Tajne imunog sistema i lečenja najtežih bolesti: Sve što treba da znate o otkriću koje je osvojilo Nobela za medicinu

Nedelja dodele Nobelovih nagrada zvanično je počela proglašenjem laureata za priznanje u oblasti medicine, a ovogodišnji dobitnici su Meri Brunkov, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči za otkriće periferne imunološke tolerancije, koja sprečava imuni sistem da ošteti zdrava tkiva.

Svaki dan naš imuni sistem nas štiti od hiljada mikroba koji pokušavaju da prodru u organizam. Oni imaju različite oblike i strukture, a mnogi su tokom evolucije razvili sličnosti sa ljudskim ćelijama kako bi se prikrili. Pa kako imuni sistem zna šta treba da napadne, a šta da zaštiti?

Ovogodišnji laureati su identifikovali aktivne aktere imunog sistema – regulatorne T ćelije, koje sprečavaju imune ćelije da napadnu sopstveno telo.

Tanjug/Claudio Bresciani/TT News Agency via AP

"Njihova otkrića bila su presudna za razumevanje funkcionisanja imunog sistema i objašnjenje zašto svi ne obolimo od teških autoimunih bolesti", izjavio je Oli Kempe, predsednik Nobelovog komiteta.

Temelji istraživanja u oblasti periferne intolerancije

Pre nego što je Šimon Sakaguči 1995. godine došao do prvog otkrića o ovim ćelijama, mnogi istraživači smatrali su da se imunološka tolerancija razvija isključivo eliminacijom potencijalno štetnih ćelija u timusu – procesom poznatim kao centralna tolerancija.

Kyodo News via AP

Sakaguči je pokazao da je imuni sistem znatno složeniji i otkrio do tada nepoznatu klasu imunih ćelija koje štite telo od autoimunih bolesti.

Meri Brankov i Fred Ramsdel, oboje američki naučnici, nadovezali su se na Sakagučijevo otkriće početkom 2000-ih, kada su objasnili zašto je određena vrsta miševa posebno podložna autoimunim bolestima. Otkrijući da ti miševi imaju mutaciju u genu koji su nazvali Foxp3, pokazali su i da mutacije u ljudskom ekvivalentu tog gena izazivaju IPEX, ozbiljno autoimuno oboljenje.

Godine 2003, Sakaguči je povezao njihova otkrića sa sopstvenim istraživanjima iz devedesetih i dokazao da gen Foxp3 upravlja razvojem takozvanih regulatornih T ćelija.

Kako navodi komitet, rad ovog trojca postavio je temelje istraživanja u oblasti periferne tolerancije, što je doprinelo razvoju novih terapija za lečenje raka i autoimunih bolesti.

Otkrića ovogodišnjih laureata otvorila su novo polje istraživanja – perifernu toleranciju – i pokrenula razvoj medicinskih tretmana za rak i autoimune bolesti, kao i potencijalno uspešnije transplantacije organa. Više takvih terapija trenutno se nalazi u fazi kliničkih ispitivanja.

AP Photo/Lee Jin-man

Tomas Perlman, sekretar medicinskog komiteta, rekao je da je razgovarao sa Sakagučijem, profesorom na Univerzitetu u Osaki, pre objavljivanja nagrade i da je "zvučao izuzetno zahvalno". Zbog vremenske razlike između Švedske i Sjedinjenih Država, Perlman je naveo da još nije uspeo da stupi u kontakt sa Brankovom i Ramsdelom, preneo je CNN.

Brankov je programski menadžer u Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, dok je Ramsdel suosnivač kompanije Sonoma Biotherapeutics, biotehnološke firme u San Francisku.

Prošle godine, nagrada je pripala američkim naučnicima Viktoru Ambrosu i Geriju Ruvkunu za njihov rad na otkriću mikroRNK, molekula koja reguliše funkcije ćelija u telu.

Godine 2023, nagrada je dodeljena Katalin Kariki i Druu Vajsmanu za rad na vakcinama zasnovanim na glasničkoj RNK (mRNK), ključnom alatu u suzbijanju širenja kovida-19.

Nagrada uključuje novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna (oko 1 milion dolara).