Kraj "divljih" prevoznika? YUTA predlaže novo rešenje za legalna i sigurna putovanja

Čak 5.000 autobusa godišnje prevozi putnike širom Srbije, ali i u inostranstvo, a da pritom nadležni organi nemaju nikakav uvid u to ko je organizator putovanja, niti na koji način se ono realizuje. Ovaj alarmantan podatak ukazuje na ogroman obim sive ekonomije u sektoru transporta i turizma, ali i na ozbiljne bezbednosne rizike kojima su putnici izloženi. Kako bi se stalo na put nelegalnom prevozu, Nacionalna asocijacija turističkih agencija (YUTA) predložila je uvođenje QR kodova kao efikasno i jednostavno rešenje za kontrolu i legitimaciju prevoznika.

Direktor Jute Aleksandar Seničić, objasnio je da ovaj predlog ne zahteva komplikovanu tehnologiju, već se oslanja na alate koji su danas svima dostupni. Ideja je da se digitalizuje provera legalnosti onih koji organizuju putovanja, a koji trenutno posluju mimo zakona.

Digitalna "lična karta" autobusa

Suština predloga je da svaki autobus koji legalno prevozi putnike mora imati istaknut QR kod na vidljivom mestu, konkretno na vetrobranskom staklu. Skeniranjem tog koda, policijski službenici ili carinici bi momentalno dobijali pristup ključnim podacima o putovanju.

"To nije neka velika novost, s obzirom na to da danas gotovo svaki mobilni telefon može da skenira kod i odvede vas na određenu internet stranicu. Ideja je da svi oni koji bi ispunili zakonom propisane uslove i dostavili dokumentaciju u roku, dobiju taj QR kod. Policajac ili carinski službenik bi jednostavnim skeniranjem mogao da vidi sve podatke koji su jako važni: ko je organizator, ko je prevoznik, da li postoje ugovori koji to regulišu, koliki je promet ostvaren, da li su izdati fiskalni računi, kao i spisak putnika i tehničke karakteristike samog prevoznog sredstva", objasnio je Seničić.

Ovaj sistem bi primorao razna udruženja, pojedince, pa čak i neke verske organizacije koje se bave organizacijom putovanja, da izađu iz sive zone i poštuju stroge pravilnike koji važe za registrovane turističke agencije.

Država gubi stotine miliona evra, a kazne su simbolične

Pored bezbednosnog aspekta, finansijski gubici za državu su ogromni. Prema procenama struke, radi se o stotinama miliona evra koji, umesto u državni budžet, završavaju u privatnim džepovima kroz nelegalne tokove novca. Trenutna kaznena politika ne deluje odvraćajuće na prekršioce.

"U ovom trenutku, za sve one koji posluju nelegalno – a tu mislim na pojedince, razna udruženja, pa nažalost i neke crkvene organizacije, predviđene su prekršajne kazne u visini od 80.000 dinara. Neko ko ima dovoljan broj putnika, njemu je jednostavnije da plati tu kaznu nego da plaća sve ostale dažbine državi", istakao je direktor Jute.

Seničić smatra da je neophodno uključivanje Poreske uprave i uvođenje krivične odgovornosti za izbegavanje plaćanja poreza i nelegalno obavljanje delatnosti. Prema njegovom mišljenju, kada bi postojala pretnja ozbiljnim poreskim i krivičnim sankcijama, barem 30 odsto trenutnih nelegalnih prevoznika bi dobro razmislilo pre nego što nastavi sa takvom praksom.

Bezbednost putnika je "ruski rulet"

Najveće žrtve ovakvog načina poslovanja su putnici, čija je bezbednost često ozbiljno ugrožena. Nelegalni organizatori neretko koriste vozila koja ne ispunjavaju tehničke standarde, čime se rizikuje nastanak saobraćajnih nezgoda.

"Mi ne možemo sad ni da pretpostavimo šta je sve ugroženo, ali svakako je ugrožen život, a to je ono što je najgore. Bili smo svedoci situacija da se putovanja organizuju prevoznim sredstvima koja su velike starosti i neodgovarajućeg kvaliteta. Sreća je da se takva vozila uglavnom ne koriste za dugačka putovanja, iako je i takvih slučajeva bilo", upozorava Seničić.

On napominje da prosečna starost autobusa u Srbiji iznosi oko deset godina, što samo po sebi nije problematično ukoliko se vozila redovno održavaju i prolaze vanredne tehničke preglede – što je u sivoj zoni često upitno.

Dok se čeka odgovor nadležnih ministarstava na ovaj predlog, putnicima se savetuje oprez. Postoje tri ključna dokumenta koja garantuju da je putovanje legalno organizovano: ugovor o putovanju, fiskalni račun i garancija putovanja.

"Čim imate situaciju da uplaćujete novac u kešu, dobijate nekakve priznanice koje nisu fiskalizovane, kada nema ugovora o putovanju, a pogotovo za putovanje u inostranstvo kada ne postoje garancije putovanja, onda je to odmah sumnjivo i možemo da kažemo da je to nešto što nije legalno", zaključio je Seničić.