Veljko Paunović poslao poruku posle priče o preuzimanju Srbije: Biću tamo gde fudbalu budem potreban

Dok se u Srbiji i dalje sabiraju utisci nakon odlaska Dragana Stojkovića Piksija sa selektorske klupe, ime Veljka Paunovića sve češće se pominje kao potencijalnog naslednika. Ipak, čini se da od toga neće biti ništa. 

U međuvremenu, Paunović se oglasio prvi put nakon što je smenjen sa mesta trenera Ovijeda – kluba koji je pre samo nekoliko meseci uveo u La Ligu posle punih 25 godina.

Gostujući u video-podkastu srpski trener je otvorio dušu. 

„Naravno da sam razočaran odlaskom iz Ovijeda, ali verujem u ljude. Ne gledam da li neko čini ovo ili ono. Sada mi postaju jasniji neki signali koje sam možda ranije propuštao“, rekao je Veljko Paunović.

Paunović je u finišu prošle sezone stigao u Ovijedo kao "hitna pomoć"  deset kola pre kraja takmičenja. Cilj je bio plej-of, a epilog istorijski – povratak u elitu. Tim je pod njegovim vođstvom izgubio samo jedan od 14 mečeva i to prvi duel finala protiv Mirandesa. 

Usledio je zasluženi plasman u Primeru. Međutim, početak nove sezone nije ispunio očekivanja – samo dve pobede u prvih osam kola bile su dovoljne da uprava povuče crtu.

„Nije ovo laka nedelja za mene. Moja porodica sve to doživljava mnogo teže. Supruga nije ni želela da pričam javno, ali ljudi su bili divni prema meni. Želim da iskoristim ovu priliku da zahvalim svima, navijačima, klubu, gradu i svima koji su me doveli. Zahvalan sam na svemu što sam proživeo, bez obzira na poslednje dane.“

Trenerski posao, kaže, nosi težinu odluka, ali i odgovornost emocija.

„U fudbalu sve ide brzo, i znam koliko je teško nekome u koga si verovao, reći mu da mora da ode.“

Paunović ne skriva da je radio iz ubeđenja i sa velikom strašću, iako priznaje da ponekad intenzitet zna da ga odvede predaleko.

„Dolazim u miru. Ako je moj način rada ostavio dobar trag, pružimo ruku i raziđimo se kao ljudi. Ali ne znam do kada ćemo pokušavati da nađemo nešto čime bi mi se nanosila šteta. Sve što sam uradio, uradio sam od srca. Tačno je da sam ponekad previše intenzivan. Izvinjavam se zbog toga, ali ja sam trener, želim da pobeđujem, da izvučem maksimum iz svega što me okružuje. Ne predajem se i uvek zahtevam da svi daju sve od sebe.“

Na spekulacije da je legendarni Santi Kasorla imao ulogu u njegovoj smeni, Paunović je na neki način to demantovao.

„Nemam ništa da razjašnjavam sa Santijem. On je sam rekao istinu, i to mi je dovoljno.“

Na pitanje šta misli o svom nasledniku Luisu Karionu nije želeo da troši reči.

„Ne želim da pričam o toj temi.“

Na kraju, Paunović je ostao dosledan sebi – bez gneva, bez ogorčenosti, sa porukom koju bi poželela većina klubova od bivšeg trenera.

„Želim da zahvalim svima u Oviedu, navijačima, igračima, zaposlenima u klubu, Don Hesusu Martinesu i njegovim saradnicima, koji su mi pružili priliku. Nemam nikakav gnev ni gorčinu zbog načina na koji se sve završilo. Fudbal ide dalje, život ide dalje. Samo želim da Oviedo ostvari ciljeve koje klub sebi postavi. Uvek ću navijati za njihov uspeh.“

I, kao što je sve vreme i pokazivao – otvoren za nove izazove, ali čini se bez namere da se vrati u srpski fudbal. 

„Biću tamo gde fudbalu budem potreban“, istakao je Paunović.