Kipar i istorijsko proširenje Evropske unije 2004. godine: Članstvo koje je sprečilo dalje sukobe na ostrvu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pristupanje Kipra Evropskoj uniji 1. maja 2004. godine bilo je deo najvećeg paketa proširenja u istoriji bloka (zajedno sa Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom i Maltom). Republika Kipar je primljena kao međunarodno priznata država, iako nije rešila podelu ostrva nastalu turskom vojnom intervencijom 1974. godine i nije kontrolisala severni deo teritorije. Ipak, za prethodne 22 godine više od 5.100 kiparskih Turaka prihvatilo je državljanstvo južnog, jedinog priznatog, dela ostrva i postalo građanima EU.
S obzirom da Kipar nije veliko ostrvo sa ogromnom populacijom, može izuzetno tačno da se utvrdi statistika po raznim pitanjima. Tako je poznato, kako je pisao kiparski Mirror, da od 870.632 lične karte koliko ih je trenutno izdato Kipranima, skoro 96.500 poseduju kiparski Turci. Brojka od preko 5.100 novih državljana iz reda kiparskih Turaka tiče se samo perioda 2004-2026. godine.
Sukob na ostrvu je zaustavljen zauzimanjem međunarodne zajednice i uspostavljene su zone koje kontrolišu svaka od strana. Ipak, članstvo u EU je građanima Kipra donelo bezbednost, ekonomski napredak i mir, koji je bio preko potreban.
AP/Paul Roque
Kako pokazuju brojke, samo ekonomija Kipra je za 22 godine zabeležila značajan rast. Nominalni BDP je više nego dupliran. Te 2004. godine je iznosio 13.94 milijarde evra, a danas je 38,31 milijardi, što je rast od 174 odsto, prema podacima Eurostata.
Pritom, BDP po glavi stanovnika je sa 23.792 skočio na 44.477 dolara, što pokazuje da je standard građana porastao za 86,9 odsto. Javni dug je smanjen za preko 14 odsto i sada je na 50,4 odsto, a bio je na 64 odsto.
Međutim, pristupni pregovori nisu bili nimalo laki, te je bilo potrebno da se prevaziđu brojne prepreke. Proces je, naime, bio neraskidivo povezan sa grčkom spoljnom politikom.
Prema pravilima EU, odluke o prijemu novih članica zahtevaju jednoglasnost. Grčka je uspostavila direktnu vezu između pristupanja Kipra i proširenja na Centralnu i Istočnu Evropu, tj. stavila je do znanja da će koristiti pravo veta na ugovore o pristupanju ostalih kandidata ako Kipar ne bude deo istog talasa. Ovo je bilo geopolitički neprihvatljivo za vodeće članice, jer bi blokiralo čitavo istočno proširenje.
Samit u Helsinkiju 1999. godine
Prekretnica je bila samit Evropskog saveta u Helsinkiju 10–11. decembra 1999. godine. U zaključcima je formalizovano da će političko rešenje olakšati pristupanje Kipra, ali da neće predstavljati formalni preduslov. Suštinski, Savet je zaključio da ako do završetka pregovora ne bude rešenja, Savet će odlučivati o pristupanju bez toga kao uslova, uzimajući u obzir sve relevantne faktore.
Šta su aquis i kopenhaški kriterijumi?
Dva ključna stuba u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Kriterijumi definišu uslove koje država mora da ispuni da bi postala članica, a aquis predstavlja celokupno zakonodavstvo koje ta država mora da usvoji
Time su razdvojeni mirovni proces Ujedinjenih nacija i tehnički pregovori o pristupanju EU. Vladi u Nikoziji je data jasna garancija da, ako ispuni ekonomske i pravne kriterijume (kopenhaške kriterijume) i preuzme acquis, može postati članica nezavisno od ishoda razgovora sa severom ostrva.
Pregovori sa Kiprom formalno su počeli 31. marta 1998. godine. Kipar je bio među najspremnijim kandidatima i uglavnom je ispunjavao standarde.
Ananov plan i referendumi
Kako se približavao datum prijema, UN pod generalnim sekretarom Kofijem Ananom pripremile su sveobuhvatni mirovni predlog. Plan je predviđao "Ujedinjenu Kiparsku Republiku" kao nezavisnu federalnu državu po ugledu na švajcarski model, sa dve jednakopravne konstitutivne države (grčka i turska).
Predlog je obuhvatao složenu arhitekturu vlasti sa predsedničkim savetom sa rotacijom na čelu, kao u Bosni i Hercegovini. Predviđen je bio dvodomni parlament sa paritetom u Senatu.
Takođe, trebalo je da se implementiraju i teritorijalna prilagođavanja gde bi udeo pod kontrolom turske strane bio smanjen sa oko 36–37 odsto na 28,5 odsto teritorije.
AP/Anonymous
Dogovor je obuhvatao i aranžmane o imovini, koji su uključili restituciju, kompenzacije i razmene.
Na kraju, plan se tice i bezbednosti i to kroz demilitarizaciju, tj. fazno smanjenje grčkih i turskih trupa do nivoa iz 1960. godine, kao i zadržavanje grčkih, turskih i britanskih garantnih prava.
Plan je stavljen na odvojene, istovremene referendume 24. aprila 2004. godine. Turski Kiprani su ga prihvatili sa oko 65 odsto podrške, dok su ga grčki Kiprani odbacili sa skoro 76 odsto protivljenja planu.
Pošto je odobrenje obe strane bilo uslov, plan je odbijen. Tako je Kipar 1. maja 2004. ušao u EU podeljen.
Protokol 10 i pravni status severa
Uz Ugovor o pristupanju usvojen je Protokol 10 o Kipru. On potvrđuje da se celo ostrvo pravno smatra teritorijom EU/Republike Kipar, ali suspenduje primenu acquis communautaire na područjima gde Vlada Republike Kipar ne vrši efektivnu kontrolu.
Savet (jednoglasno, na predlog Komisije) može ukinuti suspenziju. Protokol omogućava posebne aranžmane za liniju razdvajanja (Green Line) i naglašava da turski Kiprani zadržavaju pravo na državljanstvo Republike Kipar, a time i na evropsko državljanstvo i pasoš EU.
Robna i ljudska razmena regulisana je posebnim propisima kako bi se očuvala ekonomska povezanost bez formalnog priznanja severnih struktura.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)