Srbi kasno odlaze kod lekara: Stručnjaci upozoravaju na alarmantnu smrtnost od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti

Zdravstveni sistem često posmatramo i ocenjujemo tek kada se nađemo u ulozi pacijenta i  to najčešće onda kada je problem već ozbiljan. Postavlja se pitanje koliko je zdravstveni sistem okrenut čoveku, a koliko administraciji, kao i zašto se lekaru često obraćamo tek kada je problem već ozbiljan. Beogradska deklaracija otvara važna pitanja prevencije, zdravstvene politike i dostupnosti savremenih terapija, a o izazovima pacijenata i ciljevima ove inicijative za Euronews Srbija je govorio Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije. 

Pilipović kaže da je ključna reč dijalog i da je to bila ideja kada je uz nekoliko lekara pisana ta deklaracija.

On naglašava da o problemu u zdravstvenom sistemu treba da razgovaraju svi učesnici u zdravstvu - donosioci odluka, lekari, predstavnici udruženja pacijenata, farmaceutske industrija i svi drugi koji se aktivno bave zdravstvenim sistemom.

"U našem zdravstvenom sistemu mnogo toga nije onako ako bismo mi želeli, to sad svi znamo i ne postoji spor između nas, postoji možda dilema da li je nešto malo bolje ili malo lošije. Ja sam vođen idejom profesora Delića koji je napisao u svojoj knjizi da nama ne treba reforma zdravstvenog sistema, nego nam treba nova zdravstvena politika, sa čim se ja slažem ", rekao je on.

On objašnjava da je u Beogradskoj deklaraciji sadržane tri oblasti za koje se daju predlozi za unapređenje.

Euronews

On napominje da je inovativna terapija ozbiljan problem u Srbiji jer, kako on dodaje, nemamo dovoljno lekova.

"Bilo je nabavki, poslednja je bila decembra 2023. godine, ove dve godine i nešto, mnogo je u tom prostoru. Fali nam tu lekova i to je jedan veliki, veliki problem koji se jako teško rešava, jer ti lekovi su takvi da spasavaju život ljudima ili njihove bolesti dobijaju dramatično drugačiju prognozu, kvalitet života se dramatično poboljšava, recimo kod dijabetesa. Kako rešavamo taj problem? Pa ono zašto se mi zalažemo jeste da se napravi sistemsko rešenje tog problema, da svaki godine određena količina novca bude izdvojena u budžet za nabavku novih inovativnih terapija pri RFZO. Odmah da kažem, mi smo imali sa fondom dobru saradnju godinama i ona nije narušena", rekao je on.

Pilipović je rekao da država zaista daje i sada ogromna sredstva svake godine za nabavku onih starih inovativnih lekova koji su već na listi.

"Problem je što je bolesnih mnogo, tih novih lekova je takođe puno i mi tu realno zaostajemo. Znači, to je jedan problem. Treba para. Da li će ih biti? Mi na to ne možemo da utičemo", kaže on.

Prema njegovim rečima, na inovativne lekove čekaju mnogi pacijenti, među kojima su hematološki i oftalmološki pacijenti i pacijenti koji boluju od tumora glave i vrata.

Preventiva

Druga velika oblast kojom se bavi Beogradska deklaracija je prevencija.

To je, smatra Pilipović, veliki problem našeg društva, ne samo zdravstvenog sistema.

"Mi imamo loše životne navike, mnogo jedemo, mnogo pušimo, mnogo pijemo, da ne govorimo o tim psihoaktivnim supstancama. Premalo se krećemo, onda dolaze tu i drugi problemi, da ne govorim sad o zavisnosti od kocke ili igara na sreću. Previše smo gojazni, previše smo nezadovoljni", rekao je on.

On naglašava da imamo mentalitet koji nas kasno vodi kod lekara.

"Kad zaboli, onda više ne možemo trpeti, ja idem lekaru. Otišli smo kod lekara, bolje ikad nego nikad, ali nije dobro, jer onda imamo situaciju da naši hirurzi seku debele tumore. Mi imamo u kardiovaskularnim i onkološkim bolestima jedan paradoks i katastrofalnu statistiku - da nismo među prvima po broju obolelih od tih bolesti, a jesmo među prvima ili prvi po smrtnosti od tih bolesti. To znači da naši pacijenti kasno stižu kod hirurga. Moramo ranije da ih dovedemo kod hirurga, bez obzira da li se radi o onkološkim pacijentima ili o kardiološkim pacijentima, moramo ranije da ih dovedemo kod kardiologa, kada još može da im se pomogne tako da prognoza bolesti bude dobra", rekao je on.

Euronews

Pilipović navodi da postoji strah od lekara. 

"Ima i to da je zdravstveni sistem Srbije u ovom trenutku u krizi. Imamo manjak lekara i medicinskih sestara na svim nivoima, od primarne do tercijarne zdravstvene zaštite. Teško je otići lekaru jer ljudi mnogo rade, moraju da rade, ne mogu da idu lekaru za svaku sitnicu, je l? I onda to što ne mogu da idu kod doktora za svaku sitnicu, često prouzrokuje - kasno smo stigli doktoru", rekao je on.

Navodeći da su lekari preopterećeni poslom, da je doktorka Mirjana Lapčević, koja je pisala taj deo deklaracije, objašnjava da bi lekar opšte prakse, koji nije specijalista, trebalo da reši 80 odsto potreba svojih pacijenata, a specijalista opšte medicine čak i do 95 odsto.

"Mnogo toga bi i sada trebalo da obavljaju lekari opšte prakse, naravno uz savremenu dijagnostiku. To se, nažalost, ne dešava. Sada, naravno, mi imamo manjak lekara opšte prakse i imamo manjak specijalista, nemamo termine. Lekari opšte prakse, ovih dana slušam te brojeve, glava mi se raspada od tih njih brojeva. Znači, 36 im je norma, treba da bude 26. Imaju 50 do 60, da ne kažem i 70 pacijenata po doktoru", rekao je on.

To je situacija, dodaje on, koju morate da krpite. 

"A kaže profesor Delić, hajde da više ne krpimo, hajde da smislimo kako će to da radi kako treba", rekao je Pilipović.

Koji su predlozi 

Pilipović navodi da dr Lapčević kaže da bi lekar opšte prakse ili specijalista opšte medicine, kao izabrani lekar, trebalo da ima 26 pacijenata, od čega najmanje pet preventivnih pacijenata, najviše 21 u kurativi, dakle u lečenju.

On dodaje da bi najmanje za četiri petine tih pacijenata na tom niovu trebalo da bude rešen problem.

"Imam puno prijatelja i sad kad treba nešto ga uputim i ako to nije kod profesora koji se smatra najboljim, ako nije otišao kod njega, kao da ga nisam uputio nigde. Znači, mi moramo da menjamo i običaje. Naš zdravstveni sistem je malo tu tradicionalan. Ja se lečim u Nemačkoj godinama, ja nikada nisam vidio profesora na dermatološkoj klinici", rekao je on i dodao da njega leče mlađi lekari koji jednom nedeljno referišu dvojici profesora.

On kaže da naši specijalizanti moraju više da rade. 

"Mi se nadamo da je ovo inicijalni trenutak kada smo mi pozvali ostale učesnike u zdravstvenom procesu da razgovaramo, da otvorimo dijalog, da vidimo da li postoje neka rešenja", rekao je on i dodao da nije ideja da se rešenje nađe sutra i preko noći i da mora da se radi, da se traži neki balans u lošim ekonomskim okolnostima i da postoji prostor za boljitak. 

On je rekao da da su pacijenti pasivni.

"Ne možemo da prepustimo lekarima da nas leče, a da mi budemo objekt lečenja. Moramo aktivnije da se uključimo u lečenje. Dakle, ako se pojavi neka ozbiljnija bolest, moramo da nešto vidimo da nešto u našem životu ne valja, pa da promenimo malo način ishrane i navike", rekao je on.

On dodaje da treba boraviti u prirodi i šetati i da Beograd ima lepa izletišta, ali da ih retko posećujemo.

"Kad je i manje ozbiljna bolest u pitanju, da više slušamo lekare. Kod nas postoji jedan, običaj da ljudi piju lekove za hipertenziju i da u isto vreme piju alkoholna pića. To jedno s drugim prosto ne ide, ili da piju lekove kad se sete. Mnogo toga možemo sami, dakle, da se ne vadimo samo na državu, na sistem, na doktore, na nedostatke, na probleme", navodi on.