Vrućine ozbiljno ugrožavaju srce: Kardiolog upozorava na prve znake toplotnog udara i greške koje mnogi prave sa klimom

Dugotrajni toplotni talasi više nisu samo neprijatnost već predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, upozoravaju lekari. Visoke temperature opterećuju čitav organizam, a posebno srce i krvne sudove, zbog čega su povećani broj intervencija hitnih službi i sve češći apeli stručnjaka na oprez.

Kardiolog Vojnomedicinske akademije, dr Nataša Novičić, istakla je za Euronews Srbija da su toplotni talasi iz godine u godinu sve duži i da počinju sve ranije, zbog čega su ugroženi i zdravi ljudi, ali i osobe sa hroničnim bolestima.

Kako objašnjava, ljudski organizam poseduje mehanizme kojima održava telesnu temperaturu u uskom rasponu, ali kod pojedinih grupa ljudi sposobnost prilagođavanja visokim temperaturama znatno je slabija.

Posebno su ugroženi mala deca i odojčad, trudnice, starije osobe, kao i pacijenti koji boluju od kardiovaskularnih, plućnih i endokrinoloških bolesti, uključujući dijabetes i poremećaje rada štitne žlezde. Dodatni problem predstavljaju pojedini lekovi, poput diuretika, koji povećavaju gubitak tečnosti i mogu dodatno da pogoršaju stanje organizma tokom velikih vrućina.

Govoreći o prvim simptomima koje ne bi trebalo zanemariti, doktorka Novičić navodi da se najpre javljaju znaci dehidratacije – vrtoglavica, nestabilnost, pojačano znojenje, slabost, malaksalost, razdražljivost i zamućen vid.

Ukoliko se na vreme ne nadoknadi tečnost, stanje može da se pogorša i dovede do mučnine, povraćanja, jakih glavobolja, gubitka svesti, pa čak i toplotnog udara koji zahteva hitno medicinsko zbrinjavanje.

Euronews Srbija

Kako objašnjava, visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova u koži kako bi se telo rashladilo, ali istovremeno dolazi do pada krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, koje tada troši više energije i kiseonika.

"Ljudski organizam je dve trećine sastavljen od tečnosti i male promene u količini vode mogu izazvati ozbiljne posledice. Širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska dodatno opterećuju srce jer ono mora brže da pumpa krv ka vitalnim organima", objasnila je doktorka Novičić u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Oprez sa klima uređajima

Posebnu pažnju građani treba da obrate i na korišćenje klima uređaja. Preporuka stručnjaka je da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od pet do osam stepeni, odnosno da pri spoljnim temperaturama iznad 36 stepeni prostorija ne bude rashlađena ispod 28 stepeni.

Ona upozorava da dugotrajno korišćenje klima uređaja, naročito tokom spavanja, nije preporučljivo jer isušuje disajne puteve i sluzokožu, čime organizam postaje podložniji različitim infekcijama.

Govoreći o čestim tvrdnjama da klima uređaji mogu da prenose koksaki virus, doktorka Novičić ističe da za to ne postoje naučni dokazi.

"Potvrđeno je da se preko neodržavanih klima uređaja mogu širiti određene bakterije i gljivice, ali ne i koksaki virus. Za njegovo prenošenje neophodan je oboleli čovek kao izvor infekcije", naglasila je ona.

Kada je reč o uzimanju lekova tokom velikih vrućina, doktorka Novičić naglašava da hroničnu terapiju nikako ne treba menjati bez konsultacije sa lekarom, dok analgetici i vitamini uglavnom ne predstavljaju problem. Međutim, ukoliko se glavobolja javi zbog izlaganja suncu, prvi korak trebalo bi da bude sklanjanje u hlad i unos dovoljne količine tečnosti, a tek potom uzimanje leka protiv bolova.

Euronews Srbija

Kao najvažnije preventivne mere izdvojila je izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana, nošenje lagane odeće svetlih boja od prirodnih materijala, šešira i naočara za sunce, redovan unos vode, laganiju ishranu po uzoru na mediteransku, kao i boravak u klimatizovanim prostorijama tokom najtoplijeg dela dana.

Kardiološkim pacijentima savetuje dodatni oprez, redovno uzimanje terapije, kontrolu krvnog pritiska i pulsa, kao i izbegavanje izlaska napolje tokom najvećih vrućina, čak i ukoliko letuju ili borave na kupalištima.

Na kraju, doktorka Novičić upozorava da hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko se, pored jake glavobolje i povraćanja, jave prestanak znojenja, izrazito topla i suva koža, visoka telesna temperatura, smanjeno ili potpuno odsutno mokrenje, poremećaj svesti ili napadi, jer su to znaci da organizam više ne može sam da se izbori sa posledicama ekstremne vrućine.

Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.