CERN ugasio Veliki hadronski sudarač do 2030. godine: Posle nadogradnje biće deset puta moćniji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Veliki hadronski sudarač (Large Hadron Collider - LHC), najveći i najmoćniji akcelerator čestica na svetu, ušao je u planirani četvorogodišnji period obustave rada tokom kojeg će biti unapređen u svoju do sada najnapredniju verziju.
Akcelerator je isključen u ponedeljak, 29. juna, a planirano je da ponovo počne sa radom 2030. godine kao Veliki hadronski sudarač visoke luminoznosti (High-Luminosity Large Hadron Collider – HiLumi LHC), sa unapređenjima koja će mu omogućiti da proizvede približno deset puta više sudara čestica nego što je to bilo moguće u njegovoj prvobitnoj konfiguraciji.
Naučnici očekuju da će ogromna količina novih podataka otvoriti vrata novim otkrićima u fundamentalnoj fizici i pomoći u razumevanju tamne materije, antimaterije i najranijih trenutaka nastanka svemira.
"Ovo je veoma važan trenutak. Od ponedeljka ulazimo u novu fazu", izjavio je za agenciju AFP rukovodilac projekta HiLumi LHC Markus Cerlaut.
Sudarač koji je promenio fiziku
Od prvog uspešnog sudara protona 2009. godine, Veliki hadronski sudarač omogućio je fizičarima da testiraju teorije fizike čestica i Standardnog modela, koji opisuje svet subatomskih čestica.
Posebno važnu ulogu imao je u otkriću Higsovog bozona 2012. godine, čime je objašnjeno kako elementarne čestice dobijaju masu, podseća Live Science.
Sudarač se nalazi u kružnom tunelu dugom 27 kilometara, koji prolazi ispod granice između Francuske i Švajcarske, u blizini Ženeve, a ovo je njegov treći dugoročni prekid rada.
Laurent Gillieron/Keystone via AP
Povezane vesti
Prva dvogodišnja pauza počela je 2013. godine i bila je namenjena jačanju spojeva između supravodljivih magneta, kao i povećanju energije protonskih snopova, dok je druga, od 2018. do 2022. godine, iskorišćena je za niz nadogradnji, zamenu opreme i preventivno održavanje.
Aktuelni period mirovanja, poznat kao Long Shutdown 3 (LS3), podrazumeva najobimnije radove do sada.
Deset puta veća luminoznost
Tokom LS3 stručnjaci će ugraditi novu opremu koja će povećati luminoznost sudarača desetostruko.
Luminoznost, u ovom kontekstu, predstavlja meru broja mogućih sudara čestica u jedinici vremena, pa će zahvaljujući unapređenjima broj sudara biti približno tri puta veći nego u sadašnjoj konfiguraciji.
Kada nova verzija bude puštena u rad, očekuje se da će ostati u funkciji do kraja svog radnog veka tokom četrdesetih godina ovog veka, nakon čega bi trebalo da bude zamenjena novim akceleratorom još veće energije.
"To je zaista prilika da istražujemo univerzum na način na koji to ranije nismo mogli", rekao je za New Scientist generalni direktor CERN-a Mark Tomson.
Milioni novih Higsovih bozona
Povećanje broja sudara značiće i mnogo više podataka za naučnike. To će omogućiti detaljnije proučavanje poznatih pojava, poput Higsovog bozona, ali i povećati šanse za otkrivanje izuzetno retkih fizičkih procesa.
Povezane vesti
Procenjuje se da će HiLumi LHC tokom približno deset godina rada proizvesti oko 380 miliona Higsovih bozona, u poređenju sa oko 55 miliona, koliko ih je registrovano do danas.
Ti podaci mogli bi da pomognu u rešavanju problema Standardnog modela, koji još ne obuhvata tamnu materiju i tamnu energiju, dominantne oblike mase i energije u svemiru.
"LS3 predstavlja ogroman i veoma složen logistički i inženjerski poduhvat", izjavio je u saopštenju Žan-Filip Tok, šef tima za koordinaciju projekta LS3.
Laurent Gillieron/Keystone via AP
"Samo u okviru LHC-a biće uklonjeno i zamenjeno 1,2 kilometra magneta i drugih komponenti novom opremom, dok je širom celog kompleksa planirano na desetine projekata u kojima učestvuju hiljade inženjera, fizičara, tehničara i pomoćnog osoblja."
Nauka neće stati
Iako tokom naredne četiri godine neće biti novih sudara čestica, istraživači neće ostati bez posla.
Za to vreme nastaviće da analiziraju ogromnu količinu podataka prikupljenih tokom prethodnog perioda rada sudarača.
Iako je osnovna namena Velikog hadronskog sudarača istraživanje fundamentalnih zakona prirode, tehnologije razvijene u CERN-u često pronalaze primenu u svakodnevnom životu.
Pojedini instrumenti i metode prvobitno razvijeni za potrebe akceleratora danas se koriste u medicinskom snimanju, razvoju senzora, ali i restauraciji umetničkih dela.
Komentari (0)