Trojica naučnika osvojila Nobelovu nagradu za dostignuća u kvantnoj fizici
Komentari
07/10/2025
-11:53
Kraljevska švedska akademija nauka odlučila je da Nobelovu nagradu za fiziku 2025 dodeli Džonu Klarku, Mišelu H. Devoreu i Džonu M. Martinisu "za otkriće makroskopskog kvantnog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu“.
Eksperimenti naučnika sa kalifornijskih univerziteta Berkli, Jejl i Santa Barbara, pokazali su delovanje kvantne fizike u praksi, naveli su iz Nobelovog komiteta.
"Jedno od ključnih pitanja u fizici jeste koliki sistem može da pokazuje kvantne mehaničke efekte. Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade izveli su eksperimente sa električnim kolom u kojem su demonstrirali i kvantno tunelovanje i kvantizovane energetske nivoe u sistemu dovoljno velikom da se drži u ruci", naveli su iz komiteta.
Tokom 1984. i 1985. Džon Klark, Mišel H. Devore i Džon M. Martinis izveli su niz eksperimenata sa elektronskim kolom napravljenim od superprovodnika, komponenti koje mogu da provode struju bez ikakvog električnog otpora. U kolu su superprovodničke komponente bile odvojene tankim slojem neprovodljivog materijala, što je poznato kao Džozefsonova spojka.
Preciznim podešavanjem i merenjem svih svojstava kola, uspeli su da kontrolišu i istraže pojave koje su se javljale kada su kroz njega prolazili električni naboji. Zajedno, naelektrisane čestice koje su prolazile kroz superprovodnik činile su sistem koji se ponašao kao da je jedna jedina čestica koja ispunjava celo kolo.
AP Photo/Jacquelyn Martin
Ovaj makroskopski sistem, nalik jednoj čestici, inicijalno se nalazi u stanju u kojem struja protiče bez ikakvog napona. Sistem je "zarobljen" u ovom stanju, kao da je iza barijere koju ne može da pređe. U eksperimentu sistem pokazuje svoj kvantni karakter uspevajući da "pobegne" iz stanja nultog napona kroz tunelovanje. Promena stanja sistema se detektuje pojavom napona.
Laureati su takođe mogli da pokažu da se sistem ponaša onako kako predviđa kvantna mehanika – kvantizovano, što znači da apsorbuje ili emituje samo određene količine energije.
Povezane vesti
"Predivno je što možemo da proslavimo način na koji vek star kvantni mehanizam stalno nudi nova iznenađenja. Takođe je izuzetno koristan, jer je kvantna mehanika osnova sve digitalne tehnologije", rekao je Ole Erikson, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku.
U odluci o ovogodišnjim nobelovcima, dodaje se da su oni otvorili mogućnosti za razvoj nove generacije kvantnih tehnologija, uključujući kvantnu kriptografiju, kvantne računare i kvantne senzore.
Ova nagrada, dodeljena ukupno 118 puta od 1901. godine, do sada je imala 226 laureata.
Najmlađi dobitnik nagrade iz fizike imao je 25 godina - Lorens Brag, 1915. godine, a najstariji dobitnik bio je Artur Aškin, koji je 2018, u 96. godini dobio Nobelovu nagradu.
Naučnik Džon Bardin je jedini koji je dva puta dobio Nobelovu nagradu za fiziku.
Prošlogodišnji dobitnici bili su pioniri veštačke inteligencije Džon Hopfild i Džefri Hinton, koji su postavili temelje za razvoj mašinskog učenja.
Nobelovu nagradu za medicinu juče su dobili Meri E. Brankou, Fred Ramsdel i dr Šimon Sakaguči za otkrića koja objašnjavaju kako imuni sistem razlikuje štetne mikroorganizme od sopstvenih ćelija.
Povezane vesti
Nobelova nagrada za ekonomiju biće dodeljena 13. oktobra.
Svečana ceremonija uručenja nagrada biće održana 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, švedskog industrijalca i pronalazača dinamita, koji je i utemeljio ova prestižna priznanja.
Nagrade, osim velike međunarodne časti, nose i novčanu vrednost od gotovo 1,2 miliona dolara.
Komentari (0)