Zbog čega su nam deca gojazna: Španija uvodi strožu kontrolu obroka kod najmlađih, kakva je situacija u Srbiji?
Komentari02/05/2025
-18:00
Sve škole u Španiji uskoro će morati da uvedu obavezne porcije voća i povrća, a najmanje jednom nedeljno i ribu, dok će pržena i masna hrana, gazirani napici i slatkiši biti zabranjeni ili znatno ograničeni. Ova mera deo je borbe protiv gojaznosti kod dece, koja u toj zemlji poprima razmere javnozdravstvene krize. A šta se dešava u Srbiji?
Kod nas, kažu stručnjaci, situacija nije alarmantna – ali ide u pogrešnom smeru. Školske kuhinje su funkcionalne samo u nižim razredima, dok stariji đaci kupuju užinu na kioscima i u vending aparatima. Zdrava ishrana zavisi od toga da li je roditelj imao vremena da pripremi obrok.
O tome koliko je opasna dečja gojaznost, ko snosi odgovornost i da li je moguće sistemski rešiti ovaj problem, za Euronews Srbija govorile su nutricionistkinje Veroslava Stanković i Brana Mirković.
Za razliku od odraslih, kod dece se ne koristi jednostavna podela prema indeksu telesne mase.
"Kod dece ne koristimo kriterijume za odrasle, već grafikone telesne mase u odnosu na uzrast i pol. Kada dete pređe 95. percentil – to se tretira kao gojaznost, a između 85. i 95. percentila kao predgojaznost“, objašnjava nutricionistkinja Veroslava Stanković.
Statistika za Srbiju, kako kaže, nije ohrabrujuća.
"Prema istraživanjima, do 2030. godine očekuje se da će svako osmo dete biti gojazno, a svako peto predgojazno", rekla je naša sagovornica, dodajući da u predškolskim ustanovama i nižim razredima osnovne škole imamo dobru praksu.
Povezane vesti
Nakon četvrtog razreda sistem prestaje da funkcioniše
U prvom ciklusu osnovne škole, deca imaju organizovan obrok.
"U školama koje imaju kuhinje, taj obrok se priprema po unapred pripremljenim jelovnicima koje sačinjavaju nutricionisti, i tu se poštuju pravila: nema prženja, nema masne hrane", kaže Stanković.
Međutim, od petog razreda naviše – sistem prestaje da funkcioniše.
"Učenici tada više nemaju organizovanu ishranu, roditelji im daju novac za užinu, a u blizini škola su kiosci, pekare i sada sve više – vending aparati", kaže ona dodajući da država treba da omogući da svako dete ima pristup zdravom obroku.
Euronews Srbija
"Španski model je odličan jer nudi sistemsko rešenje. To ne znači da deca neće pojesti čokoladu kod kuće, ali škola mora da bude sigurno okruženje kada je ishrana u pitanju", poručuje Stanković.
Dodaje da "deci treba obezbediti bar minimum – da imaju jednu porciju voća i povrća u školi, da znaju da je normalno jesti pasulj, povrćne čorbe, musaku, a ne svaki dan sendvič iz pekare".
"Gojaznost u detinjstvu ima ozbiljne posledice u odraslom dobu", dodaje ona.
Povezane vesti
Roditelji najveći krivci
Prema rečima Stanković, gojaznost u detinjstvu nosi posledice za ceo život.
"Kada u detinjstvu imamo višak kilograma, veće su šanse za dijabetes, povišen krvni pritisak, probleme sa kostima, ali i psihološke posledice – anksioznost, depresiju, lošu sliku o sebi", ističe ona.
Posebno upozorava na hormonske poremećaje kod devojčica.
Povezane vesti
"Raniji ulazak u pubertet, neredovne menstruacije, pa čak i problemi sa sterilitetom kasnije u životu", kaže Stanković, navodeći da roditelji kao izgovor navode da nemaju vremena.
Euronews Srbija
Kao ključnu prepreku, sagovornica vidi u vremenskoj i finansijskoj situaciji roditelja.
"Roditelji često kažu da nemaju vremena da detetu pripreme zdrav obrok. Ali to se može organizovati vikendom – spreme se obroci, zamrznu i nose tokom nedelje. Mnogo je jeftinije nego svaki dan dajete detetu 200 dinara za grickalice", kaže Stanković.
Dodaje da "deca koja doručkuju kod kuće i nose užinu iz kuće imaju manje šanse da budu gojazna.“
"Decu ne treba zastrašivati zabranama“
Nutricionistkinja Brana Mirković ističe da zdrava ishrana ne sme da postane tabu tema ili sredstvo kazne.
"Kada zabranite detetu da jede čokoladu, ono će je jesti krišom. A onda nemate nikakav efekat.“
Umesto toga, preporučuje da se sa decom otvoreno razgovara o hrani: „Naučite ih da je sve dozvoljeno, ali u umerenim količinama. Slatkiši nisu zabranjeni – ali nisu ni zamena za obrok.“
Mirković smatra da bi škole mogle da uvedu časove ili radionice o ishrani.
Euronews Srbija
"Da deca nauče osnovne stvari – šta je šećer, šta je mast, šta su vitamini – i zašto je sve to važno", dodaje ona.
Obe sagovornice naglašavaju da promena mora biti šira.
"Zdrava ishrana nije samo odgovornost škole. Roditelji, mediji, zdravstveni sistem – svi moraju da učestvuju“, kaže Mirković.
Stanković se slaže: "U porodici se stiču navike. Ako dete nikada ne vidi da roditelji jedu salatu ili kuvano jelo, neće ni ono tražiti to u školi".
Ceo razgovor pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)