Srbija pojurila remi, pa dobila šamar: Paunovićev tim više ne može kroz kvalifikacije na Mundijal

Nije postojala velika euforija pred meč Srbije i Engleske za naše navijače, ali je potajno tinjala nada da bi dolazak Veljka Paunovića mogao da uzdrma nacionani tim i otvori prostor za moguću senzaciju protiv moćnog protivnika. Nažalost, to nije bio slučaj. Srbija jeste izgledala bolje nego u Beogradu, kada je deklasirana, ali pozitivan rezultat nije izboren. "Albion" je slavio sa 2:0 (1:0), a usled pobede Albanije protiv Andore, "orlovi" su i zvanično izgubili šanse za drugo mesto u Grupi K kvalifikacija za Mundijal 2026. 

Objektivno gledano - Engleska je suviše jak protivnik trenutno za nacionalni tim. Kontrolisala je meč, a visokim presingom neretko terala našu odbranu na greške koje su u par navrata mogle da naprave pravu pometnju u kaznenom prostoru Predraga Rajkovića. Mora se i reći - nije bilo hrabrosti da se u ranoj fazi utakmice izađe i napadne domaćin, koji je prvu pravu pretnju osetio tek sredinom drugog poluvremena. Tada nije bilo kasno za promenu rezultata, ali čini se da je Paunovićeva Srbija mogla i morala nešto odvažnije pritisnuti favorizovanog rivala. Činjenica je da se katastrofa nije dogodila, ali nije ni čudo. 

Ono što se možda očekivalo na startu, desilo se na kraju, kada je naš tim u nekoliko navrata ozbiljno zapretio Džordanu Pikfordu, naročito dvaput preko Dušana Vlahovića i jednom preko Lazara Samardžića, čiji hipotetički gol bi možda bio poništen usled potonjeg sumnjivog ofsajda. Da je Srbija izašla na početku, kao što je to učinila na kraju, možda bi poraz bio ubedljiviji, ali i nagrada veća. Ovako - deluje da je utisak relatinvo mlak. 

U prvom delu je velika dominacija postojala od strane "Albiona". Sabili su naš nacionalni tim u Rajkovićev kazneni prostor, a falio je igrač u našem timu koji bi poneo loptu, povezao redove i sproveo Paunovićevu ideju da se igra iz zadnje linije. Umesto toga, inferiorno su izgledali Nemanja Gudelj i Ivan Ilić. Potonji je doživeo i povredu u prvom delu usled klizanja, usled koje je morao da mesto ustupi Aleksandru Stankoviću. Dosta je curilo i na desnoj strani, gde je operirao Ognjen Mimović, koji je dozvoljavao da mu napadači Engleske uzimaju loptu u veoma rizičnim pozicijama. 

Ipak, stiče se utisak da smo izbegli koji gol više uz malo sreće, a primili uz prilično veliku nesreću. Došao je u dobru situaciju u 28. minutu Niko O'Rajli, šutirao, ali su defanzivci u plavom uspešno izblokirali udarac. Međutim, odbitak je pao pravo na nogu Bukaja Sake koji je zatresao Rajkovićevu mrežu. 

Od gola, pa sve do 65. minuta, gledali smo monotonu utakmicu. Srbija nije znala kako da napusti svoj šesnaesterac, a delovalo je kao da je samo pitanje vremena kada će se Engleska okoristiti o neku grešku našeg tima i duplirati prednost. Promena u igri je primarno došla promenom formacije i uvođenjem Lazara Samardžića, Luke Jovića i Nemanje Radonjića. 

"Orlovi" su poleteli visoko, napali i kreirali par prilično solidnih šansi. Vezista Atalante je imao gotovo identičnu situaciju kao Bukajo Saka kod gola, ali nije bio precizan. Vlahović je pretio petom, udarcem, glavom, ali sve je to išlo van okvira gola Džordana Pikforda. 

Promena u stilu je značila i više prostora za Engleze u napadu. Mogao je domaćin uvećati prednost kada je Ebereči Eze izašao pred Rajkovića, koji je odbranio stopostotnu šansu i loptu poslao na mrežu, a samo pet minuta kasnije, isti igrač je uspeo savladati Srbina veoma elegantnim udarcem unutrašnjim delom stopala, čime se raspršene sve šanse našeg nacionalnog tima za odlazak na Mundijal iz kvalifikacija, usled nepovoljnog rezultata na meču Andore i Albanije (0:1). 

Ostaje teoretska šansa da se domognemo svetske smotre kroz baraž Lige nacija, ali to su sve već spekulacije. Protiv Andore, igra se za čast i dres...

Sve utakmice našeg nacionalnog tima pratite na kanalima TV Arena Sport.