Da li mačke čine ljude srećnijim: Nova studija došla do zanimljivog otkrića
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ako tražite način da unesete više sreće u svoj dom, možda bi trebalo da razmislite o tome da nabavite mačku.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu PLOS One, međunarodni tim istraživača analizirao je javno dostupne podatke iz 93 zemlje kako bi ispitao vezu između nivoa sreće stanovništva, gustine populacije domaćih mačaka i stope zaraženosti parazitom Toxoplasma gondii. Ovaj parazit pogađa čak jednu od tri osobe na svetu, a mačke predstavljaju njegovog primarnog domaćina.
Istraživači su želeli da utvrde da li prisustvo mačaka utiče na nivo sreće, kao i da li rizik od infekcije parazitom na bilo koji način menja tu povezanost, piše Science Alert.
Iako je T. gondii za većinu ljudi uglavnom bezopasan i ne izaziva simptome, kod osetljivijih grupa može da dovede do zdravstvenih problema, a ranija istraživanja povezivala su ga sa anksioznošću, depresijom i šizofrenijom.
U analizu je uključeno i bogatstvo zemlje, jer se ono često smatra jednim od ključnih faktora za srećan i udoban život.
"Ono što smo otkrili jeste da su zemlje sa većim brojem mačaka uglavnom prijavljivale viši nivo sreće, dok su zemlje sa većom izloženošću parazitu Toxoplasma gondii uglavnom beležile niži nivo sreće", navode autori studije u saopštenju za javnost.
Tanjug/AP/Andreea Alexandru
Ovi naizgled kontradiktorni rezultati zahtevaju dodatno tumačenje. Istraživači ističu da su pojedine zemlje možda imale nesrazmerno veliki uticaj na ukupne rezultate.
Povezane vesti
Na primer, Kina je zabeležila relativno visok nivo sreće uprkos manjoj gustini populacije mačaka u odnosu na većinu drugih država.
Jedan od najneočekivanijih nalaza bio je da su zemlje sa većim brojem mačaka istovremeno imale niži nivo izloženosti parazitu T. gondii.
Mačke nisu jedini način na koji ljudi mogu da se zaraze ovim parazitom, ali bi se intuitivno moglo očekivati da će veći broj mačaka biti povezan sa većim, a ne manjim rizikom od izloženosti.
"Naravno, reč je o povezanostima na nivou država, tako da ne možemo da tvrdimo da veći broj mačaka direktno čini ljude srećnijim, niti da Toxoplasma ljude čini manje srećnim. Ipak, obrasci koje smo uočili dovoljno su zanimljivi da zaslužuju dodatna istraživanja", navode autori studije.
Tu je i mogućnost da stanovnici bogatijih zemalja češće drže mačke kao kućne ljubimce i imaju bolji pristup veterinarskoj nezi.
Mačke u bogatijim državama češće žive u zatvorenom prostoru, redovno odlaze na veterinarske preglede i hrane se komercijalnom hranom za kućne ljubimce.
Nalazi studije ukazuju na to da bi biološki i ekološki faktori mogli da igraju određenu ulogu u postizanju željenog osećaja sreće, iako se takvi faktori obično ne uključuju u ovakva istraživanja.
Povezane vesti
"Ovo je u suprotnosti sa jednostavnom pretpostavkom da veći broj mačaka nužno znači i veću izloženost parazitima. Rezultati ukazuju da faktori kao što su briga o kućnim ljubimcima, sanitarni uslovi i socioekonomske okolnosti mogu imati značajnu ulogu", kaže biolog Havijer I. Boras-Leon iz Nacionalnog instituta za psihijatriju "Ramon de la Fuente Munjis" u Meksiku.
Unsplash/Ricardo L
Stepen sreće ili nezadovoljstva stanovništva može imati veoma konkretne posledice po javno zdravlje, zbog čega su ovakve studije posebno važne.
Kada su ljudi pod stresom, anksiozni i nezadovoljni, manje su produktivni, ranjiviji su i češće im je potrebna medicinska ili druga vrsta pomoći.
Novo istraživanje sugeriše da prisustvo mačke u domaćinstvu može biti povezano sa većim osećajem zadovoljstva i blagostanja. Time se nadovezuje na druga nedavna saznanja o mačkama i kućnim ljubimcima, uključujući istraživanja koja pokazuju da životinje-pratioci mogu pomoći u usporavanju kognitivnog opadanja.
Kako bi se ova tema dodatno istražila, buduće studije mogle bi da prate vlasnike mačaka i osobe koje nemaju mačke na individualnom nivou, umesto da analiziraju podatke po državama.
Takav pristup mogao bi da pruži jasniju sliku o odnosu između mačaka i sreće, kao i o tome kako se taj odnos menja tokom vremena i pod uticajem drugih faktora.
"Buduća istraživanja sreće na nacionalnom nivou trebalo bi da objedine socioekonomske i biološke perspektive, kao i longitudinalne i interdisciplinarne pristupe, kako bi se rasvetlili osnovni mehanizmi i procesi", navode istraživači u objavljenom radu.
Studija je objavljena u časopisu PLOS One.
Komentari (0)