Ispod večnog leda čuva se budućnost čovečanstva: Šta sve krije "trezor sudnjeg dana" na Svalbardu

Duboko ispod Svalbarda, u zaleđenoj planini, nalazi se trezor sa semenom gotovo svih prehrambenih kultura na Zemlji: ne kao muzejski eksponat, već kao funkcionalna rezervna kopija za "crne dane".

Kada banke semena širom sveta propadnu zbog rata, nemara ili klimatskih promena, budućnost ishrane čovečanstva zavisi od mogućnosti da se zamrznuti duplikati preuzmu sa ovog mesta, čija je svrsishodnost već jednom stavljena na ozbiljnu probu.

Trezor čuva 1,3 miliona uzoraka semena, među kojima i 96 autohtonih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži iz Srbije, a zalihe su zapečaćene na dubini od oko 120 metara unutar planine od peščara na norveškom ostrvu Špicbergen. 

Uloga "trezora sudnjeg dana", kako se često naziva, je da čuva kopije kolekcija koje se nalaze u drugim bankama semena, kako bi, ukoliko neka lokalna kolekcija bude izgubljena, mogla da se obnovi.

Otvoren je u februaru 2008. godine, a njime zajednički upravljaju norveška vlada, Nordijski centar za genetičke resurse (NordGen) i međunarodna neprofitna organizacija Crop Trust. Semena pristižu gotovo svakog tromesečja, evidentiraju se i odlažu u hladnjače.

Šta se zapravo nalazi u trezoru?

Objekat je projektovan tako da može da primi do 4,5 miliona različitih uzoraka semena, pri čemu svaki uzorak obično sadrži oko 500 semenki. Još nije ni približno popunjen.

Prema podacima norveškog Ministarstva poljoprivrede i hrane, nakon deponovanja u oktobru 2025. godine, kolekcija je brojala 1.378.238 uzoraka, pristiglih kroz ukupno 68 odvojenih deponovanja. Više od 130 banaka gena iz skoro 90 zemalja već je tamo uskladištilo svoje rezervne kopije.

Šulová Kateřina / ČTK / Profimedia

U planini se ne čuvaju originali, već duplikati. Širom sveta postoji više od 1.700 banaka gena koje čuvaju kolekcije prehrambenih kultura, a mnoge od njih veoma su ranjive. Kako ističe Crop Trust, čak i naizgled bezazlen problem, poput loše rashladne komore, može da uništi čitavu kolekciju. Svalbard postoji upravo da bi sprečio da lokalni gubitak postane trajan.

Lokacija je izabrana zbog niskih temperatura, udaljenosti i geološke stabilnosti, kako bi se uslovi čuvanja održali što duže u slučaju nestanka električne energije.

Jedini put kada je seme izneto iz trezora

Rezervna kopija do sada je iskorišćena samo jednom.

To se dogodilo na zahtev Međunarodnog centra za poljoprivredna istraživanja u sušnim područjima (ICARDA), čija se banka gena nalazila u Tel Hadiji, oko 30 kilometara južno od Alepa u Siriji.

Kako se građanski rat približavao toj oblasti, zaposleni u ICARDA-i već su prethodno poslali duplikate svoje kolekcije na Svalbard, a poslednja pošiljka stigla je 2014. godine.

Između 2008. i 2014. godine deponovali su 116.484 uzorka semena, uključujući pšenicu, ječam, sočivo, leblebiju i bob, među kojima je bilo mnogo sorti otpornih na sušu i visoke temperature, razvijanih tokom više decenija.

Kada je postalo nemoguće nastaviti rad u Alepu, ICARDA je zatražila povrat svog semena.

Prvo povlačenje izvršeno je u septembru 2015. godine, a nova su usledila 2017. i 2019, što dokumentuje NordGen.

Vraćeni materijal iskorišćen je za obnovu banaka gena u Rabatu u Maroku i Terbolu u Libanu. Iz tih uzoraka potom je proizvedeno novo seme, koje je delom ponovo poslato na Svalbard kako bi se obnovile zalihe.

Sirija je i dalje jedini deponent koji je ikada povukao seme iz trezora.

Kako se održava hladnoća u trezoru?

Svalbard se oslanja na svoju prirodno hladnu lokaciju, ali trezor nije prepušten isključivo prirodi.

Tokom neuobičajeno tople zime 2016/2017. godine, voda nastala topljenjem večitog leda prodrla je u pristupni tunel i tamo se ponovo zaledila.

Jonathan NACKSTRAND / AFP / Profimedia

Seme, koje se čuva znatno dublje u planini, nije bilo ugroženo i nijedan uzorak nije oštećen.

Norveške vlasti taj događaj nisu tretirale kao ozbiljnu opasnost, već kao pitanje održavanja objekta.

Preduzete su mere da se hidroizoluje pristupni tunel dug oko 100 metara, iskopaju odvodni kanali za preusmeravanje otopljene vode, ukloni električna oprema koja proizvodi toplotu i ugrade pumpe.

Samo seme ostaje zamrznuto zahvaljujući kombinaciji večitog leda i mehaničkog sistema hlađenja, pa visoke temperature na površini ne dopiru do skladišta.

Cilj svih radova bio je da tunel ostane suv, jer sama kolekcija nikada nije bila ugrožena.

Krhke kulture koje trezor štiti

Prava vrednost Svalbarda postaje jasna tek kada se pogledaju kolekcije kojima služi kao rezervna kopija.

Banke gena širom sveta izložene su svim uobičajenim rizicima: nestancima struje, nedostatku finansiranja, poplavama, požarima i oružanim sukobima.

Najnoviji spisak deponenata praktično predstavlja mapu tih problema.

Nacionalna banka gena iz Sudana je uprkos ozbiljnim problemima izazvanim građanskim ratom koji i dalje traje, uspela da uz hitnu međunarodnu podršku ovog juna pošalje 982 uzorka semena iz 19 različitih useva, među kojima i sirak i biserni proso.

Jedna banka gena sa Filipina, teško pogođena tajfunima i požarima, deponovala je uzorke ključnih prehrambenih kultura.

Unsplash

U pošiljci iz 2024. godine našao se i doprinos iz Palestine, koji obuhvata povrće, proso i aromatično bilje.

Najveću pošiljku poslala je Uprava za ruralni razvoj Južne Koreje, sa 6.000 uzoraka semena iz 50 biljnih vrsta, među kojima su žitarice, povrće i mahunarke.

Uloga trezora u očuvanju tih kultura bila je argument norveškog parlamentarca Gira Polestada, kada je ovu neobičnu instituciju nominovao za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.

"Bezbednost hrane je fundamentalni preduslov mira", naveo je on.    

Upravnici trezora otvoreno upozoravaju da su mnoge kolekcije useva i dalje ugrožene zbog nedovoljnog finansiranja i da stalan priliv novih pošiljaka sam po sebi ne znači da su banke gena bezbedne.

Svalbard ne može da finansira niti da popravi stanje svetskih banaka gena, ali može da obezbedi jednu stabilnu, zamrznutu rezervnu kopiju koja će biti spremna kada neka od njih zakaže.