Kako naša planeta opstaje uprkos zračenju Sunca: Nova sonda daje revolucionarni uvid u Zemljin magnetni štit

Istraživačka sonda za proučavanje odnosa između solarnog vetra, magnetosfere i jonosfere (SMILE - Solar Wind Magnetosphere Ionosphere Link Explorer), zajednička misija Kineske akademije nauka (CAS) i Evropske svemirske agencije (ESA), uspešno je lansirana raketom Vega-C sa evropskog svemirskog aerodroma u Francuskoj Gvajani.

Sonda će otkriti kako Zemlja reaguje na tokove čestica i izlive zračenja sa Sunca, koristeći kameru za prva rendgenska posmatranja Zemljinog magnetnog štita u istoriji i ultraljubičastu kameru za posmatranje polarne svetlosti neprekidno tokom 45 sati, objavljeno je na sajtu ESA.

"Svedočićemo nečemu što nikada ranije nismo videli - Zemljinom nevidljivom oklopu u akciji. Sa misijom Smajl pomeramo granice nauke u nastojanju da odgovorimo na velika pitanja koja su za nas bila misterija otkako smo pre više od sedamdeset godina otkrili da se Zemlja bezbedno nalazi unutar džinovskog magnetnog mehura", izjavio je generalni direktor ESA Jozef Ašbaher.

Skoro četiri milijarde godina Zemlja drži džinovski štit koji nas štiti od snažnih udara naelektrisanih čestica sa Sunca, poznatih kao solarni vetar. On može oštetiti sve na svom putu, posebno kada se akumulira u solarne oluje.

Prvi put u istoriji, čovečanstvo ima alate i tehnologije koji mogu da istraže kako tačno funkcioniše ova Zemljina odbrana.

Profesorka Kerol Mandel, direktorka nauke ESA, kaže da se SMILE, kao najnoviji član flote svemirskih naučnih misija ESA, nadovezuje na revolucionarno naučno i tehnološko nasleđe iz prethodnih misija, uključujući Cluster i XMM-Newton.

"Pouzdana saradnja između naših inženjerskih i naučnih timova u Evropi i Kini opstala je kroz globalne izazove kao što su ograničenja putovanja tokom pandemije i geografski raspoređeni timovi. Uzbudljivo je videti kako se sve ovo danas objedinjuje i radujem se novim naučnim otkrićima koja će SMILE pružiti", dodaje ona.

To će biti prva misija koja će posmatrati Zemljin magnetni štit rendgenskim vidom, kako bi se otkrilo gde i kako ga pogađa solarni vetar. Ova interakcija pokreće poremećaje, od manjih podoluja do velikih geomagnetnih oluja, koje se talasaju kroz našu magnetosferu prema Severnom i Južnom polu.

Tamo magnetne oluje pokreću svetlosni spektakl aurora (severne i južne polarne svetlosti). SMILE će koristiti ultraljubičasti vid da bi snimao severnu svetlost 45 sati u kontinuitetu, postajući prva misija koja ih posmatra tako dugo, i prva od 2008. godine koja posmatra pun krug aurora oko Severnog pola u ultraljubičastom svetlu.

Upoređivanjem rendgenskih i ultraljubičastih snimaka, otkrivaćemo u realnom vremenu kako Zemlja reaguje na nalet solarnog vetra.

"Dokazi koje SMILE prikuplja pomoći će nam da bolje razumemo planetu Zemlju i naš Sunčev sistem u celini, a njegova otkrića poboljšaće modele Zemljinog magnetnog okruženja, što bi na kraju moglo da unapredi bezbednost naših astronauta i svemirskih tehnologija u decenijama koje dolaze", kaže naučnik projekta SMILE u ESA Filip Eskube.