Kapa koja čita misli? Naučnici razvijaju uređaj koji misli pretvara u reči pomoću veštačke inteligencije
Komentari
22/07/2025
-10:27
Zamislite da šaljete poruke prijateljima i porodici tako što upravljate telefonom samo svojim mislima. Ova ideja je nekada bila deo naučne fantastike. Danas, zahvaljujući brzom razvoju veštačke inteligencije (AI), povezivanje ljudskog mozga sa računarima postaje sve realnije, prenosi Euronews.
Do sada su tehnologije koje omogućavaju pretvaranje misli u tekst često zahtevale moždane implante. Sada naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju koriste uređaj u obliku kape kako bi istražili na koji način AI može da tumači moždanu aktivnost.
Ova kapa pokretana veštačkom inteligencijom prati moždane talase osobe koja je nosi i pretvara njene misli u pisani jezik.
Tim koji stoji iza dekodera navodi da sistem koristi dve različite vrste veštačke inteligencije za tumačenje moždanih signala.
"Najpre koristimo duboki neuronski model da prevedemo moždane signale u željene reči", rekao je Čin-Teng Lin, istraživač sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju.
"Zatim koristimo veliki jezički model da uporedimo dekodirane reči i ispravimo greške u EEG dekodiranju", dodao je.
Rezultati su prilično tačni, ali ne i savršeni - tačnost je oko 75 odsto. Tim radi na tome da postigne 90 odsto tačnosti.
Povezane vesti
Može pomoći pacijentima koji su pretrpeli moždani udar
Drugi sistemi za dekodiranje jezika koji su u razvoju do sada su zahtevali da ispitanici imaju hirurške implante ili da prolaze kroz funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI).
profimedia
Godine 2023, studija o pacijentu koji je preživeo moždani udar i uspeo da ponovo komunicira zahvaljujući interfejsu mozak-računar i AI generatoru glasa dospela je u vesti. Prošle godine, čip Ilona Maska "Neuralink" po prvi put je ugrađen u ljudsku lobanju.
Stručnjaci veruju da bi ova tehnologija mogla da pomogne pacijentima koji se oporavljaju od moždanog udara.
"Kao naučnici, analiziramo medicinsko stanje i određujemo koja je funkcija oštećena tim stanjem. Koje su potrebe pacijenta?", rekao je Mohit Šivdasani, istraživač na Univerzitetu Novi Južni Vels u oblasti bioelektronike.
"Zatim se bavimo tom potrebom pomoću tehnologije kako bismo povratili izgubljenu funkciju. A posle toga - granice ne postoje", dodao je Šivdasani.
Komentari (0)