Upotreba veštačke inteligencije na poslu u Evropi: Koje zemlje najviše koriste generativne alate i zašto?
Komentari
22/03/2026
-18:50
Veštačka inteligencija postaje deo svakodnevnog života, od obrazovanja do radnog mesta. Ipak, dok mnogi ljudi koriste generativne alate veštačke inteligencije, daleko manje njih ih primenjuje profesionalno.
Prema podacima Evrostata, 2025. godine, 15% ljudi starosti od 16 do 74 godine koristilo je veštačku inteligenciju za posao. Ali ta glavna brojka prikriva velike razlike između zemalja.
U 33 evropske zemlje, upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu kreće se od samo 1,3% u Mađarskoj do 35,4% u Norveškoj, dok je Švajcarska odmah iza nje sa 34,4%.
"Veći udeo Norveške je u potpunosti u skladu sa snažnim digitalnim javnim sektorom, visokim poverenjem javnosti, snažnim veštinama i zrelim praksama poslodavaca“, rekla je za Euronews profesorka Aleksandra Pžegalinjska sa Univerziteta Kozminski.
Ostale zemlje sa visokim brojem ljudi koji koriste AI uključuju Maltu (29,6%), Dansku (27,2%), Holandiju (26,6%), Estoniju (25,1%) i Finsku (25,1%).
Tanjug AP/Kiichiro Sato, file
Na drugom kraju skale, manje od jedne od deset osoba koristi veštačku inteligenciju na poslu u zemljama uključujući Rumuniju, Tursku i Italiju.
"Ključna stvar je da usvajanje nije samo stvar entuzijazma: ono sledi ulaganje u veštine i radne procese, plus upravljanje koje izgrađuje poverenje i pretvara eksperimentisanje u legitimnu, rutinsku praksu“, rekla je Pžegalinjska.
Povezane vesti
Jasna regionalna podela
Podaci otkrivaju jak geografski obrazac.
Zemlje severne i zapadne Evrope prednjače u usvajanju, dok Južna Evropa pokazuje mešovitu sliku. Istočna i Jugoistočna Evropa generalno zaostaju.
Među najvećim ekonomijama EU, Francuska beleži najveću iskorišćenost radnih mesta sa 18,4%, a sledi je Španija (17,9%). Nemačka je nešto iznad proseka EU sa 15,8%, dok je Italija znatno niža sa 8%.
Nekoliko manjih ekonomija, uključujući Luksemburg, Kipar, Austriju, Švedsku i Belgiju, takođe izveštavaju o relativno visokoj upotrebi, sa stopama između 20% i 25%.
Važno je napomenuti da brojke odražavaju pojedince koji koriste veštačku inteligenciju na poslu, a ne udeo kompanija koje usvajaju tu tehnologiju.
Posmatrajući upotrebu veštačke inteligencije uopšte i za posao, postoji značajan jaz. Ukupna upotreba veštačke inteligencije u EU iznosi 32,7%, dok je upotreba za posao 15,1%. To znači da manje od polovine korisnika veštačke inteligencije, oko 46%, primenjuje je za posao.
Unsplash
Razlika se značajno razlikuje od zemlje do zemlje.
Povezane vesti
U Švajcarskoj, Malti, Norveškoj i Holandiji, većina korisnika veštačke inteligencije koristi je i na poslu. Nasuprot tome, zemlje poput Mađarske i Rumunije imaju mnogo niže stope korišćenja veštačke inteligencije na radnom mestu među korisnicima veštačke inteligencije.
Pžegalinjska je rekla da se ove razlike svode na mešavinu "sposobnosti" i "dozvole".
Veštine, struktura i kultura na radnom mestu
Sposobnosti uključuju digitalne veštine, udeo poslova zasnovanih na znanju i digitalnu infrastrukturu kao što su širokopojasni internet i pristup oblaku.
Povezane vesti
Dozvolu, u međuvremenu, oblikuju organizaciona kultura i pravila.
"Tamo gde poslodavci pružaju odobrene alate, jasne smernice i obuku, dolazi do bržeg usvajanja jer se zaposleni osećaju bezbedno koristeći GenAI i znaju šta je dozvoljeno“, rekla je ona.
Podaci OECD-a pokazuju da individualna upotreba generativne veštačke inteligencije brzo raste, povećavajući se za 68% između 2024. i 2025. godine u zemljama EU za koje su dostupni podaci.
profimedia
"Preduzeća takođe koriste sve više veštačke inteligencije, a generativna veštačka inteligencija je ključni pokretač ovog porasta“, rekao je Nils Adrijanson, ekonomista-statističar u OECD-u.
On je izjavio da velike firme obično rano usvajaju nove tehnologije i imaju više mogućnosti za implementaciju s obzirom na širinu svojih aktivnosti i resursa.
Uloga ekonomske strukture
Struktura nacionalnih ekonomija takođe igra ulogu.
"Razlike u podacima mogu se objasniti različitim sastavom nacionalnih ekonomija, pri čemu neke zemlje imaju više industrija i sektora u kojima bi generativna veštačka inteligencija mogla lakše da se primeni, kao što su rad sa znanjem i medijima, IKT, istraživanje i razvoj“, rekao je za Euronews profesor Valerio De Stefano sa Univerziteta Jork u Torontu.
Dodao je da neki radnici možda potcenjuju koliko se već oslanjaju na veštačku inteligenciju, jer mnoge uobičajeno korišćene alate pokreće ona.
Podaci su prikupljeni 2025. godine, pre novijeg širenja veštačke inteligencije u ekonomiji, što sugeriše da bi stope usvajanja mogle dodatno porasti u bliskoj budućnosti.
Komentari (0)