeljena je na više od 30 zasebnih celina, od kojih mnoge i danas dominiraju energetskim sektorom, kao što su BP, Exxon, ConocoPhillips i Chevron.
Paradoksalno, upravo ga je sudska odluka o razbijanju monopola učinila još bogatijim.
Rokfeler je nakon penzionisanja zadržao četvrtinu akcija "Standard Oil"-a. Pošto su pojedinačne kompanije nastale podelom vredelo više nego jedinstveni "Standard Oil" pre rasparčavanja, vrednost njegovog vlasništva naglo je porasla.
Tako je 1916. godine, kada je postao prvi milijarder na svetu, raspolagao bogatstvom koje je predstavljalo gotovo dva odsto celokupne američke ekonomije.
Njegovo ogromno bogatstvo i poslovni uspeh učinili su ga metom novinara, političara i brojnih kritičara, koji su ga predstavljali kao oličenje pohlepe velikog biznisa.
Ipak, pored toga što je bio izuzetno bogat, prema pojedinim procenama Rokfeler je bio i najveći filantrop u istoriji.
Još od svoje prve plate izdvajao je deset odsto zarade za crkvu. Nakon što se 1897. godine povukao iz "Standard Oil"-a, dodatno je proširio svoje humanitarne aktivnosti.
Tokom života donirao je više od 500 miliona dolara za različite dobrotvorne svrhe.
Kada je preminuo 23. maja 1937. godine, Džon D. Rokfeler nije uspeo da ostvari jedan od dva velika životna cilja koja je sebi postavio.
Kao mladić često je govorio da će jednog dana zarađivati više od 100.000 dolara, što je očigledno i premašio, ali i da će doživeti stotu godinu života.
Kada je umro u snu, imao je 97 godina.
Komentari (0)