Japan lansirao istorijsku misiju ka Marsu: Uzorci sa Fobosa mogli bi da reše veliku misteriju Sunčevog sistema
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) šalje letelicu ka Marsu kako bi pomogla u rešavanju jedne od dugovečnih misterija Sunčevog sistema: odakle potiču dva pratioca Crvene planete, Fobos i Deimos?
JAXA-ina sonda MMX (Martian Moons eXploration) lansirana je iz Svemirskog centra Tanegašima na jugu Japana 20. oktobra u 4.41 po lokalnom vremenu. Ako sve bude teklo prema planu, misija koju predvodi Japan vratiće na Zemlju uzorke sa Fobosa za pet godina. Ti dragoceni uzorci tla mogli bi konačno da otkriju kako su nastali Fobos i njegov manji "brat", ali i da pruže nova saznanja o istoriji Marsa.
"Uprkos svom potencijalnom značaju, marsovski meseci nikada nisu detaljno istraženi. Oni su poznati kao najvažnije neosvojene planine u Sunčevom sistemu", rekao je za AP planetarni naučnik JAXA-e Jasuhiro Kavakacu, rukovodilac projekta MMX.
Postoje dve glavne hipoteze o nastanku Fobosa i Deimosa.
Prema prvoj, oni su možda nastali na sličan način kao Zemljin Mesec: neko veliko telo udarilo je u Mars i izbacilo ogromne količine materijala u svemir, koji se kasnije spojio u dva satelita. Zašto bi takav događaj proizveo dva mala meseca umesto jednog velikog, kao u slučaju Zemlje, i dalje je otvoreno pitanje.
Druga teorija sugeriše da su Fobos i Deimos zapravo asteroidi koje je Mars gravitaciono zarobio pre više miliona godina, navodi NASA, koja takođe učestvuje u misiji MMX. Među partnerima su i Evropska svemirska agencija, Francuski nacionalni centar za svemirska istraživanja, Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemir i Australijska svemirska agencija.
Mali, ali važni
Marsovi meseci su izuzetno mali. Deimos ima prečnik od oko 12 kilometara, dok je Fobos širok oko 22 kilometra. Poređenja radi, Zemljin Mesec ima prečnik od približno 3.474 kilometra.
Tanjug/AP/NASAJPL-Caltech/University of Arizona
Ako je Fobos nastao od materijala izbačenog sa Marsa, mogao bi da sadrži ostatke iz ranih faza istorije planete, kada je Mars možda imao mnogo povoljnije uslove za život nego danas, navodi JAXA.
S druge strane, ukoliko Fobos potiče iz udaljenih delova Sunčevog sistema, možda je doneo minerale koji sadrže vodu i organska jedinjenja, odnosno sastojke koji su mogli da doprinesu nastanku života na Zemlji.
Naučnici se nadaju da će misija MMX, koja bi trebalo da stigne do Marsa u avgustu 2027. godine, pomoći da se ova dilema razreši.
Letelica će najpre proučavati Fobos iz orbite, a zatim će dva puta sleteti na njegovu površinu, na različitim lokacijama, kako bi prikupila dugo očekivane uzorke. Sonda će takođe posmatrati Mars iz daljine i obaviti prelete radi proučavanja Deimosa.
"Izabraćemo prvo mesto za sletanje, obaviti operacije na površini, a zatim ponovo poleteti i vratiti se u orbitu. Potom će biti potrebno još nekoliko meseci za pronalaženje sledećeg mesta za sletanje. Operacije sletanja veoma su rizične", rekao je za CNN planetarni naučnik JAXA-e Tomohiro Usui, član tima MMX.
Kako će se prikupljati uzorci?
Misija će uzorke sa Fobosa prikupljati pomoću dva instrumenta.
Prvi će sakupljati materijal sa same površine funkcionišući poput usisivača. Ispuštaće mlazeve azota pod visokim pritiskom kako bi rastresao tlo, a zatim će usisati rasuti regolit, odnosno sloj kamenja i prašine.
Drugi instrument uzimaće uzorke nekoliko centimetara ispod površine.
Na Zemlju će biti vraćeno svega oko 10 grama materijala, ali je to više nego dovoljno za naučna istraživanja, rekla je za BBC planetarna naučnica Krisa Avdelidu sa Univerziteta u Lesteru, koja učestvuje u misiji.
Ehsan Monajati / AFP / Profimedia
"Možemo da sprovedemo više različitih analiza čak i na pojedinačnim zrncima. Nije potrebno vratiti kilograme materijala sa neke površine da bi se radila ozbiljna nauka. Zato je svaki gram dragocen", navela je ona.
Tragovi Marsa, a možda i života?
Ako MMX bude uspešna, postaće prva misija koja je donela uzorke sa nekog marsovskog meseca, a mogla bi da bude i prva koja je uspešno obavila putovanje do marsovskog sistema i nazad.
Pošto naučnici veruju da je Fobos tokom milijardi godina bio zasipan materijalom izbačenim prilikom udara asteroida na Mars, uzorci bi mogli da sadrže i delove same Crvene planete. Fobos je izabran kao odredište za sletanje upravo zato što je najbliži Marsu i samim tim verovatnije sadrži marsovsku prašinu.
Prema rečima Kjošija Kuramota, planetarnog naučnika sa Univerziteta Hokaido i člana tima MMX, svega oko jedan odsto prikupljenog materijala mogao bi da bude marsovskog porekla.
Ipak, čak bi i taj mali deo vanzemaljske prašine mogao da sadrži dokaze o postojanju života izvan Zemlje, piše Smithsonian Magazine.
"Zaista mislim da postoji mogućnost da se u tom uzorku peska nalaze hemijski tragovi biološke aktivnosti", rekao je Kuramoto.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)