Kineski naučnici kreirali najotpornije staklo na svetu - može da ogrebe čak i dijamant

Naučnici iz Kine razvili su najjače i najotpornije staklo na svetu koje lako može da ogrebe čak i dijamant.

Istraživanje koje je sproveo tim sa Univerziteta Janšan u Kini otkrilo je da bi nova materija nazvana AM-III mogla da bude izuzetno korisna za mašinsku i elekričnu upotrebu zbog svoje visoke rezistencije i specifičnog svojstva poluprovodnika.

Poluprovodnik je materijal koji ima neka svojstva provodnika i izolatora, a u zavisnosti od uslova u kojima se nalazi, mogu preovladati svojstva provodnika, odnosno izolatora.

Studija objavljena u časopisu "National Science Review" otkriva da novo staklo trpi pritisak od 113 gigapaskala, dok prirodni dijamanti na istom testiranju mogu da dostignu rezultat između 50 i 70 jedinica, prenosi "Independent".

"Naša merenja prikazuju da je AM-III staklo, čvršće od dijamanta i drugih materijala koje smo do sada smatrali posebno otpornim", navode naučnici u studiji.

Kako se u studiji dodaje, ovo staklo ima svojstva apsorpcije energije, slična poluprovodnicima koji se obično koriste u solarnim ćelijama, tačnije uređajima koji pretvaraju sunčevu energiju direktno u električnu.

Dok u kristalima dijamanta organizovana unutrašnja struktura atoma i molekula doprinosi njihovoj ogromnoj snazi, istraživači su dokazali da u AM-III kombinacija organizovanih i "haotičnih" redova molekula dovodi do njegovih čudnih svojstava.

Kako su naučnici uspeli da naprave ovo staklo?

Koristeći fulerene, alotropske modifikacije ugljenika, istraživači su proizveli različite vrste staklenih materijala sa drugačijom strukturom molekula i atoma među kojima je AM-III bio najsnažniji.

Da bi postigli odgovarajući redosled molekula, potrebno je bilo da se fulerene smrve i mešaju zajedno, postepeno povećavajući temperaturu i pritisak od oko 1.200 Celzijusa i 25 gigapaskala u eksperimentalnoj komori.

Među testiranim materijama staklo AM-III je imalo najduži red molekula i atoma, a dodatno produžavanje bi moglo da utiče na svojstvo poluprovodnika u materiji, navode autori studije.

"Pojava ove vrste tvrdog, jakog, amorfnog materijala koji može da funkcioniše kao poluprovodnik nudi odlične mogućnosti za najzahtevnije praktične primene", zaključili su istraživači u studiji.