Opasnost iz "zdrave salate": U kojem voću i povrću ima najviše ostataka pesticida

Lisnato povrće poput spanaća, kao i voće poput jagoda i grožđa, sadrže najviše nivoe potencijalno štetnih ostataka pesticida, pokazali su novi izveštaji.

Nektarine, breskve, trešnje, jabuke, kupine, kruške, krompir i borovnice čine ovogodišnju listu koja se u žargonu zove "dvanaest žigosanih" (Dirty Dozen), a obuhvata voće i povrće na kom je najviše ostataka pesticida, navodi se u izveštaju koji je u utorak objavila američka organizacija "Environmental Working Group" (EWG).

Spanać, koji zauzima prvo mesto, imao je više ostataka pesticida po težini nego bilo koja druga vrsta proizvoda i u proseku je sadržao četiri ili više različitih pesticida, navodi EWG, koji objavljuje ovaj godišnji izveštaj od 2004. godine.

U uzorcima gotovo svih vrsta voća i povrća pronađena su u proseku četiri ili više pesticida — osim kod krompira, gde je prosek bio dva. Konzumiranje proizvoda sa više pesticida izaziva zabrinutost, upozoravaju stručnjaci, jer se može da dođe do kumulativnog efekta i time većeg rizika, piše CNN.

Unsplash/Giorgio Trovato

Za potrebe izveštaja, EWG je analizirao najnovija testiranja ostataka pesticida koja je sprovelo američko Ministarstvo poljoprivrede na 54.344 uzorka 47 vrsta voća i povrća.

Pre testiranja, svaki uzorak se ljušti ili temeljno pere kako bi se simuliralo ponašanje potrošača kod kuće. I pored toga, pronađeni su tragovi 264 pesticida, od kojih 203 na proizvodima sa liste "Dirty Dozen".

Uticaj pesticida na zdravlje

Pesticidi su u ranijim studijama dovođeni u vezu sa prevremenim porođajem, urođenim manama poput defekata neuralne cevi, spontanim pobačajima i povećanim oštećenjem genetskog materijala kod ljudi. Izloženost pesticidima povezuje se i sa nižim brojem spermatozoida, bolestima srca, rakom i drugim poremećajima.

Deca su posebno osetljiva na zagađivače poput pesticida - čak i dok su još u materici, upozorava Američka pedijatrijska akademija. Izloženost tokom trudnoće može povećati rizik od urođenih mana, niske porođajne težine i smrti fetusa, dok je izloženost u detinjstvu povezana sa problemima pažnje i učenja, kao i sa rakom.

Unsplash/Manki Kim

Međutim, Organizacija Alijansa za hranu i poljoprivredni uzgoj, koja predstavlja proizvođače organske i konvencionalne hrane, ne slaže se sa zaključcima iz izveštaja.

Prema ranijim izveštajima američkog Ministarstva poljoprivrede i Uprave za hranu i lekove, "poljoprivrednici koji koriste pesticide poštuju stroge zakone i propise kako bi obezbedili bezbedno i zdravo voće i povrće za američke porodice", naveo je predstavnik ove organizacije.

"Samo prisustvo ostataka ne znači automatski da je nešto nebezbedno. Agencija za zaštitu životne sredine postavlja limite koji već uključuju velike bezbednosne margine za zaštitu dece i beba", dodao je on.

"Večne hemikalije" u hrani

Po prvi put, izveštaj je pokazao da više od 60 posto uzoraka sa liste "Dirty Dozen" sadrži pesticide koji spadaju u takozvane "večne hemikalije" - PFAS.

Ove supstance se nazivaju "večnim" jer im je potrebno mnogo godina, pa čak i vekova, da se razgrade u prirodi.

"PFAS pesticidi su efikasni u uništavanju organizama, što je upravo razlog zašto predstavljaju problem za javno zdravlje i životnu sredinu", izjavila je Bernadet Del Kijaro iz EWG-a.

Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, određene PFAS hemikalije povezane su sa rakom, gojaznošću, bolestima štitne žlezde, visokim holesterolom, smanjenom plodnošću, oštećenjem jetre i imunog sistema.

"Nažalost, štetu nije moguće ograničiti. Ne možemo uništiti plesni ili insekte na breskvi, a da ne ugrozimo dete koje će tu breskvu pojesti", rekla je Del Kijaro. 

S druge strane, organizacija CropLife America optužila je EWG da širi strah i nepoverenje u prehrambeni sistem.

profimedia

"Činjenice su da više od 99 procenata testiranih proizvoda ostaje daleko ispod bezbednosnih granica koje propisuje Agencija za zaštitu životne sredine", tvrde oni.

Kako smanjiti izloženost pesticidima

EWG svake godine objavljuje i listu "Clean Fifteen", odnosno "čistih petnaest", sa proizvodima koji imaju najmanje ostataka pesticida.

Ove godine, gotovo 60 posto uzoraka sa te liste nije imalo merljive ostatke pesticida. Najčistiji su bili ananas, kukuruz šećerac i avokado, a zatim papaja, luk, zamrznuti grašak, špargla, kupus, karfiol, lubenica, mango, banane, šargarepa, pečurke i kivi.

Stručnjaci naglašavaju da rešenje nije izbegavanje voća i povrća - naprotiv, oni su osnova zdrave ishrane. Ključ je u raznovrsnosti i pravilnom izboru.

Biranje više namirnica sa liste "čistih", a manje sa "Dirty Dozen" ili kupovina organskih verzija najzagađenijih proizvoda može značajno smanjiti izloženost pesticidima.

Studije pokazuju da ishrana sa više organske hrane može smanjiti nivo pesticida u organizmu.

"Ako ne možete da pronađete organske kupine, na primer, svako pranje je bolje nego nikakvo", ističu stručnjaci.

Prema preporukama američke Uprave za hranu i lekove, svo voće i povrće, čak i organsko i čak i ono koje se guli, treba oprati pre konzumacije, kako bi se sprečio prenos prljavštine i bakterija.

Čvrste namirnice poput šargarepe, krastavca, dinje i krompira treba ribati četkom pod mlazom vode, dok se ostalo povrće nežno ispira. Ne treba koristiti sapune ili sredstva za pranje, jer ih namirnice mogu upiti.

Spoljašnje listove kupusa, zelene salate i sličnog lisnatog povrća treba ukloniti, a preostale pažljivo oprati, ali ne pod jakim mlazom kako se ne bi oštetili.

Najbolje je koristiti mlaku vodu i cediljku za sušenje. Ipak, za već oprane, pakovane salate dodatno pranje nije potrebno, piše CNN.