Dan kada je rođen internet: Prvi sajt u istoriji slavi 35. rođendan i još uvek možete da ga posetite

Na današnji dan, 6. avgusta 1991. godine, britanski naučnik Tim Berners-Li objavio je prvu internet stranicu u istoriji. Stoga danas obeležavamo tačno 35 godina od trenutka kada je svet dobio svoj prvi sajt.

Iako je prošlo tri i po decenije, ta stranica i dalje postoji na internetu. Na njoj nećete pronaći impresivnu grafiku, video snimke, reklame, niti napadne boje. Reč je o jednostavnoj, "statičnoj" stranici sa tekstom, kreiranoj da objasni šta je zapravo World Wide Web i kako svako može da kreira sopstvenu stranicu. Njena vrednost ne leži u dizajnu, već u istorijskom značaju. Adresa info.cern.ch ostaje upisana kao polazna tačka digitalne revolucije.

Revolucija rođena iz praktične potrebe

Stranica je nastala u CERN-u, evropskom istraživačkom centru za nuklearnu fiziku u Ženevi. Prvobitni cilj Berners-Lija nije bio da promeni svetsku ekonomiju ili svakodnevicu milijardi ljudi, već da reši praktičan problem: kako da istraživači u različitim zemljama lakše dele informacije i dokumente.

Još 1989. godine, on je predstavio ideju sistema zasnovanog na hiperlinkovima (hipervezama), gde bi dokumenti mogli biti povezani bez obzira na to na kom se računaru nalaze. Iz te vizije proistekle su tri tehnologije koje i danas čine osnovu interneta: HTML jezik za kreiranje stranica, HTTP protokol za njihov prenos i URL adrese za njihovo lociranje.

Prva internet stranica bila je smeštena na Berners-Lijevom računaru marke NeXT u CERN-u. Taj računar je istovremeno bio prvi veb server i prva pristupna tačka novom sistemu. Na samom kućištu stajalo je rukom napisano upozorenje: "Ovo je server, ne isključivati ga!".

U početku, mreža je bila mali, zatvoreni naučni svet. Tokom 1991. godine postojao je samo jedan sajt. Do 1992. godine taj broj je porastao na deset, a gotovo svi su pripadali univerzitetima i institutima poput Stanforda (SLAC) ili MIT-a.

Ključan trenutak dogodio se 1993. godine, kada je CERN doneo odluku da tehnologiju World Wide Web-a stavi u javno vlasništvo, besplatno i bez prava na tantijeme. Taj nesebičan potez omogućio je svima - od kompanija do pojedinaca, da grade sopstvene svetove na mreži bez ograničenja.

Komercijalizacija i eksplozivni rast

Pexels

Sredinom devedesetih, internet izlazi iz akademskih krugova. Pojavom pretraživača Mosaic 1993. godine, koji je prvi mogao da prikaže sliku uz tekst, surfovanje postaje dostupno širem krugu ljudi. Godine 1994. rađaju se pioniri: Yahoo počinje kao katalog sajtova, Amazon kreće kao onlajn knjižara, a nastaje i baza filmova IMDb.

Rast je bio nezustavljiv:

• 1995: 23.500 veb sajtova
• 1996: preko 250.000
• 1997: više od milion sajtova

Ulaskom u 21. vek, pojavom Gugla, društvenih mreža i platformi za kupovinu, veb je postao osnovno sredstvo komunikacije.

Gde smo danas?

Danas, 2026. godine, razdaljina od one prve skromne stranice u CERN-u deluje nezamislivo. Prema podacima Netcrafta, trenutno postoji oko 1,5 milijardi veb sajtova širom sveta, sa preko 300 miliona zakupljenih domena.

Prvi sajt na svetu ostaje aktivan ne samo kao tehnološki spomenik, već kao podsetnik na vreme kada je internet bio samo eksperiment za razmenu znanja. Danas je on nevidljiva infrastruktura na kojoj počiva čitava globalna ekonomija i naša svakodnevica.