Venera je sada potpuno sama: Poslednja aktivna misija čovečanstva na Zemljinoj najbližoj komšinici više ne postoji
Komentari
31/10/2025
-18:37
Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) proglasila je "mrtvom" svoju sondu Akatsuki, koja se nalazila u orbiti Venere, više od godinu dana nakon što je prestala da odgovara na pozive kontrolnog centra.
"Ovo je bila misija koja je promenila naš pogled na Zemljinog suseda sličnih dimenzija i utabala put za nova otkrića o tome šta je potrebno da planeta postane raj ili pakao", saopštili su zvaničnici JAXA-e, misleći na notorno visok pritisak i temperaturu na površini Venere u poređenju sa Zemljom.
JAXA je navela da je misija Akatsuki iznedrila 178 naučnih radova i da je, iako je sonda propustila prvi pokušaj ulaska u orbitu, produžila svoju projektovanu životnu granicu od 4,5 godina za tri puta.
Svemirski brod vredan 300 miliona dolara, poznat i kao "Venus Climate Orbiter", lansiran je 2010. godine, a u ulasku u orbitu propustio je glavni manevar zbog kvara na glavnom motoru.
Ipak, misija je preživela dovoljno dugo da uđe u orbitu Venere pri drugom pokušaju 2015. godine, nakon pet godina kruženja oko Sunca, piše Space.com.
"Sa oštećenim glavnim raketnim motorom, tim je morao da bude kreativan. Svemirski brod je morao da pokuša ulazak koristeći manje snažne pogonske motore koji su dizajnirani za kontrolu položaja i fina podešavanja. Ulazak u orbitu nikada ranije nije postignut ovakvim metodom, ali ova misija se od početka bavi redefinisanjem nemogućeg", kažu iz japanske agencije.
Akatsuki je i gotovo deceniju nastavio istraživanje Venere, ali je kontakt sa sondom izgubljen 29. maja 2024. godine, nakon oko mesec dana problema u komunikaciji.
Povezane vesti
Proučavanje "super-rotacije" Venere
Misija je imala za cilj da istraži klimu Venere, koja ima površinske temperature dovoljno visoke da otope olovo, uz pritisak koji je uništavao prethodne misije za sletanje za samo nekoliko minuta. Kao orbiter, fokusirala se na sloj oblaka Venere koji se nalazi otprilike 50–70 kilometara iznad površine.
"U ovom regionu vetrovi dostižu brzine koje su uporedive sa Shinkansen brzim vozovima, 60 puta brže od rotacije planete - fenomen poznat kao 'super-rotacija'", napisala je JAXA. Dok oblaci na Veneri obiđu oko planete prosečno za oko četiri zemaljska dana, izuzetno spora rotacija njenog čvrstog tla znači da jedan dan tamo traje 243 zemaljska dana.
Akatsuki je napredovao u proučavanju super-rotacije i mapirao oblake na stotinama snimaka, mereći njihovu brzinu.
"Ova analiza je pokazala da ubrzanje oblaka zavisi od lokalnog solarnog vremena, što sugeriše da neverovatne brzine rotacije održava toplota Sunca", objasnili su iz agencije.
Venera kruži oko Sunca za samo 225 dana, što je kraće od njene rotacije, što znači da je planeta gotovo plimno vezana, slično kao što Mesec ima stalno istu stranu okrenutu ka Zemlji.
"Mnoge egzoplanete koje su otkrivene mogu biti plimno vezane, i postoji rasprava da li to smanjuje njihove šanse za nastanjivost. Bez mehanizma za preraspodelu toplote, vazduh na noćnoj strani plimno vezanog sveta bi se smrzavao i izazvao kolaps atmosfere. Međutim, ako brza rotacija atmosfere Venere potiče od termalnog uticaja zvezde, ovo bi mogao biti čest mehanizam koji preraspodeljuje toplotu dovoljno brzo da sačuva vazduh", naveli su iz JAXA.
Akihiko Ikeshita / AFP / Profimedia
Akatsuki je inicijalno lansiran sa šest instrumenata, od kojih su svi radili kada je ušao u orbitu Venere 2015. Dve infracrvene kamere prestale su sa radom otprilike godinu dana nakon ulaska u orbitu, ali se verovalo da su poslednja četiri instrumenta bila funkcionalna kada je prestao da komunicira 2024.
Povezane vesti
Vanzemaljske planine
Misija je donela i druga otkrića, navela je JAXA. Naučnici su u atmosferi uočili lučni oblik koji je trajao najmanje četiri zemaljska dana, što su istraživači povezali sa planinskim masivima na Veneri koji omogućavaju kretanje gasova iz nižih slojeva atmosfere ka višim, poput gravitacionih talasa u većoj meri nego što je primećeno na Zemlji. Međutim, za dalja istraživanja biće potrebne nove misije na Veneri, navela je agencija.
Neke od njih su već u planu. Na primer, NASA radi na misiji "DAVINCI", koja je dizajnirana da prodre u atmosferu, i drugoj misiji "VERITAS", koja će kružiti oko planete u potrazi za informacijama o površini i unutrašnjosti. Evropska svemirska agencija razvija EnVision, orbiter koji će proučavati atmosferu, unutrašnjost i površinu Venere.
Međutim, i DAVINCI i VERITAS su ugroženi zbog mogućeg smanjenja budžeta u predlogu predsednika Donalda Trampa za NASA-u za 2026. godinu, koji smanjuje izdvajanja za agenciju za 24 procenata i otkazuje desetine naučnih misija. Šta će se dalje dogoditi još uvek se raspravlja u toku trenutnog zatvaranja vlade SAD koje je počelo 1. oktobra.
Povezane vesti
Komentari (0)