Kajperov pojas i tajna devete planete: Šta krije Sunčev sistem iza Neptuna?

Potraga za potencijalnom devetom planetom u Sunčevom sistemu, nazvanom Planeta Y, ponovo je aktuelna zahvaljujući novoj studiji koja ukazuje na njeno moguće postojanje kroz neobične orbite objekata u Kajperovom pojasu. 

Astronom Jovan Aleksić iz Astronomskog društva Ruđer Bošković govorio je za Euronews Srbija o ovom uzbudljivom otkriću.

On kaže da bi otkrivanje Planete Y, ako se potvrdi, bilo revolucionarno za astronomiju i dublje razumevanje Sunčevog sistema, ali i za naučnu radoznalost čovečanstva, jer nam pruža uvid u skrivene mehanizme našeg kosmičkog komšiluka.

„Planete su nebeska tela koja se kreću oko Sunca. Pre teleskopa znalo se za šest vidljivih planeta: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter i Saturn. Prvi teleskop otkrio je Uran, a kasnije i Neptun, koji je otkriven matematičkim proračunom kretanja planeta i teleskopskim posmatranjem 1846. godine“, objašnjava Aleksić, ističući istorijsku paralelu sa današnjim istraživanjima.

esa.int

Kajperov pojas, oblast iza Neptuna sa velikim brojem malih i tamnih tela, pokazuje neobične orbite koje sugerišu prisustvo masivnog nebeskog tela koje ih gravitaciono privlači.

"Sva nebeska tela se međusobno privlače gravitacijom. Ako otkrijemo da nešto menja putanju ovih objekata, to znači da mora postojati masivno telo iza njih. Tako je i otkriven Neptun, a sada se ponavlja s potencijalnom planetom Y", objašnjava Aleksić.

Trenutno ne znamo gotovo ništa o Planeti Y – njena masa, veličina i položaj su još uvek samo matematičke pretpostavke zasnovane na orbitalnim anomalijama transneptunskih objekata. Prethodno su astronomi radili s hipotezom Planete X, a sada je na redu novo, slična priča na drugom delu neba.

"Da bismo je zaista otkrili, neko mora da je ugleda teleskopom, baš kao što je Johan Galle 1846. otkrio Neptun. Ove godine počeo je sa radom teleskop Vera Rubin u Čileu, opremljen najvećom i najmoćnijom kamerom na svetu, sposobnom da detektuje veoma slabe i udaljene objekte, uključujući komete, meteore i tela iza Neptuna", naglašava Aleksić.

Euronews

Na ovom međunarodnom projektu radi 32 zemlje, među kojima je i Srbija, a teleskop se nalazi na vrhu Anda u Čileu zbog idealnih posmatračkih uslova – malo svetlosnog i atmosferskog zagađenja i više od 300 vedrih dana godišnje.

Za ljubitelje astronomije u Srbiji, Aleksić podseća na lokalna Astronomska društva, poput Društva Ruđer Bošković na Kalemegdanu u Beogradu, koja organizuju predavanja, posmatranja teleskopom i letnje škole astronomije. 

"Nije neophodno biti profesionalni astronom da biste učestvovali i uživali u ovim fascinantnim istraživanjima", rekao je Aleksić.

Više o ovoj temu pogledajte u video prilogu.