Šta je najveća pretnja veštačke inteligencije? Stručnjaci smatraju da je proces već počeo

Najveća opasnost od brzog širenja veštačke inteligencije možda nije spektakularan, apokaliptičan scenario u kojem se mašine okreću protiv čovečanstva.

Prema mišljenju stručnjaka, mnogo tiša pretnja možda je već na delu: postepeno slabljenje naše sposobnosti da razmišljamo, planiramo i donosimo odluke bez spoljne pomoći. Ovaj fenomen se opisuje kao "slabljenje" i odnosi se na postepenu eroziju kritičkog razmišljanja, sposobnosti planiranja, pa čak i određenih emocionalnih veština, dok ljudi prebacuju sve više odgovornosti na sisteme.

Stvarna opasnost

Dr Samuele Vinanci, vanredni profesor robotike i veštačke inteligencije na Univerzitetu Šefild Halam u Velikoj Britaniji, smatra da je ovo jedan od najozbiljnijih stvarnih rizika današnjice. Kako ističe, sve veći broj istraživanja pokazuje da je ovaj zabrinjavajući proces verovatno već počeo.

"Vremenom bi ove male odluke mogle da nas dovedu do populacije koja teško razmišlja bez tehnološke pomoći i koja je manje sposobna da razume, kontroliše i, kada je potrebno, zaobiđe sisteme od kojih zavisi", upozorava on u razgovoru za "Conversation".

Alina Vytiuk / Alamy / Profimedia

Prema Vinanciju, scenariji u kojima super-sistemi preuzimaju kontrolu nad električnim mrežama ili nuklearnim postrojenjima nisu najrealističniji. On ističe da svaka akcija u stvarnom svetu i dalje u velikoj meri zavisi od ljudi, materijalnih resursa i infrastrukture. Zato smatra da najdramatičnija predviđanja često zanemaruju koliko je tehnologija i dalje usko povezana sa ljudskom intervencijom.

Mnogo verovatniji, po njegovom mišljenju, jeste rizik od sporog "slabljenja ljudskih sposobnosti" usled stalnog prepuštanja zadataka mašinama.

Kako dolazi do "slabljenja"

Ovaj proces se ne dešava naglo, već kumulativno, kroz mnoštvo malih, svakodnevnih izbora. Psiholozi koriste termin "kognitivno rasterećenje" za sklonost ljudi da pribegavaju spoljnim alatima kako bi uštedeli mentalni napor.

Što više prepuštamo računaru da piše, programira, istražuje ili nam pomaže u donošenju odluka, to ova prečica postaje normalnija i teže nam je da se vratimo zahtevnijim mentalnim procesima. Vremenom, pogodnost može prerasti u zavisnost.

Vinanci kao karakterističan primer navodi nedavni incident u SAD, kada je pogrešan izveštaj koji je generisao kompjuterski program navodno umalo doveo do toga da se američke oružane snage ukrcaju na brod pod kineskom zastavom, jer je sistem lažno tvrdio da brod prevozi komponente za program nuklearnog oružja.

Kriza je izbegnuta isključivo zato što je neko zastao i doveo u pitanje te podatke. "Upravo to je vrsta kritičkog razmišljanja koju rizikujemo da izgubimo", napominje Vinanci.